Izvor: VOA, 20.Jun.2023, 18:36
Eskobar i Lajčak u Vašingtonu: Problem Srbije i Kosova je opasnost za region
Gabrijel Eskobar, zamjenik pomoćnika državnog sekretara SAD i Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik EU za dijalog, govorili su u utorak na događaju u organizaciji Atlantskog savjeta u Vašingtonu. Fokus diskusije bio je na aktuelnoj krizi između Srbije i Kosova.
„Situacija je veoma teška. Veoma sam zabrinut i to ne krijem. Od 26. maja ljudi su na ulicama, tamo je kosovska policija, tamo je KFOR. I već smo vidjeli nekoliko incidenata. Smatram da je prvi prioritet da se deeskalira, da se ljudi sklone sa ulica i da se vrati dijalogu“, rekao je Lajčak.
„Naravno, kao dio procesa normalizacije, da se održe i novi izbori uz učestvovanje kosovskih Srba, bez ikakvih preduslova“, nastavio je izaslanik EU. „Ako ne uspijemo da deeskaliramo, onda čekamo da neko nastrada. A ne mislim da to možemo sebi da priuštimo“.
Lajčak je rekao da sama činjenica što je on u Vašingtonu pokazuje koliko EU i SAD sarađuju u vezi sa ovim pitanjem, dodajući da je imao niz sastanaka sa američkim zvaničnicima.
Eskobar je takođe rekao da je zabrinut:
„Ovo ima potencijal da preraste u regionalni konflikt, regionalnu konfrontaciju“.
On je napomenuo da napor ka rješenju problema mora predvoditi Evropa, ali da to ne znači da su SAD pasivni učesnik:
„Aktivno podstičemo strane da se vrate za sto, da se fokusiraju na dijalog i da naporno rade na ispunjavanju aspiracija koje su proistekle iz Ohrida“.
Oslobađanje policajaca i važnost odlaska u Brisel
Eskobar je naveo da SAD žele da Srbija odmah oslobodi kosovske policajce „bez obzira na to da li su kidnapovani ili su se greškom našli na teritoriji Srbije“.
Lajčak je dodao da on dijeli isti stav.
Tri kosovska policajca su pritvorena u Kraljevu – Srbija kaže da su uhapšeni na njenoj teritoriji, a Kosovo da su oteti na teritoriji Kosova.
Na pitanje Ilve Tar, više saradnice Atlantskog savjeta, o tome kako je moguće promijeniti dinamiku dešavanja i doći do deeskalacije, Lajčak je rekao da nije previše zabrinut zbog retorike predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija.
Prema njegovim riječima, niko još definitivno nije odbio odlazak u Brisel, te će sastanak biti održan, a radi se na dogovoru tačnog datuma:
„Reći 'ne' pozivu EU bio bi veoma ozbiljan i negativan akt“.
„Ono što je izuzetno važno je deeskalacija, jer ne možete imati proces normalizacije dok su stotine, ako ne i hiljade ljudi na ulicama“, ponovio je Lajčak, dodajući da kada se to dogodi, slijedi dogovor o održavanju izbora „u skladu sa Ustavom Kosova“, kao i povratak dijalogu.
Dodao je da prvi potez mora da napravi Kosovo, slanjem gradonačelnika da rade sa alternativnih lokacija.
Takođe je naveo da nema opravdanja za grupe koje su na sjeveru Kosova pravile nered i da one moraju biti procesuirane, ali i da nisu svi prisutni bili takvi:
„Nema sumnje da smo 29. maja u Zvečanu vidjeli radikalne elemente, ljude koji su došli sa namjerom da povrijede, možda i da ubiju”.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borelj predložio je prošle sedmice plan u tri tačke, čiji je cilj smirivanje situacije. Upravo izmještanje gradonačelnika je prva tačka plana. Druga tačka se odnosi na prekid aktivnosti specijalnih kosovskih policijskih snaga na sjeveru Kosova, odnosno podrška Srbije za povlačenje “radikalnih elemenata” sa tog područja, a treća na održavanje novih izbora u četiri opštine.
Eskobar je naveo da je transatlantska zajednica ujedinjena po pitanju plana EU za deeskalaciju:
„Ideja da bi jedan od dvojice lidera mogao da postavi uslove na plan koji je EU pažljivo razvila u koordinaciji sa SAD, je nemarna“.
„Šta ako premijer Kurti ne promijeni poziciju?“, upitala je moderatorka, da bi Lajčak nakon nekoliko sekundi tišine odgovorio:
„Gdje postoji volja, postoji i način. Ne mislim da su eskalacija, rizik od dodatnog nasilja, ili da čak ljudi budu ubijeni, u interesu premijera Kurtija. Vjerujem da je on demokrata i da vjeruje u vladavinu prava“.
„A šta ako predsjednik Vučić ne promijeni poziciju?“, ponovo je pitala Tar.
„Hajde da ne spekulišemo šta bi bilo kad bi bilo“, odgovorio je Lajčak.
„Nikada nisu rekli 'ne' i ne mislim da će da kažu 'ne'.“
Lajčak je takođe naveo da će, u odnosu na ranije sastanke, ovaj susret Vučića i Kurtija sa međunarodnim zvaničnicima biti „sastanak kriznog menadžmenta“ i da će mu fokus biti samo na ublažavanju tenzija.
Sankcije i posljedice ako ne dođe do deeskalacije
Eskobar je govorio da SAD vide Zapadni Balkan kao region koji ima veliki potencijal, ali da je to nemoguće ostvariti u stanju konstantne krize:
„Vjerujem da postoje ljudi u regionu koji politički preživljavaju od stalnih kriza.“
Moderatorka Tar je upitala Lajčaka i Eskobara o potencijalnim sankcijama, kao eventualnim posljedicama za Kosovo i Srbiju, ukoliko ne dođe do ublažavanja tenzija.
„Ne možete reći EU, SAD i NATO-u: vi svi griješite, ja sam u pravu“, rekao je Lajčak, dodajući da je veoma jasno naznačeno šta se očekuje, te da ako zahtjevi evroatlantske zajednice budu ignorisani, naredni koraci će biti „usvajanje mjera, samo da se pokaže da postoji sredstvo uticaja.“
„To nije prvi ni drugi izbor, EU je jasno naglasila da želi da pređe na pozitivnu agendu, čim poziv za ispunjavanje tri predložene tačke bude ispoštovan“, dodao je Lajčak.
U kontekstu posljedica, Eskobar je naveo da ako dvije strane prave svjestan izbor o nedostatku koordinacije i komunikacije, ni SAD ne mogu da ispune ono što su im ponudile u Ohridu:
„Bili smo blizu da dovedemo Kosovo bliže Evropi i NATO-u, da donesemo više investicija u region, uključujući i u Srbiju, ali ne možemo da dođemo do toga ako nemamo saradnju i zajedničku viziju“.
Jedno od pitanja za dvojicu diplomata bilo je i o kritikama koje mogu da se čuju u javnosti, da su EU i SAD u ovoj situaciji bile previše oštre prema Kosovu, odnosno blage prema Srbiji.
„Sve što smo radili u proteklih 90 dana, zapravo u proteklih 15 godina, bila je usluga Kosovu. Srbija nije željela da priznamo njihovu nezavisnost – to smo uradili. Srbija nije željela kampanju globalnog priznanja – ali to smo uradili. Čak i u proteklih 90 dana, Srbija je željela od nas da vršimo pritisak na Kosovo da odustanu od ideje izbora – nismo ni to uradili. Srbija je od nas željela da kažemo da su izbori nelegitimni zbog niskog odaziva – nismo to učinili“, odgovorio je Eskobar, nabarajajući druge slične stavke.
„Izazivam bilo koga da kaže gdje smo to bili oštri prema Kosovu, a blagi prema Srbiji“, rekao je Ekobar, dodajući da se od Kosova traži bliža koordinacija i prihvatanje međunarodno prihvaćenih obaveza.
„Ne mislim da je to oštro prema Kosovu, naprotiv“.
Lajčak je kazao da niko u tom procesu ne učestvuje da bi vršio pritisak na neku od strana, a zadovoljavao drugu, već da je riječ o pomoći u normalizaciji odnosa:
„Bez normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, neće biti normalne atmosfere i saradnje na Balkanu. Region je veoma zabrinut“.
Eskobar je naveo da SAD imaju brigu kada je reč o vezama Srbije sa Rusijom, ali da reakcije na trenutnu krizu nemaju veze sa tim:
„Nećemo zbog toga žrtvovati regionalnu stabilnost“, rekao je Eskobar i dodao da SAD od Srbije traže da insistira na teritorijalnom integritetu BiH, kao i da Demokratski front u Crnoj Gori nije američki partner „iako ih Srbija vidi kao partnere“.
„Ne vidim kako ljudi vjeruju da nekako podržavamo Vučića u svemu ovome“, rekao je Eskobar.
Lajčak sa Viktorijom Nuland
Specijalni evropski izaslanik u Stejt departmentu je o Kosovu razgovarao sa zamjenicom državnog sekretara Viktorijom Nuland. Kako je naveo na Tviteru, američka zvaničnica i on na isti način sagledavaju situaciju na severu Kosova i izlaz iz te situacije. "Saglasili smo se o značaju hitne deeskalacije i povratku dijalogu pod pokroviteljstvom Evropske unije", napisao je Lajčak.
Pogledaj vesti o: Vašington
.jpg)
