Izvor: eKlinika.rs, 12.Jul.2025, 11:00

Kako kafa utiče na loš holesterol i koje organe pored pankreasa potencijalno može da sačuva

Kafa nije samo omiljeni jutarnji ritual. Prema rezultatima brojnih studija, ona može imati značajne zaštitne efekte na pojedine organe u telu. Pre svega, redovno i umerenije konzumiranje kafe može pomoći u zaštiti srca i krvnih sudova. Ali, to nije sve.
Koje sve korisne sastojke sadrži kafa i zašto može biti korisna za zdravlje Kofein, najvažniji sastojak kafe, deluje kao snažan antioksidans i pomaže u regulaciji nivoa LDL („lošeg“) holesterola, čime smanjuje rizik >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << od kardiovaskularnih bolesti. Pored toga, istraživanja ukazuju da kafa smanjuje rizik od karcinoma jetre i pankreasa, kao i raka debelog creva. Kod osoba koje povremeno konzumiraju alkohol, kofein pokazuje zaštitni efekat na jetru, ublažavajući oksidativni stres koji alkohol izaziva.
Kafa ima i pozitivan uticaj na mozak: redovni konzumenti imaju manji rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, jer kofein pomaže očuvanju kognitivnih funkcija i sprečava neurodegenerativne procese. Takođe, postoji uloga kofeina i u regulaciji insulina, što pomaže prevenciji dijabetesa tip 2.
Koliko kafa dnevno ne može da nam škodi i kako da procenimo da li nam smeta Većina svetskih i domaćih istraživača saglasni su da je za prosečnu odraslu osobu bezbedno konzumirati 4 do 6 šoljica kafe dnevno, što odgovara količini od oko 400 do 600 miligrama kofeina. Ova količina u najvećem broju slučajeva ne izaziva probleme sa srcem, krvnim pritiskom, koštanim tkivom, pa ni sa plodnošću.
Naravno, važno je da svako prati reakcije svog organizma. Ako nakon kafe ne dolazi do lupanja srca, nesanice ili nelagodnosti, smatra se da je njen efekat koristan.
Šta se dešava kada popijemo kafu posle obroka? Jedna od najčešćih grešaka, poručuju naučnici, jete ispijanje kafe odmah nakon obroka. U tom trenutku stomak je aktivan u procesu varenja i luči hlorovodoničnu kiselinu. Ako se unese tada, kofein može da iritira sluzokožu želuca i da naruši korisne efekte koje kafa inače ima.
Idealno bi bilo praviti pauzu između obroka i kafe, najmanje 30 do 60 minuta. Tako kofein može u potpunosti da pokaže svoj antioksidativni i stimulativni efekat, bez opterećivanja želuca i varenja
Korisni saveti da od kafe iskoristimo samo najbolje Birajte kvalitetne vrste kafe: arabika ima blaži ukus i manje kofeina, dok robusta ima jači efekat, ali i manje arome. Idealna kombinacija je 70 odsto arabike i 30 procenata robuste. Ako volite mleko u kafi koristite punomasno, koje dodatno štiti želudačnu sluzokožu.
Šećer je lični izbor, ali manje je više – i previše šećera smanjuje korisne efekte kafe. Ako volite belu kafu, za decu je dobar izbor cikorija, koja ne sadrži kofein, ali ima snažno antioksidativno dejstvo.
Članak Kako kafa utiče na loš holesterol i koje organe pored pankreasa potencijalno može da sačuva se pojavljuje prvo na eKlinika.

Nastavak na eKlinika.rs...