Izvor: Politika, 17.Dec.2014, 19:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorijski dan za kubansko - američke odnose
BEOGRAD – Nakon što je Kuba danas na slobodu pustila američkog humanitarnog radnika Alana Grosa, tokom razmene zarobljenika sa Amerikom, zvanični Vašington je ocenio da ovaj potez nagoveštava novu američku politiku prema Havani, a agencije mogućnost uspostavljanja diplomatskih odnosa i ukidanja sankcija Amerike prema Kubi nazivaju istorijskim danom.
Usledio je i razgovor predsednika SAD Baraka Obame sa kubanskim predsednikom Raulom Kastrom o normalizaciji i uspostavljanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << punih diplomatskih odnosa među dugogodišnjim neprijateljima.
Razgovor Obame i Kastra nagovestio istorijski preokret
VAŠINGTON– Predsednik SAD Barak Obama razgovarao je danas sa kubanskim predsednikom Raulom Kastrom o normalizaciji i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa među dugogodišnjim neprijateljima.
Predsednici dve države razgovarali su telefonom više od 45 minuta, a to je bio prvi značajan razgovor lidera SAD i Kube od 1961. godine, prenele su agencije, dodajući da je bilo reči o ponovnom otvaranju ambasada u Vašingtonu i Havani.
Razgovoru dvojice predsednika prethodila je višemesečna tajna diplomatska aktivnost, a važnu ulogu u uspostavljanju dijaloga Vašingtona i Havane odigrao je papa Franja koji je uputio pisma Kastru i Obami.
Embargo dug pola veka
Embargo Amerike prema Kubi traje već pola veka i ta zemlja živi u siromaštvu, ali uprkos svemu, komunistički režim sankcije nisu slomile.
Vrhunac krize dve zemlje, ukoliko izuzmemo verovatno najdramatičniji momenat Hladnog rata, oktobra 1962. vezan za prisustvo sovjetskih projektila na Kubi, nesumnjivo je bio pokušaj vojne intervencije sredinom aprila 1961. Invazione snage, pripremane, naoružane i obučavane u Sjedinjenim Državama (ili od strane SAD), iskrcale su se tada na južnoj obali Kube, u Zalivu svinja.
Ali zategnutost koja je tada dostigla vrhunac, trajala je sve vreme od pobede Kubanske revolucije na samom kraju 1958. godine.
Kubanska revolucija započela je jula 1953. napadom na kasarnu Monkada, na samom zapadu ostrva, da bi konačno posle brojnih obrta, uključujući zatočeništvo lidera revolucije Fidela Kastra i drugova, revolucionari konačno oborili Batistin režim. Kastrovi gerilci koji su oborili Batistu ušli su u Havanu na samu novogodišnju noć 1958. na 1959. godinu.
Izvorno, Kastro nije bio komunista i njegova namera nije bila zavođenje režima ustrojenog po sovjetskom uzoru. Ali postojala je zategnutost, odnosno nepoverenje prema politici Vašingtona, najviše zbog podrške nepopularnim ili čak omrznutim režimima u Havani, što je trajalo decenijama.
Alan Gros po dolasku u Ameriku
Istorijski, SAD su poseban upliv na Kubi ostvarile pobedom u Špansko-američkom ratu vođenom od aprila do avgusta 1898. godine. Rat je izazvan pošto je pronađen sumnjiv povod u eksploziji američke oklopnjače Mejn, u luci Havane. U stvarnosti SAD su tražile opravdanje za intevenciju kako bi pomogle kubanskim gerilcima protiv španskih vlasti. Pobedom u tom ratu SAD su konačno srušile špansku kolonijalnu imperiju (osim poseda u Africi).
Tako da su mirovnim sporazumom Portoriko i Filipini postali teritorije SAD, a Kuba je formalno postala suverena, s tim što je do 1902. trajala američka vojna uprava. Na osnovu takozvanog Platovog amandmana SAD su tada zadržale pravo da vojno intervenišu, ako procene da je to potrebno. Zaliv Gvantanamo, na kojem se nalazi vojna baza SAD iznajmljen je od Kube 1903.
Orijentacija prema Moskvi Fidela Kastra bila je posledica činjenice da SAD novim kubanskim vlastima nisu ostavile drugačiju mogućnost.
Kada je došlo do vojne intervencije u Zalivu svinja 15. aprila 1961. na opšte iznenađenje Kubanci su se uspešno oduprli, i već 19. aprila bilo je jasno da su napadači poraženi. Odmah potom započela je blokada Kube od strane SAD, koja do danas nije prestala. Uzima se da je krah u Zalivu svinja bio najveći američki poraz posle Perl Harbura 1941. Kenedi je potom započeo tajnu operaciju - Mungus, koja je podrazumevala subverzivne i propagandne aktivnosti, uz ekonomsku blokadu i stalnu vojnu pretnju.
Verovatno najdramatičniji momenat Hladnog rata uopšte - bio je pokušaj stacioniranja sovjetskih raketnih sistema 1962. godine. Oktobra 1962. SAD su objavile da su na Kubi otkrivena sovjetska vojna postrojenja. Na fotogafijama, koje su tada predočene svetskoj javnosti, videli su se objekti za projektile dugog dometa, još u izgradnji.
Napetost dve super sile prevaziđana je pošto je sovjetski lider Hruščov pristao da povuče projektile. Dogovor je predviđao da SAD takođe povuku projektile stacionirane u Turskoj, što nikada nije sprovedeno.
Više od 20 puta Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija podnošeni su predlozi rezolucija za ukidanje blokade nametnute Kubi od strane SAD, koje su tu zemlju dovele u veoma nezavidnu situaciju. Ogromna većina članica UN redovno je podržavala ovakve inicijative.
Septembra 2011. posle jedne od takvih inicijativa u Generalnoj skupštini UN kubanske vlasti su objavile da je dotadašnja, procenjena, ekonomska šteta koju je Kuba prtrpela zbog blokade od strane SAD dostigla 975 milijardi dolara.
Tanjug
objavljeno: 17.12.2014
Obama: Istorijski novi kurs SAD prema Kubi
Izvor: Press, 17.Dec.2014
Amerika danas čini istorijske korake i pokreće novi kurs u odnosima sa Kubom i za pomoć kubanskom narodu, izjavio je danas predsednik SAD Barak Obama u govoru iz Bele kuće. . Obama je održao govor nakon što je Kuba danas...
Istorijski dan za kubansko - američke odnose
Izvor: Press, 18.Dec.2014, 11:07
Nakon što je Kuba u sredu na slobodu pustila američkog humanitarnog radnika Alana Grosa, tokom razmene zarobljenika sa Amerikom, zvanični Vašington je ocenio da ovaj potez nagoveštava novu američku politiku prema Havani, a agencije mogućnost uspostavljanja diplomatskih odnosa i ukidanja...
