Izvor: Blic, 02.Dec.2010, 21:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potraga za vanzemaljskim životom - počela konferencija NASA u Vašingtonu

Konferencija američke svemirske agencije NASA počela je u 20 sati u auditorijumu u Vašingtonu. “Blic” prati živi prenos konferencije “Astrobiologija: Potraga za životom”.

Učesnici konferencije su, kako je NASA ranije najavila, Meri Vojtek, direktor Astrobiološki program, Felisa Volf Simon, istraživač astrobiologiije, Pamela Konrad, astrobiology, Stiven Bener, istaknuti član, i profesor Džejms Elser.

"Današnji izveštaj o životu na Zemlji ima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nešto neobično. To je život pronađen na Zemlji, ali ne kakav poznajemo”, rekla je u uvodnom obraćanju Meri Vojtek, dodajući da je astrobiološki program posvećen istraživanju porekla i razvoju života u svemiru.

"Život se uglavnom sastoji od karbona, hidrogena, azota, kiseonika, sumpora i fosfora. Ovi elementi čine nukleinske kiseline A, C, T i G iz DNK, kao i proteine i lipide", rekla je Vojtekova.

Sada je, međutim, otkriven organizam, koji u svom DNK može da ima fosfor ili arsenik, što ovu bakteriju čini neobičnom.

Felisa Volf Simon, astrobiolog i vođa istraživačkog tima, objavila je da su u slanom jezeru Mono u Kaliforniji otkrili bakteriju koja u svom DNK sadrži arsenik, što je razlikuje od svih poznatih oblika života na Zemlji.

"Ne znamo ima li života u svemiru, ali se nadam da je moj rad primer za buduća dokazivanja šta je sve moguće", dodala je ona.

Pamela Konrad je istakla da je ovo otkriće sjajno jer menja koncept hemijskog okruženja.

"To otvara niz pitanja, evolucija te hemije, njeno okuženje. Još ne znamo šta to čini dobru okolinu za život u svemiru, ali vidimo na ovom primeru da je moguće da se toleriše arsenik", rekla je ona..

Stiven Bener je istakao da je poznato da jezero Mono sadrži arsenik.

"Svi živi organizmi trebaju fosfor, a organizam koji ne treba fosfor, to je iznenađujuće. Organizam zasnovan na arseniku je poput naučne fantastike", rekao je profesor Džejms Elser.

Na pitanje novinara kako ovo otkriće utiče na astrobiološke i druge programe NASA-e, Konradova je istakla: "Mi ne znamo kakva je okolina u svemiru dobra za naseljavanje. Imamo istraživanja kojima merimo organske molekule i hemikalije, možemo da sastavimo ta istraživanja u veliku sliku. Ako imate okolinu bogatu arsenikom i organsku molekulu stavite ih u jednu veliku sliku".

Strategija je da mislimo što je šire moguće, da postojeća merenja postavimo u odgovarajući kontekst, da ne tražimo isključivo DNK sa arsenikom i fosforom već da gledamo šire, inače bi mogli da propustimo nešto novo, istakli su predstavnici američke svemirske agencije.

Nastavak na Blic...