Izvor: Southeast European Times, 17.Sep.2014, 19:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tenzije između Rusije i Ukrajine mogle bi da utiču na snabdevanje energijom na Balkanu
Očekuje se da će to što je Ukrajina ostala bez ruskog gasa uticati na cene energije i snabdevanje na Balkanu.
17/09/2014
Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda – 17.9.2014.
Nedavna odluka Rusije da obustavi izvoz gasa Poljskoj ponovo je izazvala zabrinutosti oko snabdevanja gasom i cena gasa u jugoistočnoj Evropi, kao i oko tenzija između Moskve i Zapada.
Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << poljskoj državnoj energetskoj grupi PGNIG, količina gasa smanjena je čak 24 odsto. Zemlja izvozi gas u Ukrajinu da bi nadoknadila manjak ruskog gasa.
Ukrajina se, od kada je izuzeta iz ruskih isporuka, oslanja na taj "obrnuti protok" kada je u pitanju snabdevanje domaćinstava i preduzeća gasom.
Eksperti u regionu očekuju negativne posledice ruske odluke.
Prema rečima rumunskog ministra energetike Razvana Nikoleskua, Rusija će smanjiti isporuke gasa za Rumuniju za 10 odsto.
„Reč je o apsolutno beznačajnim količinama. Ne smatram da će to ugroziti snabdevanje zemlje i stanovništva, čak i ako isporuka budu potpuno prekinuta i nastavljena na proleće“, rekao je on u ponedeljak (15. septembar), nakon što je informacija saopštena.
Iako rumunski zvaničnici kažu da zemlja ima dovoljno rezervi gasa da izbegne kratkoročni problem, analitičari navode da te mere nisu dovoljne i da bi to trebalo da bude poziv na otrežnjenje.
„Treba da pronađeno dugotrajna rešenja, a ne da se ograničimo samo na kratkotrajne odgovore. Postoji opasnost da ova kriza između Rusije i Ukrajine potraje duže nego što očekujemo, a onda će biti potrebno više vremena da se sprovedu nove mere“, rekla je Otilija Nutu, specijalistkinja za energetiku u tink-tenku Ekspert forum, u izjavi za SETimes.
Jelena Milić, direktorka beogradskog Centra za evroatlantske studije, kaže da će rusko obustavljanje snabdevanja Ukrajine gasom otežati snabdevanje i podići nivo cena za Srbiju.
„Ali, to bi moglo da bude dobro iz više razloga: Srbija će se konačno okrenuti diversifikaciji i postati ozbiljan član energetske zajednice jugoistočne Evrope, jer imamo ugovorne obaveze“, rekla je Milić SETimes-u.
Milić je upozorila da najgore što bi se moglo dogoditi jeste da Rusi privatizuju elektroenergetsku industriju Srbije.
„Tako bismo postali totalno energetski zavisni od Rusije i mogli bismo da se oprostimo od evropskih integracija, jer je Rusiji cilj da nas kroz davljenje energentima destabilizuje i odvoji od EU integracija“, dodaje ona.
Javor Siderov, analitičar aktuelnih događaja i bivši predavač na Američkom univerzitetu u Bugarskoj, kaže da je energetsko iznuđivanje potpuno neprihvatljivo sredstvo, posebno kada su u pitanju zemlje članice EU i zemlje koje teže prijemu.
„Prethodno prekidanje snabdevanja u sred zime i okrivljivanje Ukrajine za to ukazalo je EU na njenu opasnu zavisnost od ruskog gasa i istovremeno razotkrilo njene zaista limitirane opcije da uzvrati na to. Međutim, Rusija je odmah shvatila da razljućivanje najvažnijih klijenata u zapadnoj Evropi nije dobra ideja i tokom sadašnje krize više puta je saopštila da protok gasa neće biti poremećen“, rekao je Siderov SETimes-u.
On kaže da Rusija vidi Balkan kao važan deo svoje dugoročne političke i ekonomske strategije nasuprot prisustvu EU i NATO-a u toj svojoj, kako smatra, tradicionalnoj sferi uticaja.
Prema rečima Siderova, moguće rešenje je energetska efikasnost.
„Manje efikasne ekonomije troše puno energije i to treba rešiti. Investiranje u energetsku efikasnost će dugoročno gledano smanjiti oslanjanje na ruske izvore smanjenjem ukupne potrebe za fosilnim gorivima i nuklearnom energijom“, navodi Siderov.
On je dodao da postoji hitna potreba i za zajedničkom evropskom energetskom politikom.
„Dobra polazna osnova, koja se inače razmatra u ovom trenutku, jeste potreba za centralizovanim telom koje će pregovarati o cenama gasa sa Rusijom. To ne treba posmatrati kao neprijateljski korak prema Moskvi. Jednostavno je logično da oblast od tako kritičnog značaja kao što je energija zahteva neki vid saradnje“, kaže Siderov.
Dopisnik Pol Ćoćoju iz Bukurešta doprineo je ovom izveštaju.
Kako zemlje regiona mogu da postanu samoodrživije na polju energetike? Recite nam šta mislite o tome.
Nastavak na Southeast European Times...
.jpg)
