Izvor: RTS, 14.Jul.2010, 09:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Brisanje" preduzeća u stečaju
Primenom Zakona o automskom stečaju za sva preduzeća čiji su računi blokirani duže od tri godine smanjen je broj za 2.200 preduzeća u odnosu na mart 2010. godine. Brisanje loših preduzeća iz privrednog registra prvi je uslov za smanjenje rizika poslovanja.
Broj privrednih društava u Srbiji koja su bila u blokadi 30. juna smanjen je u poređenju sa martom 2010. godine za 2.200 preduzeća, a ukupan dug za 8 milijardi dinara.
U Narodnoj banci Srbije to tumače >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << primenom Zakona o automskom stečaju za sva preduzeća čiji su računi blokirani duže od tri godine.
Brisanje loših preduzeća iz privrednog registra prvi je uslov za raščišćavanje dužničko-poverilačkih odnosa i smanjenje rizika poslovanja.
Ekonomska kriza poslužila je kao okidač pa mnoga nesavesna preduzeća namerno nisu plaćala račune povećavajući ukupnu nelikvidnost privrede.
Ipak glavni uzrok nelikvidnosti su propala preduzeća čije je brisanje počelo posle zakonskog roka od 60 dana u kome su imali vremena da nađu poverioce koji bi im pomogli da produže poslovanje.
Direktor Prinudne uprave NBS Ranko Aleksić rekao je da i ona preduzeća koja prodaju robu sada su obazrivija jer svi imaju spisak preduzeća koja su u automatskoj blokadi, objavljen je spisak od njih 10.990, zatim 446 u aprilu, 330 u maju, pa 200 u junu i sada ne postoji mogućnost da ona svojim postojanjem nekoga prevare.
Pre 20 godina u Srbiji je samo u metalskoj grani radilo 450.000 radnika a sada svega 120.000 od kojih deo u bivšoj fabrici Zmaj. Umesto kombajna tu sada niču samousuluge uglavnom sa stranom robom a preko puta u fabrici traktora Imt moderne kancelarije .
U sindikatu priželjkuju da se trend gašenja firmi zaustavi i zameni povećanjem zaposlenosti. Predlažu mere državi radi olakšica domaćoj industriji jer veća zaposlenost znači i veći budžetski prihod.
Predsednik Samostalnog sindikata metalaca Zoran Vujović rekao je da se poslodavci moraju privesti pameti da nađu posao i plaćaju zaslužene zarade zaposlenima, a ne da izvrgavaju Zakon i sklanjaju pare na egzotična ostrva.
Ekonomisti smatraju da preduzeća koja nemaju perspektivu i gomilaju dugove moraju da propadnu ali da država mora da stvori uslove za nove investicije i projekte poput Koridora 10.
"Treba videti šta od velikih preduzeća može da opstane i priključiti ih infrastrukturnim projektima. Na primeru Koridora 10 koliko radnika logistike treba da prati projekat i kako ostvariti održivi razvoj i predvidivi razvoj privrednim subjektima", rekao je profesor Engleske biznis škole Vladimir Krulj.
U bankama ima novca za dobre projekte, pa i kapital koji čeka na ulazak u Srbiju. Najmanje novca je u preduzećima koja moraju da stvore novu vrednost i uslove za zapošljavanje.
