Izvor: Blic, 15.Jan.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dribler
Mali žutokosi dečak, za kojeg su svi koji su ga gledali govorili da je definitivno terao loptu drugačije od drugih, dotakao je kao igrač zvezde i postao Veliki Žuti. Sada želi da ponovi uspeh, ali u novom poslu. Seo je na klupu Crvene zvezde, kluba kojem je poklonio najbolje igračke godine i s njim se popeo na krov Evrope, ali i kluba za čiju je ponudu danas trebalo imati hrabrosti i odlučnosti da bi se prihvatila. Zato što su u odnosu na 1991. crveno-beli sada senka nekadašnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << giganta i zato što je Robiju ovo prvi samostalan trenerski posao. Zanimljivu paralelu je njegov brat Danijel povukao između Robijeve trenerske i ugostiteljske karijere - kada je Prosinečki radio u Zagrebu otvorio je piceriju „Prosikito”, sada je u Beogradu i porodica razmišlja o proširenju poslova, a naredna stanica je Madrid! Može biti da je tako jer za šestu Zvezdinu zvezdu uvek je samo nebo bilo granica, pa nema razloga da i kao trener ne nastavi da razgrće oblake da bi se još jednom vinuo u orbitu.
Dakle, Ema i Đuro Prosinečki su 12. januara 1969. u nemačkom gradu Vilingen-Ševeningenu podarili svetu momčića, koji će u jednom trenutku igračke karijere stajati na pijedestalu rame uz rame sa Dijegom Maradonom. Sa pet godina izašao je na teren Štutgart Kikersa, a sa deset se vratio sa porodicom u Zagreb i obukao dres Dinama, koji je nosio do 1987. Robert često ističe da je za njegove profesionalne uspehe bio najzaslužniji otac Đuro. Robijev smisao za fudbal nisu, međutim, odmah svi prepoznali, pa čak ni stručnjak kalibra Miroslava - Ćire Blaževića. Trener koji se kasnije proslavio po čuvenom belom šalu, izgleda da ga je tih dana nosio preko očiju, pa je izustio antologijsku rečenicu: „Ako Prosinečki postane profesionalni fudbaler, poješću svoju trenersku diplomu!”. Kakav nemilosrdan udarac je tada izdržao Veliki Žuti. Zahvaljujući Ćiri, ostavio je sve u Zagrebu, otišao u Beograd, u Crvenu zvezdu, i postao legenda. Danas kada se sretnu - pozdrave se. Oprostio mu je Prosinečki, ali kafu nikada nisu popili zajedno.
Nije ovo bilo jedino saplitanje koje je Robert morao da istrpi. Zagrebom kola anegdota u kojoj su glavni akteri ponovo Ćiro Blažević i „njegov najveći promašaj”. Elem, selektor Hrvatske na Mondijalu 1998. održao je tugaljiv govor pred polufinale sa Francuzima. Na ivici suza, kako samo Ćiro to zna, rekao je igračima: „Sinovi moji, danas je tužan dan, naš najbolji igrač neće igrati.” Prosinečki nije igrao, a nije bio povređen, dok Hrvatska nije igrala u finalu. Novi trener Crvene zvezde bio je jedan od 12 stranaca koji su nosili dres Reala i Barselone, pikao je fudbal u Sevilji, Ovijedu, Standardu iz Liježa, Portsmutu, Olimpiji, ali je najveće progone trpeo u Zagrebu. Robi se uprkos svemu vratio u Dinamo 1997, u tom trenutku zapravo Kroaciju, dva puta ga uveo u Ligu šampiona, vratio klub koji je najviše voleo na evropsku mapu, a kada je hteo da nastavi dalje, ispraćen je sa dugom od 750.000 evra.
Otac Đuro stalno mu je govorio: „Ak’ ne mre nikak’ drukčije, nek bude pošteno”. I tako je pošteni Prosinečki, za kojeg prijatelji kažu da je iskren i srdačan, pokušao da po završetku igračke karijere radi kao sportski direktor u NK Zagreb. Driblinge koje je izvodio na terenu nije hteo da izvodi u novom poslu. Hteo je da radi časno i zato je odlučio da napusti klub. U Zagrebu kažu da ga je kontroverzni predsednik Dinama Zdravko Mamić nekoliko puta zvao, ali Veliki Žuti nije lik iz te priče. I njegov angažman u stručnom štabu reprezentacije Hrvatske nije prošao bez protivnika. Zamerali su mu da nema potrebno fudbalsko obrazovanje. Neko je zaboravio da je Robi školu izučio kada je osvajao zlato u Čileu 1987, Kup šampiona 1991...
Prosinečkom su najvažniji porodica i zdravlje, sve ostalo, kaže, dođe i prođe. Zato ne čudi što je 2002. godine napustio Portsmut i vratio se zbog bolesti oca, da poslednje trenutke provedu zajedno. Ponosni je otac dve gracije - Leonarde (11) i Roberte (7), najveći oslonac vidi u supruzi Vlatki. Kada se slavi i kada se donose najvažnije odluke u životu, za isti sto sednu još i majka Emilija i brat Danijel.
Ne tako davno, Zagrebom je prostrujala vest da se Robi leči od depresije. U bolnici je, međutim, bio zbog vrtoglavica, izazivanih poremećajem centra za ravnotežu. Sedam meseci pre toga nije mogao da hoda, komunicira, funkcioniše. Kada je saznao dijagnozu, još više se uplašio. Na sreću - pobedio je.
Veliki Žuti sada piše novu knjigu, radni naslov je „Robert Prosinečki Crvena zvezda”. Ne, nije u pitanju slovna greška jer su mnogi skloni tvrdnji da oni sada čine jedno telo sa dve duše. I razdvojene ih je teško zamisliti.
Pogledaj vesti o: Veliki Brat
