Izvor: Blic, 08.Apr.2014, 18:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mirjani Maoduš uručena nagrada "Momo Kapor"

Posle Emira Kusturice, Vladimira Dunjića i Petera Handkea, Zadužbina „Momo Kapor“ je dodelila istoimenu nagradu slikarki Mirjani Maoduš. Na svečanosti u Skupštini grada Beograda, drugu po redu nagradu „Momo Kapor“ za likovnu umetnost, dobitnici je uručio Matija Bećković, predsednik Upravnog odbora Zadužbine. Matija Bećković uručio je nagradu Mirjani Maoduš

Žiri Zadužbine za ovogodišnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nagradu čine: Ljubica Miljković, muzejski savetnik i likovni kritičar, Miloš Šobajić, slikar i likovni pedagog i Nikola Kusovac, muzejski savetnik u penziji i likovni kritičar (predsednik). Obrazlažući odluku ovog priznanja koje se dodeljuje za celokupno likovno stvaralaštvo, žiri je istakao:

"Uvereni smo da bi i Momo Kapor bio zadovoljan našim izborom, jer je Mira Maoduš njemu bliska po umetnosti, podjednako po humanosti, rodoljublju i kosmopolitizmu, raumevanju sebe i drugih, takođe i po potrebi da svima kaže ono što je njen, planetarno slavni, predak Nikola Tesla rekao: ako budem sretan da ostvarim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo (...) najslađa misao biće mi ta, da je to delo jednoga Srbina.“

Potomak Nikole Tesle

Mirjana Maoduš živi i radi u Parizu i Tokiju i podjednako je zanimljiva i kao umetnica i kao ličnost. Rođena je u Metku (Lika), 14. oktobra 1942. godine, nastanila se u Beogradu posle II svetskog rata. Direktni je potomak slavnog Nikole Tesle. Deda njene majke Sofije Tesla i Teslin otac su rođena braća.

Mira Maoduš je diplomirala je na „Akademiji lepih umetnosti“ u Veneciji, a zatim se usavršavala na „Bozaru“ u Parizu. Od sredine devete decenije XX veka uradila je preko stotinu kompozicija iz ciklusa „Ćirilica“, bliskih letrizmu, koje predstavljaju svojevrsne grafite. Njene slike, koje karakterišu nizovi slova, reči i rečenica, nalaze se u stalnim postavkama muzeja u Japanu, Rumuniji i Srbiji i mnogim galerijama od Pariza do Njujorka. Neki od radova iz ove serije, u poslednjih deset godina, obilaze svet kao reprodukcije na čestitkama „Uneska“. Takođe, na knjigama Majkrosofta, koje su objavljene u Japanu, nalazi se reprodukcija jedne njene slike. Slikarstvo Mirjane Maoduš karakteriše snažna koloristika i pripadanost ekspresionizmu.

- Tokom svog rada, stalno se preispitujem. Time što sam dobila nagradu „Momo Kapor“, žiri mi je dao do znanja da sam na dobrom putu. Cilj na tom putu i moja velika želja je da naša ćirilična slova đ, ž, č, ć, kao i rusko „ju“, u lepim bojama „zvone“ po svetu. Imajući priliku prethodinih dana da vidim Kaporove slike iz zadnjeg perioda u njegovoj zadužbini, primećujem da imamo dosta zajedničkog. Njegove slike su, takođe, grafiti. Imamo istu osteljivost jer smo isti, dinarski sistem, a tu je i uticaj Njujorka. Momo Kapor je bio svetski čovek, prepun duha koji je umeo lepo da prikaže naše vrline i mane, a da se niko ne uvredi. To je velika umetnost - istakla je danas Mirjana Maoduš obraćajući se prisutnima.

Pre 77 godina, na današnji dan, 8. aprila 1937. godine, rođen je Momo Kapor. Da bi očuvala sećanje na poznatog srpskog pisca i slikara i podržala druge umetnika, Zadužbine „Momo Kapor“ je ustanovila nagradu koja se dodenjuje za književnost i likovnu umetnost, naizmenično. Uručenje ove jednistvene nagrade, koja objedinjuje dve umetnosti, je jednom godišnje, na Kaporov rođendan, u Skupštini grada Beograda.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...