Izvor: Kurir, 07.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KAO PILIĆI
Bračni par Marjanović iz Gornjeg Milanovca, iako bez posla i sopstvenog krova nad glavom, objavio rat beloj kugi. Sa osmoro dece već godinama žive u iznajmljenom potkrovlju „Sevap sitija“
GORNJI MILANOVAC- U iznajmljenom potkrovlju zgrade Sevap siti živi desetoro Marjanovića: otac Saša (37) koji je ostao bez posla, majka Danijela (33) i njihovo osmoro dece. U kući je mnogo sreće i velika briga zbog bolesti ćerke Kristine.
Kada se liftom (koji ponekad radi) >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << stigne do poslednjeg sprata zgrade Sevap siti već je jasno da je porodica Marjanović objavila rat beloj kugi. Iz stana se čuju dečja larma, pesma, smeh, poneko od malih Marjanovića na kratko i zaplače, ali i to je, kažu stručnjaci, deo zdravog odrastanja. Kada im se u kući oglasi zvono na ulaznim vratima, svi bi da vide ko ih je to posetio. Dakle, kolektivni topao doček svakog gosta. Pored Danijele tu se gotovo uvek nađu Stefan (12), Milan (10), Goran (9), Nenad (7), blizanci Kristina i Marko (5), Tanja(4). Tu su i otac Saša i najmlađi ukućanin Nemanja, koji je rođen pre sedam meseci.
- Za razliku od drugih koji pošto-poto žele da im se rodi sin, Saša i ja smo priželjkivali devojčicu, ali rodio se Stefan, pa Milan, Goran, Nenad, pa tek onda Kristina. I tako, kada je već lepo krenulo, stigli smo i do Nemanje, kojem je sada sedam meseci i koji je prava igračka u rukama starijih sestara i braće. Saša i ja se ne sećamo da je neko u našim familijama imao toliko dece, ali dece nikada nije dosta - kaže Danijela i dodaje da obaveze oko dece doživljavaju kao neprocenjivo zadovoljstvo.
Posmatrajući koliko dečjih usta treba dnevno nahraniti, koliko toga treba naspremati, oprati, obući, svući, saslušati, posavetovati... neka pitanja jednostavno budu suvišna.
- Ma, znamo mi da su vremena teška i da nikome danas nije lako, ali ne žalimo se. Ja najbolje znam kakav raskorak postoji između onoga što neko priča u ime države i nas koji smo se odlučili za veći broj dece. Eto, do prošle godine nam je bilo mnogo lakše, jer je Saša radio u vojsci, kao vojnik po ugovoru. U decembru prošle godine ostao je bez posla i pored toga što su svi znali da ima mnogočlanu porodicu. Mislite da je neko uvažio to što mi imamo osmoro dece? Ma, hajde! Kakva bela kuga u Srbiji - knjižicu u ruke, pa na ulicu! - priča Danijela.
Stvarni život porodice Marjanović, koja je objavila rat beloj kugi u Srbiji, malo je drugačiji. Brige su svakodnevne i kako deca rastu - sve su veće, ali ima i mnogo lepih trenutaka.
- Najlepše je uveče, kada Saša i ja obiđemo decu koja su već zaspala, ušuškamo ih i izljubimo za laku noć, a najlepši dan u godini nam je Badnje veče, kada mnogo ručica lomi božićnu česnicu i kada osmoro Marjanovića pijuče u slami tražeći božićne poklončiće, kaže Danijela, ponosna majka osmoro malih Marjanovića.[ antrfile ]
ŽIVE OD DEČJIH DODATAKA I SANJAJU SVOJ DOM
Porodica Marjanović živi od četiri dečja dodatka, na koliko po zakonu imaju pravo, i od onoga što Saša zaradi ne birajući posao.
- U našoj kući se zna red i niko ne protestuje što mora da nosi košulju starijeg brata, malo veće patike, zakrpljene pantalone, što spavaju u krevetima na sprat kako bismo imali više prostora... Svi jedu ono što se iznese na sto, bez izvoljevanja, svi znaju gde pakuju svoju odeću, obuću, knjige... Svi pomažu u sređivanju kuće i pripremanju hrane i svi se brinu o mlađima i za zdravlje njihove sestrice - kaže Danijela i dodaje da sanja Katarinu zdravu, muža koji ide na posao i sopstveni dom.
PETOGODIŠNJA KATARINA ČEKA OPERACIJU TETIVA
Obično se u narodu kaže da „kad besparica bane na vrata, ljubav izlazi kroz prozor“, ali u porodici Marjanović baš je suprotno.
- Bog nam je podario mnogo sreće i mnogo ljubavi, ali i jednu veliku brigu. Reč je o našoj petogodišnjoj Kristini, koja još uvek ne može da hoda jer ima problema sa tetivama na nogama. Prošle godine je operisana i ta nas je operacija koštala 3.000 evra, a predstoji još jedna operacija. Mi smo optimisti, jer lekari tvrde da će posle toga Kristina biti potpuno zdrava. Za prvu operaciju deo novca su samoinicijativno prikupile komšije, koliko je ko imao, neki ljudi iz drugih gradova koje nikada nismo upoznali, nešto smo i sami uštedeli, a eto, odvajamo svaki dinar i za narednu operaciju, koja bi trebalo da bude uskoro obavljena - kaže naša sagovornica
