Izvor: BKTV News, 03.Jan.2013, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Faktor čovek
Medju 250 poslanika srpske skupštine, koju najviše znamo po jednoličnim i unapred prepoznatljivim scenarijima, gde se opozicija protivi a pozicija hvali predložene zakone, dosta je ljudi koji bi svojim ličnim inicijativama, vezama i znanjem mogli da pomognu onom što nazivamo – oporavak Srbije. Čini mi se da je to preblag izraz. Pre bi se reklo da je potrebno Srbiju pretvoriti u „ pticu Feniks“ i dizati je iz pepela. A za to su, svaka čast dobrim zakonima, strategijam, rezolucijama i platformama – potrebni vispreni i sposobni pojedinci. I to bez obzira na stranačku značku koju nose na reverima.
I ma koliko da sam skeptičan kada je reč o suštini „američkje demokratije i parlamentarizmu“, u novogodišnjoj noći su me inspirisale da skrenem pažnju našim parlamentarcima da se makar u najtežim trenutcima ugledaju na one koji u Vašingtonu na Kapitol Hilu predstavljaju amerićki narod. Naime, kako sami kažu, Amerikanci su se nalazili na samoj ivici litice provalije jer im je nedostajao minut – dva do ponoći i do odluke o usvajanju ili odbijanju budžeta. Bez obzira što je Senat već bio usvojio taj akt, enigma je bio Predstavnički dom. U njegovim klupama je većina republikanaca. Predlagač je Obama, predstavnik manjinske poslaničke grupe Demokratske stranke.
Čudo se nije desilo. Preko 80 republikanaca je glasalo za zakon koji je spasao Ameriku nove ekonomske krize. Nacionalni interes, ali i odgovoronost prema sopstvenim biračima, bio je iznad stranačkih strasti.
Hoće li to da se dogodi kod naas, ikada? Hoće li da interes Srba na Kosovu i Metohiji, pogotovo onih južno od Ibra, biti iznad pritajene nade opozicije da bi moglo da dodje do raskola unutar vladajuće koalicije. I da se Srbija opet nadje u „izbornoj groznici“, umesto da svi zajedno pokušaju da nadju rešenja koja će najzad biti na strani i u interesu Srbije a ne onih koji zbog jednog datuma manipulišu našim pregovaračima, jer nikako da stave na sto sve predloge i zahteve, već pokušavaju da nas zavaravaju, kao u vreme „hladnog rata“ većom ili manjom „šargarepom“! I tako već decenijama, od kada je Broz umro i svaki paša u svom sandžaku počeo da se ponaša kao Sulejman!
Bilo bi nepošteno ako bi se insistiralo na tome da nema ama baš nikakvog pomaka. Više nego u celom prošlom sazivu je ovog puta usvojeno amandmana opozicije. Ali, i dalje ima „straha od utiska da je opozicija konstruktivna“. I kod vlasti, i u samoj opoziciji.
Pogotovo je to izraženo na primeru Kosova. Svi zaviruju iza ugla ne bi li otkrili ko to nije za Platformu koju je ponudio predsednik Nikolić, iako on neprekidno insistira da ona nije „sveto pismo“. Ali, traži da se sve parlamentarne stranke već jednom usaglase oko onih najsušastvenijih nacionalnih interesa, jer tek tada, ne godpodja Ešton, već državnici svih zemalja koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu, suočiće se i sa sopstvenim principima o poštovanju teritorijalnog integriteta, suvereniteta države osnivača UN i ljudskim pravima, koja jednostavno zasad ne postoje kada je reč o Srbima na Kosovu,a pogotovo južno od Ibra.
Ipak je reč o faktoru ćovek. Jer, u njavećoj pobedničkoj stranci i najvećoj poraženoj i sada najvećoj opozicionoj stranci su se promenili lideri. Medju njima je i budući lider sada grupacije Ujedinjenih regiona. Tu i je i lider stranke za koju se Šestog oktobra verovalo da odlazi u istoriju. Ukupno gledavši – svi su oni mladi, ma koliko se bavili politikom i nacija očekuje savremeniji, korektniji i duh dubokog poštovanja interesa Srbija, a ne ličnih i stranačkih.
Mirko Stamenković
Tweet
