Izvor: Politika, 28.Jul.2014, 12:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina kao izgovor
Tragedija malezijskog aviona u Ukrajini, bespoštedni građanski rat koji se tamo vodi, sankcije koje s vremena na vreme uvode SAD i EU protiv Rusije, kao i adekvatni odgovori Moskve, samo su deo tihog rata koji se već duže vreme vodi između dve najmoćnije nacije sveta: jedne sa Zapada, druge sa Istoka. U tom ratu sva sredstva su dozvoljena: od medijske satanizacije protivnika, a posebno njegovih istaknutih pojedinaca, do podsticanja drugih država da se i same u sve uključe. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Direktno, ili indirektno. Sudbina 298 putnika malezijskog aviona na liniji ka Kuala Lumpuru samo je karika u tom lancu.
Takav je stav analitičara sa obe strane Tihog okeana.
Mada su mnogi spremni da ovakvu tvrdnju karakterišu kao samo još jednu od bezbroj teorija zavere, stvarnost, nažalost, daje drugačiju sliku. Kako, naime, tvrde u Moskvi, svi pokušaji da se na miran način, pregovorima, razreše sva sporna pitanja između SAD i Rusije, odgovori Vašingtona ne ulivaju optimizam.
Upravo stoga mnogi ruski analitičari skloni su da predviđaju da će se raskol između dve velike sile i dalje samo pojačavati. Mnogi podsećaju na taktiku SAD u svojevremenom rušenju Sovjetskog Saveza. U ovom trenutku ista taktika ponovo deluje. „SAD sprovode „taktiku zadržavanja” koja je, kao što je „hladni rat” rasturio SSSR, usmerena na slabljenje i konačno uništenje Rusije kao geopolitičkog protivnika”, prenosi američki list „Kriščen sajens monitor”.
Suština netrpeljivosti između dve sile koja neprestano narasta je u tome što je Rusija najveća i politički najuticajnija među državama sa ubrzanim ekonomskim rastom. Samit čelnika zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), održan nedavno u Brazilu, a posebno stvaranje nove Banke za razvoj, predstavljao je u tom smislu pravi „prst u oko” Vašingtonu i izazov svetskom poretku, političkom i finansijskom, koji su posle Drugog svetskog rata, a posebno po padu SSSR-a, svetu nametnule SAD.
Problem Amerikanaca je, međutim – tajming. Ruska Federacija se od sticanja nove nezavisnosti 1991. stabilizovala i vojno i ekonomski. Stvorila je krug poslovnih partnera, posebno među najmoćnijim državama i Evrope i Azije. Takođe, propast „obojenih revolucija” u pojedinim postsovjetskim republikama, a koje je Vašington tako štedro finansirao, ukazali su Moskvi odakle bi mogla da joj preti opasnost i čega je neophodno čuvati se. Sama činjenica da danas više od 80 procenata Rusa veruje u politiku predsednika Vladimira Putina, ukazuje da su događaji u Gruziji (2003), Kirgiziji (2005) i sadašnji u Ukrajini, sa američkog gledišta, bili promašaji. Umesto političkog uticaja, Vašington je dobio samo – haos
„Iluzija je smatrati da možemo da načinimo bilo kakve konkretne poteze u vezi sa Ukrajinom koji bi ublažili stav SAD, odvratiti ih od sankcija i vratiti normalnoj komunikaciji”, smatra ruski sociolog Sergej Markov i dodaje: „Umesto toga oni pomeraju liniju mogućeg sukoba sve bliže Rusiji”.
Taj sukob se vodi i na medijskom planu. Prosto je neverovatno da američki predsednik Barak Obama za pad malezijskog aviona u Ukrajini odmah optuži Rusiju, mada u tom trenutku nije posedovao ni jedan dokaz kojim bi potvrdio svoje reči. Slično je postupio i jedan holandski ministar koji je na osnovu samo dela jednog filma snimljenog na mestu događaja proglasio proruske pobunjenike za prave zveri. Ostatak filma pokazao je celom svetu svu tragičnu zabludu Holanđanina koji, uzgred, nije smatrao za potrebno da se, povodom svog postupka, bilo kome izvinjava.
U tom medijskom ratu kao „činjenice” navode se komentari najrazličitijih pojedinaca postavljeni na društvene mreže poput „Fejsbuka” ili „Tvitera”, a upravo se na njima, jer su pristupačne svakome ko danas ima kompjuter povezan na internet, vodi najžešći rat poklonika jedne ili druge strane u kojem se istina i neistina jednako tretiraju.
Na prošlogodišnjem Međunarodnom humanitarnom forumu održanom u Bakuu jedna od najvažnijih tema bila je upravo zloupotreba interneta kada je reč o osetljivim svetskim dešavanjima. U slučaju pada malezijskog aviona ovo je potvrđeno na veoma drastičan način.
Da li će aktuelne sankcije zaista nauditi Rusiji ili će joj, naprotiv, pomoći da se više angažuje na planu unutrašnje ekonomije i saradnje sa državama koje smatra saveznicima pokazaće vreme. Ono što je već sada jasno jeste da SAD svojom otvorenom antiruskom politikom izazivaju sumnjičavost i kod drugih velikih zemalja, posebno Kine i Indije. Ako bi uspeli da izoluju Rusiju, nema sumnje da bi Amerikanci pokušali da istu taktiku primene u odnosu na druge zemlje koje smatraju potencijalnim konkurentima. Kina bi se tu, verovatno našla prva na udaru.
Pri tome treba imati na umu da današnja Rusija, za razliku od SSSR-a svojim međunarodnim partnerima prilazi kao prema sebi jednakima. Drugim rečima ova komunikacija odvija se u okvirima koji donose obostranu korist. SAD neretko koriste sasvim drugu taktiku – pritisak.
Vratimo se tragediji malezijskog aviona, kao što rekosmo, samo još jednoj karici u lancu američko-ruskog suprotstavljanja, kao i medijskom pokrivanju ovog događaja. Šta god da je uzrokovalo tragediju, odnosi dveju sila neće se promeniti. Jezičak na vagi ovog nadmetanja mogla bi da bude reakcija zemalja Evropske unije. To znači ili konačno oslobađanje Evrope od američkog tutorstva, ili potpuno priklanjanje Vašingtonu.
A ova druga opcija lako bi mogla da svet dovede na samu ivicu novog velikog rata.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 28.07.2014.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
