Izvor: Vesti-online.com, 28.Feb.2013, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šešeljev ginisov rekord

I da nije ideološki sud koji je preuzeo ulogu krojača istorije čiji je modelar u Vašingtonu, Haški tribunal je sramotna institucija za međunarodno pravo i pravdu. Slučaj Vojislava Šešelja je samo jedan, ali od drastičnijih primera skaradnog rada ad hoc sklepanog Tribunala.

Jelena Arsenović

Da se razumemo, dr Vojislav Šešelj se neuporedivo lošije branio od Slobodana Miloševića. U svakom segmentu, Milošević je nastojao da opovrgne >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << teške optužbe tužilaštva, ali tako da odgovornost ne prebaci na neku drugu državnu instituciju, vojsku ili osobu sa javnom funkcijom u Beogradu iz tog nesrećnog ratnog perioda.

Za Šešelja se to ne može reći. On je svoju rolu igrao solo, šešeljovski, vodeći računa samo da se slika o njemu kao intelektualno nadmoćnom u odnosu na sud održi.

U ono malo sudećih dana za poslednjih 10 godina koliko je u pritvoru, radikalski vođa se uglavnom trudio da optužbe protiv sebe i tužioca i sudije učini smešnim, ne libeći se, recimo, da odgovornost za neki događaj prebaci na tadašnju JNA i državno rukovodstvo.

To je krst koju će Šešelj nositi u knjigama nekog nacionalnog hroničara Tribunala, jer teško da su njegovi sledbenici, oduševljeni čak i najvulgarnijim psovkama koje je umeo da izgovori u sudnici, želeli da primete razliku između utamničenog bivšeg predsednika države i pritvorenog logorejičnog vođe nacionalističke opozicije.

Ako su u slučaju Miloševića, koji nije dočekao već spremnu osuđujuću presudu i čija smrt u ševeningenskoj ćeliji i dalje budi sumnju, haška kola ostala bez jednog točka, na Šešelju su ostala bez osovine.

Nema tog pravnika, nema te Sonje Biserko, koja bi mogla opravdati da se jedan optuženik drži u pritvoru punih 10 godina, što je verovatno svetski rekord, a da mu sud još nije dosudio prvostepenu presudu!

To se upravo dešava Vojislavu Šešelju, čoveku koji se pre jedne decenije, ubrzo nakon što je objavljena optužnica protiv njega, dobrovoljno uputio u Hag, poručujući da ide da pobedi i razgoliti tu nakazu od suda.

I bez Šešeljove pomoći i pre njega, Tribunal je uspeo da se dobrano iskompromituje, a u njegovom slučaju pogotovu. Toliko da je i sam glavni tužilac Serž Bramerc nedavno priznao da se Tribunal na suđenju lideru srpskih radikala obrukao i da taj proces nije primer kako treba da funkcioniše međunarodno pravo. A i kako bi mogao?!

Od 25. marta 2003. kada je optuženi Šešelj izjavio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice koja ga je teretila za zločinački poduhvat s ciljem da se većina Hrvata i muslimana trajno ukloni sa nekih teritorija Hrvatske, BiH i Vojvodine, pa sve do danas, održano je svega 175 sudećih dana! Samo na početak suđenja čekalo se četiri i po godine, a iako su završne reči održane u martu prošle godine, presuda još nije doneta.

 

I to ona prvostepena! Za sve to vreme, srpska država i brojne nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima nisu mnogo protestvovale. Radikali kažu - nisu uopšte! U slučaju nezgodnog Šešelja zagubila se njihova principijelna briga za ljudska prava jednog srpskog državljanina, jednog pritvorenika.

Zašto se na presudu čeka toliko dugo? Da li se sud sa svojim političkim mentorima dao u brigu kako da političkog aktera osudi za zločine koje nadilaze verbalni delikt, kaznom koja bi mogla da se uklopi u već odležani desetogodišnji pritvor. Ili, kako radikali veruju, čekaju da se sve kockice režima u Beogradu poklope, pa da se presavije sudijski tabak i konačno izreče presuda.

 

Takva koja bi u Srbiju mogla vratiti deceniju starijeg i vidno iznurenijeg radikalskog vođu, a da on više ne bude opasnost za srpske vlasti, sve u duhu memoara Karle del Ponte koja u svojoj knjizi citira Zorana Đinđića: "Vodi ga i ne vraćaj ga".
Pogledaj vesti o: Vašington,   Vojislav Šešelj

Nastavak na Vesti-online.com...