Izvor: N1 televizija, 01.Jun.2017, 12:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CESID: Građanski aktivizam u Srbiji nizak
Građanski aktivizam je na niskom nivou u Srbiji, oko 15% građana je učlanjeno u političke organizacije. Ključni razlog zbog čega se građani ne angažuju više u političkom životu je nepoverenje građana u političke stranke i političare (47%), dok kao razlog za uključivanje navode ličnu korist (56%).
Veliki broj ispitanika smatra da je kroz političke partije najlakše naći posao.
Oko 38% građana ne podržava proteste koji su organizovani posle predsedničkih >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << izbora 2017.godine, a 25 % građana ih podržava. Kao motiv za izbijanje protesta ispitanici navode socioekonomske razloge (31%), ali i nezadovoljstvo izbornim rezultatima i uslovima kojima je izborni proces vršen (22%).
Ipak, većina ispitanika navodi da se novi talas protesta neće pojaviti u narednom periodu.
"Najlošije su tokom izbornog procesa ocenjeni mediji, koji su dobili prosečnu ocenu 2,57 i građani su iskazali najniže poverenje u njih, a slede ih predsednicki kandidati na aprilskim izborima koji su ocenjeni prosečnom ocenom 2,72 dok je rad RIK-a i biračkih odbora ocenjen prosečnim ocenama 3,02, odnosno 3,17", kaže Đorđe Vuković iz Cesida.
"Politička kultura, a ne aktivizam građana određuje ishod izbora. Aktivizam se javlja u završnici izbora, može da promeni stvari, ali ne u mnogome", kaže sociolog Srećko Mihailović. Mihailović navodi i da se uspešnim pokazuju političke stranke koje su najbliže pogodile birače koji nisu jasno orijentisani.
Više od polovine građana istovremeno ima negativan odnos i prema partijama i prema demokratiji, a veoma je mali broj građana (14%) koji imaju pozitivan stav prema obe strane.
Istraživanje je obuhvatilo i pitanje kako bi se građani izjasnili na potencijalnom referendumu za ulazak u EU, pa se tako došlo do podatka da bi 45% građana glasalo ZA, dok bi PROTIV bilo 42%.
