Vojislav Šešelj

Vojislav Šešelj jedan je od osnivača Srpske radikalne stranke, rođen je 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu.
Za tri godine uspeo je da završi prava i diplomira u Sarajevu, a postao je i najmlađi doktor nauka u SFRJ sa 25 godina.
1989. godine sa Vukom Draškovićem osniva političku stranku pod imenom Srpska narodna obnova, a naredne godine je osnovao Srpski četnički pokret koji je zabranjen. 1991. godine sa Tomislavom Nikolićem osniva u Kragujevcu Srpsku radikalnu stranku, čiji je prvi i jedini predsednik.

1993. godine dolazi do sukoba između Šešelja i Slobodana Miloševića gde se raspisuju izbori na kojima radikali beleže neuspeh. Na predsedničkim izborima 1997. godine Vojislav pobeđuje kandidata Sps Zorana Lilića sa 50,61 posto glasova, ali Republička izborna komisija poništava izbore zbog slabe izlaznosti, na ponovljenim izborima Sps kandiduje Milana Milutinovića koji pobeđuje Šešelja u drugom krugu.
Vojislav postaje potpredsednik Vlade republike Srbije 24. marta 1998. godine dok je na čelu vlade bio Mirko Marjanović. Posle nato bombardovanja i potpisivanja Kumanovskog sporazuma članovi Vlade iz Srs podnose ostavke zbog protivljenja potpisivanja sporazuma. Šešelj je najkontroverznija ličnost novije srpske istorije, glasan u skupštini, debate je znao da nastavlja i kad se kamere isključe.
Zbog ispada i loših stavova Haški sud ga je optužio za ratno huškanje, a na teret mu je stavljena i organizacija paravojnih formacija. Šešelj se sam predao 2003. godine Tribunalu. Tri godine je čekao da sud počne da mu sudi, i branio se sam u procesu koji je dugo trajao.

Dok je bio u pritvoru pisao je knjige o svetskim političkim liderima, iza sebe ima desetine napisanih knjiga. Šešelj se bavio politikom tokom svih 12 godina u pritvoru, za to vreme stranka se razjedinila i osnovala svoju Sns što saradnicima nije oprostio.
Vojislav se u pritvoru nalazio od 24. februara 2003. do novembra 2014. godine gde mu se sudilo po optužbi za nehumana dela i istrebljenje civila na teritorijama Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Iako je Srs zvanično bila opoziciona često je podržavao Sps partiju Slobodana Miloševića. Septembra 1993. godine je došlo do sukoba između Vojislava i Slobodana kada se raspisuju izbori za skupštinu Srbije gde su imali veći neuspeh. Na redovnim saveznim i lokalnim 1996. godine radikali beleže uspeh i Šešelj tada biva izabran za predsednika Opštine Zemun. Nakon što je Milošević izabran za predsednika SR Jugoslavije 1997. godine raspisani su izbori za predsednika Srbije.

Posle ponovljenih izbora Milan Milutinović kandidat Miloševića pobeđuje Šešelja. Marta 1998. godine nakon parlamentarnih izbora Šešeljevi radikali formiraju koalicionu vladu Srbije sa socijalistima i partijom Miloševićeve supruge Mirjane Marković Jugoslovenskom levicom. Razlog ulaska u vladu pravdali su tadašnjom situacijom na Kosovu i Metohiji. Juna 1999. godine posle Nato bombardovanja zemlje, Šešelj i njegovi ministri podnose ostavke u vladi Srbije. Međutim ubrzo ih povlače zbog nacionalnih interesa. Vrlo brzo radikali dobijaju ministarska mesta i u vladi SR Jugoslavije.

Na vanrednim izborima za predsednika SRJ septembra 2000. godine, kandidat Srs Tomislav Nikolić osvojio je mali broj glasova. 23. decembra iste godine na vanrednim izborima radikali doživljavaju poraz, i osvajaju 23 mandata. Septembra 2002. godine u vreme vlasti Zorana Đinđića Šešelj je na izborima za predsednika Srbije popravio rejting svoje stranke. Haški tribunal je podigao optužnicu protiv Šešelja januara 2003. godine.

Dobrovoljno se predao februara a suđenje je počelo 2007. godine koje se odugovlačilo i trajalo mnogo više nego što je trebalo. Prema optužnici Šešelj je kao politička ličnost propagirao ujedinjenje svih srpskih zemalja, u jednu državu, gde je učestvovao u regrutovanju, formiranju, i snadbevanju srpskih dobrovoljaca nazivani su četnici i šešeljevci. Objavio je veliki broj pamfleta i knjiga, stručnih i političkih tekstova. U novembru 2014. godine tribunal u Hagu je doneo odluku da zbog pogoršanja zdravstvenog stanja optuženog pušta na slobodu privremenu Vojislava na lečenje. Nakon povratka iz Haga Šešelj je u više navrata uzdrmao političku scenu i javnost. Tužilaštvo Haškog tribunala zahteva da se vrati u pritvor, što on odbija.

Posle 13. godina vratio se u skupštinu Srbije gde je na izborima lista Dr Vojislav Šešelj Srpska radikalna stranka osvojila 37.674 glasa i deset mandata. U braku je sa suprugom Jadrankom, ima četiri sina Nikolu, Aleksandra, Mihaila i Vladimira, nedavno je postao deda, dobio je unuka Vojislava.

Stranica: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

REČI LIDERA RADIKALA DANAS SVI PREPRIČAVAJU Šešelj upozorio da Trampu preti opasnost od atentata

Predsednik SRS dr Vojislav Šešelj upozorio je krajem aprila ove godine da preti opasnost od atentata na Donalda Trampa.

Izvor: SrbijaDanas.com, 14.Jul.2024, 20:02

Detaljnije >>

„Ne zaboravi da je Danilu Vučiću kum Vojislav Šešelj“: Kulačin dobio pretnje zbog kolumne u Danasu

Novinar i kolumnista Danasa Nenad Kulačin je danas dobio brojne poruke na mesindžeru zbog kolumne koju je napisao u "Danasu" pod nazivom "Obesite Škora", među kojima su bile i ozbiljne pretnje.

Izvor: Danas, 09.Jul.2024, 17:04

Detaljnije >>

Vučić ili Dodik: Ko je autentičniji naslednik Šešelja?

U Mostu Radija Slobodna Evropa RSE je tražio odgovor na pitanje kakav je trag Vojislav Šešelj ostavio u Srbiji. Sagovornici...

Izvor: Danas, 07.Jul.2024, 16:21

Detaljnije >>

"ŠTA ŠEŠELJ RADI NA UTAKMICI HRVATSKE?" Sedi među navijačima, prati igru i drži drži zastavu: "Navija da izgube"(FOTO)

Vojislav Šešelj, lider radikala, navija za Hrvatsku protiv Španije na Evropskom prvenstvu u fudbalu u Nemačkoj sa sve obeležjima "šahovnice"...

Izvor: Blic, 27.Jun.2024, 13:12

Detaljnije >>