Izvor: Politika, 12.Sep.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putinova lekcija Obami
Otvorenim pismom u „Njujork tajmsu” ruski lider „američkom narodu i političkim liderima” održao „čas” o međunarodnom pravu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Dok je sastankom šefova diplomatija Džona Kerija i Sergeja Lavrova u Ženevi američko-rusko dogovaranje o raspletu sirijske krize juče prešlo na konkretan kolosek – traže se političke forme i tehnički modaliteti hemijskog razoružavanja Bašara el Asada – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Moskva je nastavila svoju ofanzivu u kojoj se predsednik Vladimir Putin predstavlja kao globalni mirovnjak i razuman državnik.
Najnoviji potez je tekst ruskog predsednika na komentatorskim stranicama „Njujork tajmsa”, koji je neka vrsta otvorenog pisma američkom narodu i političkim liderima zbog, kako objašnjava autor, „nedovoljne komunikacije između naših društava”.
Pojačavajući utisak da je on taj koji je Baraka Obamu izbavio iz političke nevolje, sprečio da doživi politički poraz u Senatu i preduzme u Americi nepopularnu vojnu intervenciju u Siriji, ruski predsednik je svom američkom kolegi održao i lekciju o međunarodnom pravu, ulozi i značaju Ujedinjenih nacija i, reklo bi se, narugao se „američkoj izuzetnosti”.
Podsećajući na rusko-američko rivalstvo tokom hladnog rata, ali i na savezništvo u Drugom svetskom ratu, Putin je poručio da bi, u slučajnu da uticajne zemlje preduzmu vojnu akciju bez ovlašćenja Saveta bezbednosti, Ujedinjene nacije mogle da dožive sudbinu Lige naroda. Po njemu, ono što se događa u Siriji „nije bitka za demokratiju, već oružani sukob između vlasti i opozicije u jednoj multiverskoj zemlji”.
„Malo je zagovornika demokratije u Siriji, ali više nego dovoljno boraca Al Kaide i ekstremista svih boja”, piše Putin.
„Mi ne štitimo sirijsku vladu, nego međunarodno pravo”, konstatuje dalje, a zatim obrazlaže: „Potrebno nam je da koristimo Savet bezbednosti UN i verujem da je očuvanje zakona i reda u današnjem kompleksnom i turbulentnom svetu jedan od nekoliko načina da međunarodni odnosi ne skliznu u haos. Zakon je zakon i mi moramo da ga sledimo, bez obzira na to da li nam se dopada ili ne. A po sadašnjem međunarodnom pravu, sila je dozvoljena samo u samoodbrani ili odlukom Saveta bezbednosti. Sve drugo je po Povelji Ujedinjenih nacija neprihvatljivo i predstavljalo bi čin agresije.”
Putin zatim iznosi da „niko ne sumnja” da je u Siriji upotrebljen bojni otrov, ali da sve upućuje da to nije delo sirijske armije, već opozicionih snaga, kako bi isprovocirale intervenciju svojih „moćnih stranih pokrovitelja”, koji bi se time stavili na stranu fundamentalista.
„Izveštaji da militanti pripremaju novi napad, ovoga puta protiv Izraela, ne mogu da budu ignorisani”, napisao je ruski predsednik.
On zatim postavlja pitanje da li su učestale intervencije u unutrašnje sukobe u stranim zemljama zaista u dugoročnom interesu SAD jer, kako konstatuje, „milioni širom sveta na Ameriku sve manje gledaju kao na uzor demokratije, a sve više kao na grubu silu koja koalicije okuplja sa sloganom ’ili ste s nama ili protiv nas’”.
Da se sila pokazala nedelotvornom i besmislenom, zatim dokazuje na primerima Avganistana, Iraka i Libije, da bi na kraju poentirao komentarišući ovonedeljno Obamino obraćanje naciji u kome je izneo argumente za intervenciju u Siriji.
„Moji radni i lični odnosi sa predsednikom Obamom su obeleženi rastućim poverenjem i ja to cenim. Pažljivo sam proučio njegovo obraćanje naciji od utorka i ne bih se složio sa onim što je rekao o američkoj izuzetnosti, konstatujući da to ’Ameriku čini drugačijom’. Izuzetno je opasno ohrabrivati ljude da sebe vide izuzetnim, bez obzira na motive”, napisao je Putin. „Postoje velike i male zemlje, bogate i siromašne, one sa dugom demokratskom tradicijom i one koje još traže svoj put ka demokratiji. Njihove politike se takođe razlikuju. Mi smo svi različiti, ali kad tražimo božji blagoslov, ne treba da zaboravimo da nas je Bog sve stvorio jednakim.”
Reklo bi se da je ruski lider sto odsto iskoristio pruženu mu šansu, ali i da je zvanični Vašington saučesnik u njegovoj novoj ulozi na svetskoj sceni. Obamin portparol Džej Kerni tako je u sredu, govoreći o izgledima za uspeh najnovije inicijative za Siriju, rekao da je ruski ulog u tome njen „prestiž” – što je veliki zaokret u intonaciji, ako se uzme u obzir da je samo pre dve nedelje Obama Putina opisao kao „klinca koji se dosađuje u poslednjoj klupi”, dok je Putin šefa američke diplomatije nazvao „lažovom”.
Ima i onih koji smatraju da je ono što se javno govori samo maska kojom se prikrivaju prave namere dve sile koje igraju novu partiju geopolitičkog pokera i pri tom mnogo blefiraju, ali to je sada u drugom planu.
Hemijsko oružje u SAD
Vašington – Amerika se davno odrekla hemijskog oružja, ali ga se još nije sasvim rešila. Iako je, pristupajući 1997. Konvenciji UN koja ga zabranjuje, preuzela obavezu da ga uništi u roku od 10 godina (u tom momentu je imala 35.000 tona), to još nije do kraja sprovedeno. U dva skladišta u državama Konektikat i Kolorado još se nalazi oko 3.000 tona bojnih otrova koji prema najnovijem planu treba da se unište tek do 2023. Eliminacija biološkog arsenala Pentagon je dosad koštala 35 milijardi dolara.
------------------------------------------------------
Srbija (ni)je pitana o Siriji
Da li je američki Stejt department i zvanično pitao Srbiju da se pridruži zajedničkoj izjavi o Siriji u kojoj se sirijska vlast krivi za napad hemijskim oružjem, „Politika” juče nije bila u mogućnosti da proveri iz dva nezavisna izvora. Dok je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Srbije (MSP) Maja Ćorac rekla da u „dosad pristigloj prepisci nije stigao takav zahtev” Amerikanaca, u američkoj ambasadi u Beogradu tvrde da su o situaciji u Siriji diskutovali sa Vladom Srbije.
„Sve vlade koje žele da se saglase sa zajedničkom izjavom sastavljenom na marginama sastanka lidera država G-20 u Sankt Peterburgu u Rusiji su slobodni da to učine. Američka ambasada je na temelju toga sa Vladom Srbije diskutovala o situaciji u Siriji i američkim pogledima na tamošnje događaje”, rekao je za „Politiku” Stiven Stark, ataše za štampu američke ambasade u Beogradu, ne precizirajući da li je Stejt department tražio od MSP da se pridruži zajedničkoj izjavi o Siriji, usvojenoj 6. septembra na marginama sastanka G-20 u Sankt Peterburgu.
Ova zajednička izjava je potekla od SAD i još deset zemalja članica G-20, ali njoj se protivi Rusija jer se navodi da je za napad hemijskim oružjem u predgrađu Damaska, „prema do sada prikupljenim dokazima, odgovoran sirijski režim”, pri čemu se poziva na „snažan međunarodni odgovor”. U međuvremenu ovoj izjavi se pridružilo još dvadesetak zemalja, pri čemu su od zemalja zapadnog Balkana to Hrvatska, Crna Gora, kao i Kosovo koje su SAD priznale kao nezavisnu državu. N. R.
------------------------------------------------------
Asad: Ustupak Moskvi
Moskva – Odluka Sirije da svoje hemijsko oružje stavi pod međunarodnu kontrolu rezultat je predloga Rusije, a ne američke pretnje vojnom intervencijom, citira agencija Interfaks intervju koji je predsednik Bašar el Asad dao ruskoj televiziji. „Sirija svoje hemijsko oružje stavlja pod međunarodnu kontrolu zbog Rusije. Američka pretnja nije uticala na tu odluku“, prenosi Rojters rusku agenciju.
M. Mišić
objavljeno: 13.09.2013.
Pogledaj vesti o: Vašington
