Izvor: RTS, 09.Mar.2022, 19:07

Karen Donfrid za RTS: Srbija je odabrala pravu stranu, brinu nas dezinformacije

Odluka Srbije da osudi ruski napad na Ukrajinu bila je vrlo moćna, ocena je SAD, a sledeći veliki front je bitka protiv dezinformacija gde bi Srbija takođe trebalo da se uključi, kaže za RTS pomoćnica državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju, Karen Donfrid.
Osim što je na visokom položaju u Stejt departmentu, Karen Donfrid važi za spoljnopolitičkog stručnjaka sa odličnim poznavanjem prilika u Evropi. Pre stupanja na dužnost u oktobru >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 2021, sedam godina je bila predsednica nemačkog Maršalovog plana.

Za RTS je govorila o aktuelnoj situaciji u Ukrajini i odnosu SAD i NATO-a prema toj krizi, očekivanjima od Srbije vezanim za tu krizu, ali i o tome kako SAD vide sličnosti i razlike događaja u Ukrajini sa NATO kampanjom protiv SR Jugoslavije 1999. godine
Da počnemo sa pitanjem – da li je intervencija NATO-a u Ukrajini apsolutno isključena?
Predsednik Bajden i državni sekretar Blinken bili su veoma precizni kada su rekli da je naš cilj da pokušamo da okončamo rat u Ukrajini, ne da proizvedemo još veći rat. Predsednik Bajden je jasno rekao da američka vojska neće ići u Ukrajinu, kao deo napora u koje smo uključeni.
Ima li nekih crvenih linija na koje su SAD i NATO ukazali Rusiji i rekli da ako ih Rusija pređe, reakcija će biti drugačija nego sada, nešto drugačije će se dogoditi?
SAD i svi saveznici NATO-a su jasno rekli da su spremni da brane svaki pedalj teritorije zemalja NATO-a. Dakle, ako bi bilo ruskih napada na bilo koju članicu NATO-a, onda bi to značilo da je Rusija započela rat sa NATO-om. Mi se nadamo da se ništa slično neće dogoditi.
Možemo li reći da do sada nije bilo incidenata koji bi bili i blizu onoga što ste upravo opisali?
Do danas nismo videli takvu akciju.
U mnogim filmovima viđali smo kako navodno postoji telefonska linija između stolova američkog i ruskog predsednika. Kako ta linija radi ovih dana? Zove li iko ikoga?
Kao što vidite, Rusi i Ukrajinci razgovaraju i, koliko razumemo, ovi razgovori će se nastaviti. Vidimo da ima diplomatskih akcija i kod drugih aktera. Verujemo da je na kraju jedino moguće rešenje diplomatsko. Ali SAD su bile veoma jasne, nećemo raditi ništa vezano za Ukrajinu mimo Ukrajine. Ukrajinci su ti koji treba da vode diplomatsku bitku za okončanje sukoba.
Ako SAD dobiju poziv od Ukrajinaca da se uključe u razgovore, možda će ga prihvatiti, jesam li dobro razumeo?
SAD imaju stalnu i blisku koordinaciju i saradnju sa našim ukrajinskim prijateljima. Predsedik Bajden u stalnom je kontaktu sa predsednikom Zelenskim i svi smo impresionirani liderstvom koje je predsednik Zelenski pokazao. Sekretar Blinken je u bliskoj komunikaciji sa svojim ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom. Sekretar Blinken i ministar spoljnih poslova Ukrajine imaće sastanak sledećeg vikenda, tako da će direktni kontakti SAD i Ukrajine biti nastavljeni.
Ali da budemo jasni, trenutno nema i neće biti kontakta sa Rusijom, u ovoj fazi?
U ovoj fazi, koliko ja znam, nema planova za direktne kontakte ruskih i američkih zvaničnika.
Da se okrenemo pogledu iz Srbije na ovu krizu. Ljudi u Srbiji vide sličnosti između ovog konflikta i onoga što se dešavalo 1999. Vide sličnosti u civilnim žrtvama ovog konflikta i onim za koje je odgovoran NATO i vide da se žrtve ruskih snaga tretiraju kao žrtve ratnih zločina, dok je NATO jasno govorio da civilne žrtve u Srbiji ne mogu tako da se nazovu. Ljudi u Srbiji s tim imaju problem. Kako vi to objašnjavate?
Da počnemo od toga da ovo nije 1999. i da je takvo poređenje pogrešno, čak i opasno. Ljudi sa Zapadnog Balkana, uključujući Srbe, preživeli su bedu i smrtna stradanja tokom devedesetih zbog nacionalizma i podela. Mi odbijamo da ti događaji na bilo koji način opravdavaju ruski nelegalni i neizazvani napad na Ukrajinu.
Možda se ne slažemo oko uzroka koji su doveli do operacije "Saveznička sila" 1999. godine protiv Slobodana Miloševića i tadašnje Jugoslavije, ali upravo zbog pozicije Srbije u 1999. očekivala bih da Srbija prednjači u horu onih koji osuđuju ruske akcije protiv civilnog stanovništva.
U tom kontekstu mislim da je bilo vrlo moćno to što je Srbija prošle nedelje uradila, to kako je postupila na sednici Generalne skupštine UN. Videli smo prošle nedelje da su Ujedinjene nacije ogromnom većinom od 141 prema pet osudile rusku invaziju na Ukrajinu i tražile da Putin povuče svoje snage.
To je bila prva hitna sednica Generalne skupštine u poslednjih 40 godina. I ako tražimo mesto gde je stav sveta iskazan, treba da gledamo u tu Generalnu skupštinu. I čestitamo Srbiji na tome.
Srbija je osudila napad Rusije na Ukrajinu i jasno i glasno je pozvala na poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine. Šta više Srbija može ili treba da uradi, po vašem mišljenju?
Ukazali ste na važnu stvar. Mnogo je otvorenih pitanja u ruskoj invaziji na Ukrajinu i mi često kažemo da je to kontinuirana invazija. Pod tim mislimo na događaje iz 2014. i invaziju na Krim, Donjeck i Lugansk. Ovo je nastavak te agresije.
Ono što se sada događa je razarajuće za Ukrajinu, ali je i za duboku zabrinutost i Amerikanaca i Srba. Jer je osnovni princip, koji ste sada artikulisali, da poštujemo teritorijalni integritet države i suverenost, da poštujemo pravo države da izabere svoju spoljnu politiku, da se granice ne smeju menjati silom, to su sve fundamentalni principi u koje Srbija veruje.
Kad pitate šta Srbija dalje treba da uradi, prvo, jasno mi je da je Srbija iskazala čvrstu želju da se priključi EU, a to znači usklađivanje spoljne politike sa politikom EU kao delom procesa priključenja.
Ono što nas posebno zabrinjava su dezinformacije koje dolaze s ruske strane. Uključujući platforme kao što su Rusija danas i Sputnjik. Nadamo se da će se Srbija uskladiti sa EU i SAD tako što će sprečiti širenje ruske propagande i dezinformacija o napadu na Ukrajinu.
Poštujemo srpsku neutralnost, ali mislimo da ima i drugih neutralnih nacija poput Švajcarske koje su zauzele vrlo jak stav protiv Kremlja i idu ukorak sa svojim evropskim susedima. I mislim da je ovo vreme za akciju, ne za tišinu.
Mislite da Srbija treba da zabrani emitovanje ruskim medijima u Srbiji ili šta?
Definitivno je na srpskim vlastima da odluče kakvu će korake preduzeti, ali bih naglasila našu zabrinutost zbog nastojanja Rusije da širi dezinformacije i ohrabrila Srbiju da odigra konstruktivnu ulogu u odbacivanju takvih informacija.
Moram da se vratim na nešto što ste spomenuli, da se državne granice ne smeju menjati silom. Ali baš to se dogodilo Srbiji. Teritorija je menjana silom. Ljudima u Srbiji teško je da razluče šta se dešava u Ukrajini, a šta se dešavalo Srbiji sa Kosovom.
Biću vrlo pažljiva da ne uđem u debatu o tome šta se događalo devedesetih i poštujem to što imamo različit pogled na taj deo istorije. Ali mislim da se ona veoma razlikuje od onoga što se danas događa sa Ukrajinom.
Razlog zašto spominjem glasanje u Generalnoj skupštini UN prošle nedelje je zato što ona jasno pokazuje šta znači kada imate 141 prema pet u GS UN. Ja bih sve vaše slušaoce i gledaoce pozvala da pogledaju ko je sve glasao da osudi rusku agresiju i ko je glasao da se Rusija povuče iz Ukrajine. Mislim da Srbija može da bude vrlo ponosna što je deo svetskog stava koji govori protiv ruskog neisprovociranog napada na Ukrajinu.

Nastavak na RTS...

Danas: Karen Donfrid: Srbija je odabrala pravu stranu, brinu nas dezinformacije