Izvor: Politika, 27.Okt.2011, 20:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atina: nema razloga za radost
Opozicija skeptična prema odlukama Brisela, ekonomisti upozoravaju na neophodnost energičnih mera, slogu i privredni rast
Od našeg dopisnika
Atina – Otpisivanje 50 odsto grčkog duga, kako se i očekivalo, svako doživljava na svoj način. Premijer Jorgos Papandreu govori o „istorijskom danu za Grčku”, dok opozicija i većina ovdašnjih ekonomista smatraju da nema mnogo razloga za radost i da naciji tek predstoji težak period pun odricanja i neizvesnosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
„Dug je sada potpuno održiv, a već naredne godine Grčka neće beležiti primaran budžetski deficit. Ukoliko uspemo da brzo sprovedemo reforme, neće nam trebati deset godina da se vratimo na tržište obveznica”, izjavio je premijer Papandreu posle odluke Brisela i naglasio će se „sve to desiti mnogo ranije jer je za Grčku nastupio novi dan. Grčka sada može da zatvori sve račune iz prošlosti i da, oslanjajući se na sopstvene snage, odmah otpočnemo novi period razvoja ekonomije”.
Odmah po povratku u Atinu, premijer je o detaljima obavestio predsednika Karolosa Papuljasa i održao sastanak svog kabineta, a potom će se obratiti naciji koja očekuje istinu i više detalja o tome šta predstoji, kako će se opraštanje dela duga odraziti na standard građana, njihove plate i penzije, najavljeni talas otpuštanja.
Međutim, ovdašnji ekonomisti u prvim komentarima upozoravaju da nema razloga za slavlje jer u ovom trenutku niko ne zna kako će se nove mere Brisela i njihov stalni monitoring, što najviše smeta Grcima, odraziti na svakodnevni život, nove cene u prodavnicama. Šta će biti sa kreditima, koliko će porasti kamate?
Ugledni ekonomski analitičar Manolis Varsos podseća da, ukoliko vlada ne preduzme energične mere i ne obezbedi se pravnim mehanizmom, ukoliko grčka privreda ne zabeleži rast, sve što je „dobijeno” u Briselu vrlo brzo neće značiti ništa, jer će se „crne rupe” ponovo pojaviti na mnogim sektorima.
Lider Demokratske alijanse Dora Bakojani smatra da se ne može govoriti o velikim dostignućima, a još manje o tome da posle Brisela ima mesta radosti jer će Grčka narednih deset godina odsustvovati sa tržišta obveznica, pošto je kratak period u kome treba obnoviti privredu i postići ekonomske rezultate.
Lider komunista Aleka Papariga procenjuje da će račun za „briselski poklon” platiti narod i da ne može da shvati kako premijer ima smelosti da izjavljuje da se narod slaže sa preduzetim merama. „Nova demokratija” je skeptična, ima ocena da vlada još jednom pokušava da obmane narod i uveri da će „od sutra sve biti bolje”.
U ovakvoj atmosferi, premijera očekuje sastanak sa liderima opozicionih partija u pokušaju da se postigne sloga koja je, istini za volju, u novonastaloj situaciji, možda – presudna.
Grčka štampa smatra da je, gledano na duge staze, jučerašnji dan, u stvari, bankrot Grčke i da je, izgleda, jedino premijer Papandreu sposoban da odluku Brisela i opraštanje 50 odsto duga nazove uspešnim ishodom, čak socijalističkom revolucijom u kojoj je narod pobednik, a banke gubitnici.
On je u svom prvom govoru posle odluke u Briselu, pišu grčki listovi, rekao da je „postignut cilj”, zaboravljajući da će hiljade ljudi biti otpušteno, da će standard biti snižen, penzije i plate dodatno smanjene, da se do kraja ne zna sudbina penzijskih fondova... List „Etens njuz” prenosi da će veći deo banaka, kako se očekuje, preći u ruke države, biti nacionalizovane i posle restrukturisanja, navodno, vraćen na tržište. Takođe, piše list, Papandreu se raduje činjenici da će grčki dug biti smanjen na 120 odsto bruto domaćeg proizvoda, zaboravljajući, pri tome, da je on toliko iznosio i 2009. kada je preuzeo vlast.
„Avrijani” i „Etnos” upozoravaju na neizvestan i težak scenario koji nacija sada, i pored svih obećanja, treba da očekuje, dok „To Pontiki” smatra da je Papandreu politički mrtav.
Sve ovo, uključujući i premijerovo obraćanje naciji, kako upozorava štampa, dešava se uoči 28. oktobra, velikog nacionalnog praznika, „Dana NE”, kada je grčki narod rekao istorijsko „ne” italijanskim okupatorima, odbio da bude pod njihovom komandom i da preko svoje teritorije propusti na Balkan fašističku vojsku i zvanično ušao u rat. U znak sećanja, širom zemlje se organizuju skupovi, parade...
U mnogim delovima zemlje najavljeni su protesti kao odgovor na politiku vlade, đaci učesnici svečanih povorki najavili su da će na rukavima nositi – crni flor!
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 27.10.2011.
