Izvor: RTS, 28.Maj.2022, 04:30
Rusija, Ukrajina i neizgovoreno – između Kisindžerovog pragmatizma, Soroševog pesimizma i Kličkovog garda
Čuveni profesor Henri Kisindžer izjavio je u Davosu da Rusija i Ukrajina moraju da postignu dogovor u naredna dva meseca, da bi ukrajinska granica trebalo da bude vraćena na liniju pre sukoba, a da Evropa ne sme da gurne Rusiju u ruke Pekingu. Milijarder Džorž Soroš na istom mestu odgovorio je da civilizacija neće preživeti rat u Ukrajini, on je uvod u Treći svetski rat, a do mira se može doći samo - porazom Putina. Sa Davosa i nekadašnji svetski šampion Vitalij Kličko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << šalje zapaljivu poruku. Gosti emisije Oko navode da Henri Kisindžer formalno nikoga ne predstavlja, ali da mu je jasno da je stvar otišla predaleko.
Zapadni mediji preneli su kako je Kisindžer rekao da Ukrajina mora da ustupi teritoriju Rusiji, iako on to u svom obraćanju, ali ni u intervjuu Fajnenšel tajmsu nije rekao. Milan Igrutinović, naučni saradnik Instituta za evropske studije kaže da je to zbog toga što je ostao jedan praktično neizgovoreni cilj Rusije s početka napada i zbog različitog tumačenja statusa Krima, pre svega.
"Kisindžer je ubacio priču u sivu zonu i ostavio nas da se pitamo na šta se tačno misli. Ponudio je mogućnost Rusiji da se u narednih mesec dva stvari vrate na status pre rata, da se odnosi Rusije i EU i SAD vrate u neku normalu, kako bi se prvenstveno logika njegova da odnosi Zapada i Rusije moraju biti bolji nego odnosi Rusije i Kine", rekao je Igrutinović.
Kisindžer, smatra, ne govori ni u čije ime, ali govori često u ime onih neizgovorenih interesa, koji žele da se rat što pre završi, jer se promalja kolaps između Rusije i Zapada i da će to imati "reperkusije u ukupnim odnosima sa Kinom i na moguće stvaranje nove blokovske podele koja nije u interesu barem većini nas koji živimo u Evropi".
Časlav Koprivica, profesor Fakulteta političkih nauka i saradnik Centra za ruske studije smatra da je u igri Kisindžerov ogromni autoritet.
"Tu treba razlikovati potpuni pragmatizam i jednu vrstu intervencionističkog idealizma. Pre nekoliko dana je američki ministar spoljnih poslova Entoni Blinken rekao da ako Ukrajina prestane da se suprotstavlja prestaće da postoji. To možete čitati i da će ako Ukrajina prestati da se suprotstavlja to biti štetno po američke interese na toj teritoriji", ističe Koprivica.
"Kisindžeru jasno da je stvar otišla predaleko" Prema njegovim rečima, Kisindžeru je jasno da je ovo otišlo predaleko i da isklizne van kontrole i Rusa i Amerikanaca i Ukrajinaca koji su ovde više vrsta objekta, nego aktera.
"Kisindžer formalno nikoga ne predstavlja, on je veliko ime. Ovo je jako važna poruka i američkoj administraciji i Ukrajini, da ovo isklizne iz kontrole i da se nađemo u situaciji kao u avgustu 1914. godine i da se onda pitamo kako nam se ovo desilo", smatra Koprivica.
Koprivica nema nikakve sumnje da je Amerika na tragu Džordža Soroša.
"Čini mi se da vode neku vrstu intervencionističkog krstaštva, da su dovelu Ukrajinu u poziciju da sa njene teritorije mogu da se ispale rakete koje mogu za tri minuta da dolete do Moskve. Nema nikakve sumnje da je to Soroš i da je u pitanju neka vrsta ozbiljne igre u kojoj se zbog geopolitičke projekcije dovodi u pitanju ne samo mir u Evropi, nego mir u globalnim razmerama. Jako je loša poruka od 23. februara kada je Blinken rekao da otkazuje susret sa Lavrovim i da nema više razgovora o garancijama Rusije za bezbednosti", navodi Koprivica.
Ako bi Rusija ušla u neku vrstu pregovora oko dobijanja nekih teritorija od Ukrajine, dodaje, onda bi pala senka na njihov prvobitni cilj.
Lišanin: Kisindžer jednim okom konstantno gleda u Peking Mladen Lišanin, istraživač u Institutu za političke studije kaže da je Soroš finansijski spekulant pre svega, pa sve ostalo i bio je u mračnim koridorima moći i na marginama svetskih tokova u onoj meri u kojoj je to njemu odgovaralo.
"Kisindžer je u ključnim decenijama Hladnog rata vodio glavnu reč u američkoj politici i o međunarodnoj politici zna nešto više nego Džordž Soroš. Ko se bavio njegovim delom pre politike zna da se njegova misao temelji na konceptu ravnoteže snaga - da interesi malih neretko moraju da budu žrtvovani da bi se izbegao rat velikih razmera. Drugi je princip legitimiteta. Prema Kisindžeru politika ravnoteže snaga mora da bude potkrepljena osećajem među velikim silama da je sistem legitiman", kaže Lišanin.
Ističe da Kisindžer dok govori o sukobu Ukrajine i Rusije, on jednom okom konstantno gleda u Peking.
"Njega ovaj sukob zanima da Rusija da ostane koliko toliko funkcionalna, da bi Amerika mogla da je koristi kao tas na vagi u budućim odnosima i nadamo se ne vojnom nego finansijskom sukobu sa Kinom. To što je međunarodna javnost u ovom trenutku naelektrisana zbog sukoba u Ukrajini i što su neki mediji zapali u stanje svojevrsne moralne panike, to nije problem Henrija Kisindžera, i ne vidim ništa senzacionalno, kao što ne vidim ni kod Soroša ništa spektakularno", navodi Lišanin.
"Kisindžer razume da ne postoji šansa da se Krim vrati Kijevu"Lišanin navodi da i Kisindžer i većina ozbiljnih posmatrača sukoba razumeju da ne postoji šansa da se Krim vrati pod suverenitet Kijeva.
"Kada je Rusija priznala Donjeck i Lugansk kao republike mislim da su od tog momenta i ove dve teritorije što se tiče Moskve izvan svih dogovora. Sada je pitanje da li postoji način da se teritorijalni dobici Moskve zaustave na ovim dobicima. Kisindžer ne pominje bez razloga ovaj rok od dva meseca", smatra Lišanin.
Igrutinović navodi da su međunarodne brige Rusije jedan od okidača za pokretanje rata.
"Putinov pogled na Ukrajinu - Ukrajina nije samo pion na tabli između Rusije i NATO-a. To je u smislu Rusije i nacionalni rat, ne samo pogodbe sa Zapadom. Ako vidite na terenu šta se dešava, u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, rublja se uvodi, menjaju se telefonski brojevi, ulaze veliki internet provajderi sa Krima. Čini mi se da je ozbiljnija ruska namera da ih integriše sutra u Rusiju", dodaje Igrutinović.
Na pitanje šta su crvene linije Zelenskog, Igrutinović navodi da je tema predavanja teritorija zarad mira u Ukrajini vrlo nepopularno.
"Ja zaista vidim samo nastavak rata, verovatno relativno sporim tempom koji melje i jednu i drugu vojsku", kaže Igrutinović.
Kličko, smatra, ima veću slobodu da kaže šta hoće kao gradonačelnik Kijeva.
"Kijev nije zadovoljan pozicijom Srbije i onda im se čini da je bockanje Srbije lako i jeftino još uvek", kaže Igrutinović.
Koprivica smatra da Kličko nije relevantan za spoljnopolitičko predstavljanje Ukrajine i da ne bi njegovim izjavama predavao više pažnje.
"Ne bih tome previše poklanjao pažnje, osim kao indikaciju nečega što znamo, osim brojnih poziva da su postavljane bombe, elektronskih poruka", kaže Koprivica.
"Evropa nema broj telefona" Lišanin napominje da evropska perspektiva kao autonomnog strateškog aktera nije baš najsrećnija u kontekstu ovih događanja, jer ponovo vidimo naznake onoga iz 2003. godine u svetlu američke invazije na Irak, a to je unutrašnji rascep.
"Vidimo da dobar deo centralnih i istočnih država Evrope ima strateški fokus isključivo na saradnji sa SAD", navodi Lišanin.
Igrutinović kaže da Emanuel Makron jeste najiskusniji lider nekih zemalja. Ali, da Evropa nema broj telefona.
"Pokazuje se da Francuska i Nemačka nisu toliko agilne u podršci Ukrajine, koliko to očekuje Ukrajina, mediji, Poljska i baltičke zemlje. Poljska kritikuje Šolca skoro na dnevnom nivou. Ne postoji lider i neko ko će reći ovako će sad da bude. Što se tiče reformi, ni jedna tema nije u toku. Sve je u vrlo fluidnom stanju i ne snalaze se evropski političari baš sjajno", dodaje Igrutinović.
Koprivica napominje da Evropa ovde nije pokazala kapacitet da se pojavi kao kolektivni akter i da prati američku politiku.
"Interesantno je da Evropa mora da nađe način da svoje interese pretpostavi interesima koji nisu njihovi. Nemačka će imati kolosalne gubitke. Nadam se da će Nemci i Francuzi iznaći snagu. Izazak Britanije iz EU ju je pogodio. A mi smo im peta ili deseta briga", zaključuje Koprivica.
.jpg)
