Izvor: RTS, 04.Feb.2010, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka dužna k'o Grčka
Evropska komisija dala zeleno svetlo planovima Grčke za smanjenje rekordnog budžetskog deficita u naredne četiri godine. Nove vladine mere štednje obuhvataju smanjenje plata u javnom sektoru, poskupljenje goriva i hajku na one koji izbegavaju plaćanje poreza.
Kako spasiti grčku privredu, pitanje je o kojem se razgovaralo u Atini i Briselu. Premijer Jorgos Papandreu saopštio je nove vladine mere štednje, koje obuhvataju smanjenje plata u javnom sektoru, poskupljenje goriva >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i hajku na one koji izbegavaju plaćanje poreza.
Evropska komisija dala je zeleno svetlo planovima Grčke za smanjenje rekordnog budžetskog deficita u naredne četiri godine.
Grčka je najzaduženija zemlja evrozone. Njen dug iznosi 300 milijardi dolara. Kao članica evrozone, ima obavezu da zadrži budžetski deficit u okviru tri odsto, a on je sada četiri puta veći.
Grčki premijer predstavlja plan štednje u pokušaju da izvuče zemlju iz dužničke i budžetske krize. Među merama su povećanje poreza na gorivo, kasniji odlazak u penziju i revizija poreskog sistema. Biće proširena i mera za zamrzavanje plata za sve zaposlene u javnom sektoru koji zarađuju više od 2.000 evra mesečno.
Kriza bez presedana
"Grčka prolazi kroz krizu bez presedana. U ovim kritičnim trenucima moramo da delujemo odlučno. Naš program će ojačati grčku ekonomiju i omogućiti nam da rešimo duboke, strukturne probleme u zemlji", rekao je grčki premijer Papandreu.
Grčki program štednje pažljivo prate sindikati. Zaposleni u javnom sektoru najavljuju štrajk za 10. februar, carinski i poreski službenici ove nedelje, a poljoprivrednici širom Grčke već nedeljama blokiraju puteve tražeći finansijsku pomoć.
Istraživanja pokazuju da veliki broj građana ipak prihvata strože mere. Postoji dobar plan i volja da se problemi reše.
Neki stručnjaci upozoravaju na velike razmere korupcije i utaju poreza kao važne faktore koji su doveli Grčku u loše finansijsko stanje. Drugi kažu da kriza u Grčkoj traje već godinama, ali da su je prethodne vlade prikrivale.
"Čini mi se da kažnjavanje sadašnje grčke vlade zbog grešaka koje je počinila prošla vlada nema nikakvog smisla. Deluje mi suludo. Ako Evropa treba da funkcioniše kao jedinstvena celina, mora da postoji određeni stepen solidarnosti među državama", rekao je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic.
Ostvarive projekcije grčke vlade
Atini ne treba savet ili novac MMF-a, i najbolji način za rešenje problema je u programu grčke vlade, kažu u Evropskoj komisiji.
"Projekcije grčke vlade su ostvarive, ali ne i lake za realizaciju. Tražićemo i dodatne mere ako ne budu u stanju da postignu planirano smanjenje deficita", istakao je evropski komesar za ekonomiju Hoakin Almunja.
Do sredine marta Grčka će izvestiti o tome šta planira da uradi kako bi ove godine spustila deficit na 8,7 odsto.
Brisel traži od Atine da sredi statistiku, pošto su evropski izveštaji otkrili da je Atina štimovala cifre da bi deficit izgledao manji.
Grčka dužnička kriza uzdrmala je tržišta obveznica i poljuljala poverenje u evro koji je poslednjih nedelja oslabio prema dolaru.
