Izvor: Politika, 21.Jun.2015, 15:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A gde je tu Amerika
I pored toga što je Velika Britanija predložila rezoluciju o Srebrenici i što je Federika Mogerini posrednik u dijalogu Beograda i Prištine, glavne konce na Balkanu ipak povlači SAD
Iako zvanično nije „četvrta pregovaračka stolica u Briselu”, Vašington pomno nadgleda dijalog Beograda i Prištine i uz Holandiju podržava donošenje britanske rezolucije o Srebrenici u UN. Takođe, SAD su premijeru Vučiću obećale podršku otvaranju poglavlja sa EU, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jasno traže da se formira specijalni sud na Kosovu za zločine OVK.
Međutim, prisustvo najuticajnije globalne sile u rešavanju preostalih poslova na Balkanu ostavlja utisak kao da je iz drugog plana, bez operativnog nastupa u situaciji kada SAD ne krije da želi da smanji uticaj Rusije u ovom delu jugoistočne Evrope.
Analitičari nemaju dilemu da „glavne konce” ovde ipak drže SAD, što potvrđuje i Kristofer Marfi, američki senator, demokrata iz Konektikata, koji se još početkom ove godine založio za jačanje američke uloge na ovom prostoru, kako bi se smanjio uticaj Moskve. Posle Vučićeve posete Vašingtonu, Danijel Server daje čak i smernice Beogradu ukoliko želi da napreduje. Srbija mora, kako kaže ovaj ekspert za Balkan da se „otrgne od Dodika i njegove politike”, a za to nema bolje prilike od 20. godišnjice masakra u Srebrenici, koja se obeležava u julu. Tada bi Vučić morao da se izvini u ime Srbije i izrazi duboko žaljenje zbog žrtava.
„U svim ključnim trenucima oni se ponovo pojave, ’za stolom ili pored stola’”, ocenjuje Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, koja ukazuje da Amerika nije baš tako nevidljiva na ovom prostoru kako se to nekima čini.
„Samo, oni su u jednom trenutku preneli odgovornost za stabilizaciju regiona na EU i uzeli nešto pasivniju ulogu u tim procesima, što ne znači da nisu duboko uključeni u sve što se dešava. I to ne znači da na procese ne mogu da utiču. I te kako mogu da utiču. Kada je potrebno, oni to i čine”, kaže Joksimovićeva, koja podseća da je Amerika u nekim ključnim trenucima bila direktno angažovana u regionu – na Dejtonskom sporazumu je direktno radila, kao i na pitanju rešavanja krize na Kosovu, 1999. godine. Međutim, po okončanju ove krize, okrenula se nekim drugim žarištima, Iraku, Avganistanu...
Politički analitičar Branko Radun ističe da je, generalno gledano, Amerika dominantna sila u Evropi i na Balkanu. „Teško nešto može da se desi bez zelenog svetla Amerikanaca. To, međutim, ne znači da drugi, pored politike koju trasira Amerika, nemaju uticaj. Oni, pritom, obavljaju posao i za Ameriku i za sebe, rade ono što je u njihovom interesu, a da se to ne kosi s američkim ciljevima. Vrlo često Amerikanci definišu ciljeve i politiku – pri čemu su vrlo značajni i Britanci – a sprovođenje te politike je vrlo često u rukama Evropljana”, kaže Radun, prema čijoj je oceni teško razlučiti britansku politiku od američke, a i „Nemačka je u velikoj meri produžena ruka američke politike”.
Doduše, Nemačka, kako kaže, pokušava da negde stvori prostor za autonomno delovanje na spoljnopolitičkom planu, „ali na primeru Ukrajine, recimo, jasno se vidi koliko može i sme”. Tamo su Vašington i London zacrtali generalnu orijentaciju da se ide u konfrontaciju s Rusijom. Iako su se Nemci tome suprotstavljali jer je to suprotno njihovom ekonomskom interesu, na kraju su popustili.
A na pitanje zašto uticaj SAD ovde sada nije očigledan, on kaže: „Oni nekada žele, a nekada ne žele da budu u prvoj liniji, a uvek ima neko ko bi za Amerikance nešto uradio jer dobija poen kod njih”. S druge strane, oni ne mogu sve da pokriju, nekad započnu proces, pa prepuste lokalnim igračima, zadržavajući kontrolu. „Više se Britanija bavi Evropom nego Amerikanci, tako je duže od pola veka, kao da su ih delegirali. Ali kad dođe neka bitna situacija, kad treba prelomiti, onda se Amerikanci umešaju”, naglašava Radun.
Šta je cilj američke politike u našem regionu, posebno u Srbiji? Da li je to samo umanjenje ruskog uticaja?
„Amerika strateški vidi konačno rešenje problema ovog regiona kroz članstvo u EU, zagovara to članstvo u onoj meri u kojoj je u mogućnosti da utiče na to članstvo. Ali ako govorimo o sadašnjem trenutku i ako kažemo da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine važan faktor za dalji napredak u evropskim integracijama, onda možemo reći da Amerika sasvim sigurno može da utiče na tok pregovaračkog procesa, na više načina i sasvim sigurno da to i radi”, misli Joksimovićeva.
Ističući da su po izbijanju ukrajinske krize odnosi između Zapada i Rusije krenuli „put nekih starih modela”, ona kaže da Amerika u ovom trenutku pokušava da celu Evropu pre svega oslobodi energetske zavisnosti od Rusije, kako to ne bi bio nekakav političko-ucenjivački potencijal, i da osnaži uticaj EU na Rusiju.
Prema Radunovim rečima, Amerikanci žele da Rusi ovde budu što manje prisutni, ali ne žele ni dominaciju Nemaca ovde. „U poslednjih desetak godina oni su na ovim prostorima ograničavali uticaj Nemačke, koja je pokušavala da se privredno i na druge načine instalira. Zapravo, žele neku vrstu balansa velikih sila na Balkanu, na jednom od ključnih geostrateških čvorišta na planeti, s tim da smanje nivo prisustva Rusije”, naglašava Radun.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
