Izvor: Politika, 19.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobijaju malo, gube kao veliki
Iako zakon zabranjuje primanje uplata od maloletnika, sve više je školaraca koji u potrazi za fortunom svakodnevno posećuju kladionice.
M. G. (17) kaže da se kladi gotovo šest godina i da to čini uglavnom vikendom kada ima više vremena.
– Uglavnom od džeparca odvojim 100 dinara da uplatim tiket, a najveći dobitak koji sam osvojio je 3.500 dinara. Kada nešto „krupno” osvojim, od tog novca kupim sebi garderobu i počastim se pljeskavicom. Za razliku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od oca koji odobrava što se kladim, majka mi stalno prebacuje, jer se plaši da ne postanem kockar.
L. Ž. (15) ističe da ne posećuje kladionice, ali da mu je poznato da njegovi drugari ulažu mnogo novca, kao i da uglavnom gube.
– Čuo sam da je jedan dečko za dan uplatio 200 evra. Kod nekih je klađenje uzelo maha pa duguju pare, ali koliko znam to nisu velike sume. Mnogima su roditelji zabranili da posećuju kladionice, međutim, oni uvek nađu neki izgovor da odigraju kombinaciju.
N. G. (18) kaže da kladionice posećuje dva puta nedeljno i da uglavnom ulaže 50 dinara.
– Najveći dobitak koji sam osvojio je 2.500 dinara, a sve zavisi i od toga koliko imam sreće. Roditelji znaju da se kladim i nikada mi nisu zabranili. Znam neke drugare kojima roditelji ne odobravaju ovakvu vrstu kockanja, jer se plaše da će njihovi sinovi postati zavisni – ističe Gajić.
S. B. (16) retko kad ide u kladionice i smatra da je to odlika lošeg društva.
– Ne želim da bacam pare na kockanje. Bolje mi je da skupim određenu svotu i kupim sebi nešto korisno, neki CD ili nešto za kompjuter. Protivnik sam brze zarade preko noći.
S. S. (16) kaže da nikada nije bio u kladionici i da ga to uopšte ne zanima.
Mnogi moji drugari su već postali zavisni, a klađenje je kod školaraca postalo masovna pojava. Nema dana da ne čujem drugare kako maštaju o tome kako će pogoditi kombinaciju i osvojiti veliku svotu novca. Znam da se jednom dečku posrećilo i da je dobio 6.000 dinara, ali ima i onih koji su mnogo više izgubili.
-----------------------------------------------------------
Državi milion evra od kladionica
Kladionice možda „šišaju” lakoverne, možda i zažmure kad im poneki dečkić pruži, ali i uplaćuju „male tovare blaga” u državni trezor. To, čak, čine prilično revnosno.
Mile Simojlović, načelnik Odeljenja za izdavanje odobrenja i saglasnosti i prekršajni postupak Uprave igara na sreću Ministarstva finansija, odbacuje sumnje da se kladionicama i kockarskim klubovima ponekad, zbog toga što naplata ovih posebnih naknada za državu predstavlja lep izvor prihoda, progleda kroz prste. Takođe, on objašnjava da 93 odsto organizatora igara na sreću redovno plaća ceh državi.
– Nema kladionice u Srbiji koja je od ulaznih vrata škole udaljena manje od 150 metara, kako piše u zakonu. Iako su vlasnici potpisivali ugovore pod krivičnom odgovornošću, bilo je slučajeva kad su otvarali uplatna mesta bliže školi. Tada smo im razrezivali kazne i naređivali da pomere ili zatvore objekat. Tako smo i zaveli red – objasnio je Simojlović.
Uprava igara na sreću nema dovoljno inspektora da svuda neprekidno kontroliše da li maloletnici uplaćuju tikete, ali kao što proverava da li su objekti preblizu školi, tako „snima” i da li negde dozvoljavaju mlađima od 18 godina da se klade.
Simojlović otkriva i koliki su tačno, ne računajući uobičajene poreske obaveze, prihodi države od ovog posla.
Za svaki objekat kladionice moraju da plate 600 evra mesečno. U Srbiji postoje 33 kladionice i 1770 uplatnih mesta, tako da se u našu kasu slije više od milion evra – objasnio je Simojlović.
B. D. P.
[objavljeno: 20/03/2008.]
