Izvor: Večernje novosti, 15.Dec.2019, 19:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Petnica" je rođena na nebu: Evo kako je nastala svetski poznata istraživačka stanica kod Valjeva

Biolog Predrag Peca Petrović: Ideja izrečena u avionu 1981. godine na povratku mladih istraživača iz SSSR-a Osnivanje Istraživačke stanice "Petnica", danas svetski čuvenog obrazovnog centra za mlade zaljubljenike u nauku, bila je moja ideja, koja se rodila davne 1981. godine. Tu zamisao prvi put sam javno saopštio u avionu, na 12.000 metara visine, kada se delegacija Mladih istraživača Srbije vraćala iz posete >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Ukrajini, odnosno Sovjetskom Savezu. Samo godinu dana kasnije otvorena je Istraživačka stanica "Petnica".Ovo kaže Predrag Peca Petrović, poznati biolog koji živi na svom imanju u Paštriću kod Mionice. Nije, kaže, prihvatio primamljive ponude svetskih univerziteta i ustanova da u inostranstvu nastavi plodnu naučnu karijeru. Odbio je i da se naukom bavi u Beogradu.- U inostranstvu može čovek da zaradi novac, ali sreću neće naći - kaže Petrović. - Opet, najlepše je na svom ognjištu. Zato sam i ostao u rodnom Paštriću, gde se takođe uspešno bavim naukom, naročito istražujem živi svet kolubarskog kraja i Valjevskih planina.NA na svom imanju osnovao je Muzej kamena, Kuću čaja, a odskoro dvorište krase granitne gromade neobičnih oblika, na kojima su stihovi i tekstovi pesnika i akademika Matije Bećkovića.PROČITAJTE JOŠ - ASTROFIZIČAR IZ NASA: Petnicu treba iskopirati svuda po svetu - Kao mlad biolog, koji je istraživao život slepih miševa u Ribničkoj pećini kod Mionice, bio sam 1981. godine gost instituta "Smitsonijan" u Vašingtonu, u SAD - priseća se Petrović. - Posetio sam Harvard, mnoge institute, upoznao nauku ogromne i moćne zemlje kakve su SAD. Po povratku, stalno me kopkalo šta bi u Srbiji moglo da se formira za mlade ljude posvećene nauci, koji sebe ne mogu da pronađu u postojećem sistemu obrazovanja.Kompleks Istraživačke stanice "Petnica" PALO mu je, veli, na pamet, da se u Ribnici kod Mionice, gde je i pećina u kojoj je istraživao slepe miševe, formira svojevrsna istraživačka stanica, u kojoj bi mladi boravili tokom godine. Bavili bi se raznim naučnim istraživanjima.- Čim sam tu ideju u onom avionu na povratku iz Ukrajine ispričao valjevskom fotografu Dušanu Jovanoviću, koji je bio pored mene, sa sedišta ispred okrenuo se Dušan Mihajlović, tada funkcioner u gradu Valjevu i prvi predsednik Kluba mladih istraživača, rekavši da je zamisao odlična, ali da to neće biti u Ribnici, već u Petnici kod Valjeva - priseća se Predrag. - Beše mi krivo što je iz kombinacije ispala Ribnica, ali kasnije mi je Dušan Mihajlović objasnio da malena opština Mionica ne bi mogla da se izbori da takva ustanova opstane. Vreme je pokazalo da je bio u pravu.ZVANIČNO, Istraživačka stanica "Petnica" osnovana je 1982. godine na inicijativu grupe mladih istraživača, nastavnika i studenata nezadovoljnih postojećom praksom u obrazovanju i formiranju mladih naučnih kadrova. To je bila prva nezavisna obrazovna organizacija u tadašnjoj Jugoslaviji. Uprkos teškim društvenim i ekonomskim prilikama, zahvaljujući podršci brojnih preduzeća, državnih i lokalnih institucija, ubrzo je postala cenjeni centar inovativnog naučnog obrazovanja i podsticanja mladih talenata, poznata i ugledna u zemlji i svetu. Tokom tri decenije, uspešno je organizovala više od 3.500 raznih kurseva, kampova i seminara, sa više od 50.000 učesnika i oko 6.000 predavača i stručnih saradnika.- Prvi naučni kamp u Petnici ja sam organizovao, bio je pod šatorima - priseća se Petrović. - Mnogi učesnici hteli su da odustanu, po šatorima su celu noć dobovale dudinje koje su opadale sa dudova, pod kojima smo se ulogorili, a napadale su nas komšijske ćurke. Te 1982. godine sačinio sam projekat "Petnica 2000. godine", u kom sam osmislio sve što se u Istraživačkoj stanici danas nalazi. Žao mi je što nisu formirane botanička bašta i arheološki park. Valjda će i to jednom doći na red.PRISEĆA se Peca Petrović ogromne energije i entuzijazma prilikom formiranja Istraživačke stanice "Petnica". Na čelu odbora bio je Dušan Mihajlović, zahvaljujući kome je, kaže, ustanova i zaživela, jer je uspevao da okupi i dodatno motiviše saradnike, obezbedi sredstva.- Odjednom, krenula je lavina, svi su hteli da vide i podrže naučno čudo koje je izniklo kod Valjeva - kaže Petrović. - Jednom je u gostima bio i Branko Pešić, legendarni gradonačelnik Beograda, odmah me prepoznao, jer sam svojevremeno dobio Oktobarsku nagradu za istraživanje sova. Ispričam mu da je "Petnica" za mlade, da se osmele, budu kreativni u nauci. Bio je oduševljen.Predrag Petrović pored kamena dijapaza u svom Paštriću POSVETIVŠI se istraživanju života vidri u rekama valjevskog kraja, Petrović se, kaže, povukao iz aktivnog učešća u radu Istraživačke stanice. Stigli su mlađi, direktor Vigor Majić odlično je vodio ustanovu, tu su bili arheolog Željko Jež, astronom Branislav Savić, mnogi drugi raznih struka...- Srećan sam što je Istraživačka stanica zaživela i opstala uprkos mnogim nedaćama, nedostatku sredstava, čestom nerazumevanju - kaže Petrović. - Mnogo dragocenog vremena i energije potrošeno je da se nadležnima objasni namena jednog ovakvog centra, koji je mnogim mladim naučnicima pomogao da se ostvare, postanu poznati u svetu, karijeru nastave na prestižnim univerzitetima i institutima u inostranstvu. Moraju, nažalost, da odu, jer ni Tesla ni Pupin nisu mogli da se stvore u Jugoslaviji. Velike pare potrebne su za razvoj nauke, a mi ih nemamo. Do jednog nivoa je talenat, posle dolazi investiranje u naučni rad. Srbiji zato nedostaje još mnogo "Petnica". MILOŠ ŠTITIO PRIRODU- Za vreme Miloša Obrenovića na Maljenu je bilo na hiljade ovaca. Miloš Veliki, kome prigovaraju da je bio nepismen, stvorio je državu, zakone koji su štitili i prirodu. Tako je donet zakon o sađenju rodnog drveta, divljeg voća, koje će obezbediti hranu i za ljude, i za životinje. Za njegove vlasti čak je postojala i uredba da se rodno drvo, hrast, može uzeti samo za krst i sanduk, i to ako je palo. Ako hrast odsečeš, platiš kaznu i dobiješ po turu. Koliko je za formiranje države učinio, Miloš Obrenović zaslužio je da se svi putevi u Srbiji nazovu njegovim imenom - kaže Petrović.SELO UBRZO - MODA- Uz Muzej kamena, sa više od 1.000 geoloških eksponata, formirao sam i Kuću čaja - kaže Petrović. - Imamo nekoliko desetina vrsta čajeva, od divlje jabuke i kruške, do vranilove trave, u javnosti poznatije kao divlji origano, biljke veoma moćnih lekovitih osobina. Svega toga ima oko nas, na selu. Vrlo brzo, zato, biće u modi da se živi na selu.

Nastavak na Večernje novosti...