Izvor: Blic, 15.Dec.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjak razumevanja
Kad god u ovoj zemlji nešto treba da poskupi, pojavi se tušta i tma razloga koji to opravdavaju. Za sve je zajedničko da se obznanjuju kao aksiom, kao istina koju je nepotrebno dokazivati. Ako se kao u slučaju poskupljenja grejanja velikodušno, ipak, odluče da obrazlože nove cene, opet se služe razlozima koji imaju neporeciv karakter.
Čuli smo da ćemo grejanje plaćati trideset odsto više jer je za toliko poskupeo gas. Kako se, otuda, neko može buniti protiv pojava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje su, kao u zakonu o spojenim sudovima, međusobno povezane, te se ne mogu osporavati. To što važi za grejanje važi i za sve ostalo. Svakom poskupljenju se predstavlja kao moranje kao da je reč o božjem sudu, a ne proizvoljnim odlukama monopolističkog grabežljivog kapitala ili isto tako haračlijskom državnom iznuđivanju. Ma koliko se, otuda, novi nameti prikazuju kao neizbežni, malo ih je nedodirljivih. Ako su porezi na stanove u nekim krajevima Beograda gotovo za sto odsto viši, tada se pitanjem kako su protekle godine mogli da budu dvostruko niži lako otkriva da se besramno uvećani procenti mogu objasniti samo pljačkaškim, ne ekonomskim pobudama. O tome se mudro ćuti, ali se o pomoći penzionerima od tričavih pet hiljada dinara govori kao o otkriću Amerike. Kao da su se ugledali na hanzeatske trgovce koji su govorili „mora se ploviti, ne mora se živeti" i naši se kada tvrde da su poskupljenja nužna, ne pitaju kako će se sa njima živeti. Kad su se već toliko razgalamili, što o tome ne pitaju građane koji žive ispod granice siromaštva. Čuli bi da smo dužni da vodimo računa ne samo o onome što se mora već i o onome što se može.
