Izvor: RTS, 18.Nov.2022, 22:17
Susret vodećeg ruskog i američkog obaveštajca u Ankari – put ka miru ili eskalaciji rata
Šefovi obaveštajnih službi Rusije i SAD Sergej Nikitin i Vilijam Berns na sastanku u Ankari razgovarali su o upotrebi nuklearnog oružja, održavanju strateške stabilnosti, kao i krizi u Ukrajini. Iako detalji nisu poznati, taj susret je za naučnog saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Dušana Prorokovića koristan, jer je uspostavljen kontakt između dve države – posebno zbog aksioma da se svaki oružani sukob mora okončati primirjem, kao i pitanja o kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su diskutovali, pre svega o upotrebi nuklearnog oružja.
Pitanje nuklearnog oružja, opterećuje regionalnu bezbednost i međunarodnu javnost u celini, posebno u kontekstu prelaska u novu fazu sukobljavanja – što bi moglo da ukaže da smo na pragu nekog Trećeg svetskog rata, naglasio je Dušan Proroković u emisiji Prvog programa Radio Beograda "Magazin na Prvom".
Proroković je konstatovao da na Zapadu postoje i krugovi koji ne žele dogovor Moskve i Kijeva i kojima su produžetak rata i radikalizacija stanja u Ukrajini u interesu, ali i oni drugi koji žele dijalog sa Rusijom.
Mirnije vode i ekspalacija Za naučnog saradnika IMPP, jednake su šanse da oružani sukob u Ukrajni uđe u mirnije vode ali i da kriza eskalira u narednim mesecima.
Proroković je precizirao i da nema razloga da verujemo da susret dva vodeća obaveštajca RF i SAD nagoveštavaju skoro rešenje krize u Ukrajini ili početak njenog kraja, "jer stanje na terenu govori da će se sukob nastaviti i da nismo ni blizu nekog mirovnog sporazuma".
Ukazao je da se, gledajući iz današnje perspektive, čini da će sukob u Ukrajini trajati godinama, što je krajnje onespokojavajuće.
"Ukoliko pogledamo neku širu sliku i analiziramo hirbidni rat koji se vodi između SAD i RF, a u kome je Ukrajina samo jedan od frontova, onda dolazimo do zaključka da su mogući još neki oružani sukobi u drugim krajevima sveta", kaže Proroković, ističući da se trenutna napetost u međunarodnoj politici može porediti sa situacijom sa kraja tridesetih godina prošlog veka.
Proroković ima utisak da je susret vodećih obaveštajaca SAD i RF početak otvaranja komunikacijskog kanala, da bi se stvari nekako držale pod kontolom, da bi oružani sukob u Ukrajini bio donekle kontrolisan, da ne bi bilo upotrebljeno nuklearno oružje, novih napada NATO i ukrajinskih snaga na Zaporošku nuklearnu elektranu.
"Nema naznaka za održivo mirovno rešenje" U suprotnom, posledice bi, kako kaže, bile ogromne.
Moguće je, smatra Proroković, da će taj komunikacijski kanal biti korišćen za početak političkih pregovora u narednim mescima, precizirajući da se za sada o tim pregovorima piše i govori "izokola", ali da nema naznaka da je neko održivo mirovno rešenje na pomolu.
Naučni saradnik IMPP podseća da se u Ukrajinu slivaju milijarde dolara vojne pomoći, dolaze hiljade dobrovoljaca i avanturista, a čak se spominju i iskusni ratnici sa Bliskog istoka i Avganistana.
Konstatuje i da za NATO situacija nije povoljna, jer i dalje ne sme da uđe u direktan sukob sa RF, ali vodi "proksi rat" protiv Moskve, što utiče na sliku o NATO-u u nezapadnom delu sveta.
"Opcija za NATO je da se Ukrajina i dalje naoružava i da se tako vrši pritisak na RF, sa eventualnim izazivanjem nekih vojnih poraza na terenu", objašnjava Proroković.
Napominje da je i Moskva u nepovoljnoj poziciji jer je organizovala referendum u četiri oblasti Ukrajine, promenila Ustav RF, menja geografske karte i sada se donosi odluka, kako Rusi objašnjavaju, o taktičkom povlačenju iz Hersona.
"RF mora da ostvari neke vojne pobede na terenu kako bi ojačala sopstvenu poziciju, ugled kod nezapadnih partnera i kako bi imala bolju poziciju za pregovore", navodi Proroković.
"Kompromisa nema" Uveren je da, uprkos razgovoru Nariškina i Bernsa, ostali indiktatori ukazuju da će se sukob nastaviti.
"Kompromisa nema,.Ukrajina je formalizovala odluku po kojoj prekid rata može uslediti samo ako se RF vrati na ranije pozicije, ako poništi referendum, ako odustane od četiri ukrajinske oblasti koje su deo RF, pa čak i odustane od Krima. Vidimo i da bi NATO popustio i dozvolio RF da zadrži Krim, a poveče se iz ostatka Ukrajine", objasnio je Proroković.
"Celokupna politička i vojna situacija govori da će se sukob nastaviti tokom 202. godine i da su i Ukrajini i Rusiji potrebni prelomni momenti u ratu i veliki vojni uspeh, posle koga će i jedni i drugi inicirati početak pregovora i time dovesti drugu stranu do situacije da mora da razgovara", izjavio je Proroković.
Ukazao je i da se sada vodi borba o tome ko će diktirati uslove mirovnog sporazuma, jer će strana koja ih bude diktirala, u većem stepenu zadovoljiti sopstvene interese.
Navodi i da zato da nismo ni blizu mirnog rešenja sukoba, iako bi bilo u interesu obe strane da se pregovori intenziviraju.
Proroković upozorava da postoji i velika opasnost od izbijanja oružanih sukoba u drugim delovima sveta.
U tom smislu, ukazuje da bi trebalo pratiti šta se dešavalo na poslednjem kongresu KP Kine - na vlast je došla nova antiamerička i antizapadna garnitura, kao i globalne procese u nekoliko država – Brazilu u kome jača antiamerička stuja, procese na Bliskom istoku, odluke OPEK-a.
"Te napetosti mogu uzrokovati nove oružane sukobe – da li između dve Koreje, na Tajvanu, Bliskom istoku, Latinskoj Americi", ukazuje Proroković, uz nadu da će mimoići Balkan.
Mišljenja je da su turbulencije velike i da je zbog toga ova situacija opasnija od Hladnog rata i situacije koju smo od 1945. godine imali u međunarodnim odnosima.
"SAD preuzele dominaciju, EU se ne pita" Proroković smatra da su SAD preuzele dominaciju u rešavanju ukrajinske krize i da se Evropa o njoj gotovo ništa i ne pita.
EU je, kako kaže, funkcionisala kao subimperijalna sila SAD, kao akter koji je trebalo da pomogne realizaciju politike SAD na Balkanu 90-tih ili kasnije prema Ukrajini, Kavkazu, Turskoj.
"Unija nema svoju vojsku. Garant bezbednosti Evrope je NATO. Ključna zemlja koja njime upravlja je SAD", ističe Proroković.
Dodaje da slabljenje Evrope odgovara RF, jer bi Moskva želela da direktno sa Vašingtonom razgovara o budućim geoploitičkim projekcijama.
Slaba Evropa, objašnjava, odgovara i Kini – Peking ima potrebu da trgovinski sarađuje sa EU - ali u političkom smislu i njo,j kao i Turskoj, jaka EU smeta.
"EU se našla u vrlo nezgodnoj poziciji u kojoj svima odgovara njeno političko slabljenje, a sa njom idu i ekonomsko slabljenje i inflacija, realan pad vrednosti evra, pucanje distributvnih lanaca, socijlani protesti", konstatuje Dušan Proroković, uz pretpostavku da smo na početku "perioda agonije" EU, koji će dugo trajati.
"Unija se nije snašla, ali mogući su i obrti, jer se radi o velikim zemljama, kulturama i civilizacijama, ogromnoj i iskusnoj birokratiji koja sedi u Briselu. Takve vrste preokreta se, međutim. posmatrajući iz današnje perspektive, čine vrlo malo verovatnim", zaključio je dr Dušan Proroković u emisiji Prvog programa Radio Beograda "Magazin na Prvom".
.jpg)
