Izvor: Politika, 07.Jul.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Patriotizam iz uvoza
Saldo na 237. rođendan SAD: dokle se stiglo u „traganju za srećom”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Sjedinjene Američke Države, njih svih 50, proslavile su u prošli četvrtak svoj 237. rođendan, zvanično Dan nezavisnosti.
U momentu dolaska na svet bilo ih je doduše samo 13, ali u međuvremenu je osvojen zapad novootkrivenog kontinenta, pa je tako kolonistima Novog sveta, kojih je u momentu osamostaljenja bilo samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 2,5 miliona, pripao jedan od najlepših i prirodnim blagom najbogatijih delova planete.
Sa dva i kusur veka postojanja, Amerika je prava beba u odnosu na 5.213 godina državne tradicije Irana, 5.113 Egipta, 2.673 Japana, 2.335 Indije, 2.334 Kine, 1.527 Francuske, 1.170 Ujedinjenog Kraljevstva. 1.151 Rusije ili 534 Španije,
Da je Iran danas 50-godišnjak, Amerika bi imala samo 27 meseci, izračunao je vašingtonski „Vilson centar”, sa čije praznične čestitke prepisujemo navedene godine.
Mogla je doduše da bude i nešto starija, ili da se za deceniju ili dve podmladi, da je umesto 4. jula 1776, za svoj rođendan odabrale neke druge, podjednako važne datume u istoriji svog formiranja i stasavanja.
Ovako, baš četvrti dan jula je najveći nacionalni praznik iz generacije u generaciju i to je nepromenljivo.
Kao što se ustalilo i da, uz parade, zastave, roštilje i vatromete, intelektualna elita svake godine povodom rođendana preispituje – uvek nekim aktuelnim povodom – domete američke revolucije krunisane jednostrano proglašenom nezavisnošću.
O tome se raspravlja sasvim slobodno: ništa nije toliko sveto da ne može da mu se skine pozlata i sagleda naličje. Pa se tako prošle nedelje u „Vašington postu” moglo pročitati i mišljenje jednog istoričara (iz susedne Kanade) da je ta revolucija bila totalni promašaj – i da bi bilo bolje da je nije bilo.
Kao dokaz za to, Pol Piri, koji živi u Ontariju, uzima ideale koje su oci američke nacije postavili proglašavajući novu republiku, ideale da su svi ljudi bogomdano jednaki i da im je Tvorac podario neka neotuđiva prava, a među njima i pravo na život, slobodu i „traganje za srećom”.
„Nova republika je te ideale počela da primenjuje tako što je dobrom delu svojih stanovnika produžila status robova”, napisao je Piri. „Što se tiče prava na život i slobodu, zvanična statistika pokazuje da je više od dva miliona Amerikanaca danas u zatvorima. Međunarodni centar za proučavanje zatvorskih sistema SAD rangira kao svetskog šampiona po broju robijaša na 100.000 stanovnika.”
A kad je reč o traganju za srećom, koja je samo ovde temeljno građansko pravo, nje, gledano spolja, možda ima u obilju, ali najbogatija nacija sveta nije i zemlja najsrećnijih stanovnika.
Amerikanci, konstatuje njihov sused, rade više i imaju manje dana plaćenog odmora nego žitelji drugih, slično razvijenih zemalja. Almanah svetskih činjenica koji sastavlja CIA, pa mu se ne može pripisati zluradost prema sopstvenoj zemlji, navodi da su SAD po proseku očekivanog životnog veka tek na 51. mestu u svetu.
Amerikanci (danas ih ima 316,2 miliona) rangirani su kao 14. u kategoriji zadovoljstva životom, u godišnjaku OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), uglavnom zapadnog kluba 34 ekonomski napredne nacije. A u jednoj od studija nacionalne sreće, koju potpisuje ekonomista Džefri Saks, Amerika je na 10. mestu, iza Kanade i Australije, koje su zadržale formalni suverenitet britanske krune, odbačene od strane američkih revolucionara.
„Neizvesnosti i zebnje su veliki, ekonomske nejednakosti znatno proširene, vera u društvo je u opadanju, a poverenje u vlasti nikad nije bilo manje. Možda je vreme da Amerikanci preispitaju koliko su neke njihove institucije u skladu sa današnjim vremenima”, daje kanadski istoričar na kraju svog teksta dobronamerni savet komšijama.
Ovogodišnji državni rođendan se inače podudario sa drugim prekretničkim događajem američke prošlosti – 150. godišnjicom Bitke kod Getisburga u Građanskom ratu (1861–1965), čiji je ishod promenio tok i američke i svetske istorije.
U tom, i po apsolutnim i po relativnim merilima, velikom krvoproliću, koje nisu zasenili ni veliki ratovi iz 20. veka, sačuvana je celovitost nacije. Zbačena je, kako je to u „Njujork tajmsu” napisao istoričar Kolumbija univerziteta Erik Foler, „klasa plantažera koja je na vlasti bila od osnivanja Sjedinjenih Država”.
Građanski rat je po njemu uništio i najveći robovlasnički sistem modernog sveta da bi bila uspostavljena jednakost pred zakonom kao suštinski elemenat građanskog statusa.
Tako piše i u udžbenicima. Ali profesor Foler na pobednike i gubitnike gleda kroz drugačije naočare. „Još 1900. je bilo očigledno da eksperiment međurasne demokratije tokom posleratne obnove nije uspeo i izgledalo je da je beli Jug taj koji je u stvari dobio rat. Naciju je prožeo rasizam i slobode crnaca su na mnogo načina ograničene.”
Za istoričarku Stefani Mekari sa Pensilvanija univerziteta, teza da je Jug suštinski dobio rat, jer je rasna diskriminacija potrajala još sto godina i da je to defakto bilo ropstvo pod drugim imenom – „dobra je kao provokacija, ali loša kao istorija”. Otcepljene Konfederativne Države Amerike su se borile pod zastavom robovlasništva i pod njom su i poražene.
A to što se sada čini da je ishod bio drugačiji, „rezultat je činjenice da živimo u svetu u kojem je nejednakost toliko nagrizla demokratski proces da se u poslednje vreme stiče utisak da u Americi nema jednakosti”, objasnila je svoje viđenje profesorka Mekari.
Za prosečnog Amerikanca, praznik je ipak bio praznik. Dan za opuštanje i dobro raspoloženje. Glavni vatrometi, onaj u prestonici, u parku između Bele kuće i Kapitol hila i onaj u Njujorku, bili su spektakularni kao i obično, a u četvrtak je pauzu napravila i kiša koja je bila dnevni meteorološki ritual tokom celog juna i prva tri dana jula.
Patriotska pirotehnika je mahom uvezena iz Kine, što nije čudno, jer je to tamo i izmišljeno. Te robe se godišnje ovde uveze za impresivnih oko dvesta trideset miliona dolara, koliko se otprilike proizvede i kod kuće, saopštio je Biro za statistiku u takođe prazničnom izveštaju, gde se takođe konstatuje da je Kina Americi prodala i za 3,6 miliona – američkih zastava.
Milan Mišić
objavljeno: 07/07/2013
Pogledaj vesti o: Vašington
.jpg)
