Izvor: Deutsche Welle, 09.Mar.2022, 16:46
Nova svetska ekonomska kriza zbog rata u Ukrajini?
Rat u Ukrajini naglo će prekinuti oporavak svetske privrede od korona pandemije. Šta će se dalje dešavati, ne može se sagledati. Ali dobro biti neće, smatra urednik ekonomske redakcije DW Henrik Beme.
Krize i ratovi menjaju mnogo toga, ponekad sve. Nakon Drugog svetskog rata nastao je novi svetski poredak, ali i institucije poput Ujedinjenih nacija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << koje bi trebalo da spreče da se jedan takav razoran rat nikada više ne ponovi. Nakon globalne finansijske krize države su pojačale kontrolu banaka i nadzorne organe. Tokom korona krize konačno smo naučili da cenimo prednosti digitalizacije, na primer tokom rada od kuće.
A sada ovaj rat, koji je započeo čovek koji želi da ispravlja greške iz prošlosti (barem one koje on misli da bi trebalo). Čovek čija prodaja gasa decenijama greje naše stanove. Predsednik zemlje koja je ima sve što je potrebno da bude supersila, bez invazije na druge zemlje: obilje sirovina, dobro obrazovane ljude, veliku kulturu.
Ali propustio je priliku da od toga nešto napravi: milijarde zarađene od trgovine sirovinama nisu iskorišćene da se zemlja tehnološki dovede na svetski vrh. Umesto toga šefovi velikih kompanija – poznati kao oligarsi – vodili su suludu trku za najluksuzniju jahtu, najvredniju imovinu, najskuplji fudbalski klub.
Da li sankcije pogađaju prave ljude?
I onda ovaj rat, za koji samo znamo da je brutalan, ali ne i kada i kako će se završtiti i koliko daleko je čovek u Kremlju spreman da ide. Kao što vidimo, on ujedinjuje takozvani Zapad i zbog njega su uvedene oštre sankcije. Rublja ponovo erodira, kreditni rejting zemlje je srozan, investitori i njihov kapital odlaze. Ali da li će sankcije imati željeni efekat? Pogađaju li one koje bi trebalo da pogode ili samo obične ljude koji za sada više ne mogu da kupe Levis farmerke ili Ajfon uređaje?
pročitajte:Rat u Ukrajini
Zapadna Evropa, zavisna od ruske nafte i gasa, zabrinuta je za svoje industrije koje velikim delom zavise od ruskih fosilnih goriva. Evropljani strahuju od naredne zime, jer bi njihovi stanovi mogli da budu hladni. Na benziskim pumpama cene vrtoglavo rastu, cena nafte dostiže nove rekorde. A to je tek početak.
Na primer nikl – kojeg Rusija takođe mnogo ima i koji je neophodan za proizvodnju čelika – preko noći je poskupeo za 50 odsto. Poskupeli su i paladijim, aluminijum i plemeniti gasovi neon i ksenon – takođe važne sirovine koje zapadnoevropske kompanije velikim delom uvoze iz Rusije.
Sastojci za globalnu ekonomsku krizu
Već su krenule prve opklade kada će cena nafte premašiti granicu od 200 dolara. Ono oko čega se uopšte ne mora kladiti: inflacija će biti veliki problem, jer malo toga ukazuje da će se situacija na frontu cena smiriti.
Naprotiv. Sve to bi mogli da budu sastojci za novu globalnu ekonomsku krizu. Međutim, kase ministara finansija su prazne nakon što su milijarde izdvojene za programe pomoći u borbi protiv korone. Dakle, kako onda finansirati moguće nove pakete za pomoć privredi?
U glavnim gradovima Evrope sada se užurbano prave planovi za prekid zavisnosti od ruskog gasa i nafte. To je lakše reći nego učiniti – i neće se desiti brzo. A svakako će biti skupo: prema procenama stručnjaka, punjenje evropskih rezervoara pre sledeće zime tečnim gasom, umesto ruskim, koštaće oko 70 milijardi evra.
Da li je moguće bez Rusije?
Henrik Beme
Sa druge strane Moskva će dobro razmisliti pre nego što obustavi snabdevanje gasom. Jer svakoga dana to joj donosi milione i milione: samo u februaru Evropljani su Gazpromu i drugim kompanijama prebacili 5,6 milijardi evra.
Za svaki barel nafte koji izveze, Rusija, prema sadašnjim cenama, zaradi između 70 i 90 dolara. Jedino što bi tu moglo da pomogne je da se na tržištu drastično poveća količina nafte, kako bi se smanjila cena. Sa druge strane, državna kasa u Kremlju je dobrano puna, dugovi su relativno mali, a u Pekingu su verni prijatelji, pohlepni za novim izvorima sirovina i prodajnim tržištima.
Važno pitanje, koje se možda prerano postavlja, glasi: Kako bi naš budući odnos prema Rusiji mogao da izgleda? Da li ga uopšte može biti? Jasno, najpre treba da prestane rat, najbolje što pre. Stradanje ljudi u Ukrajini mora da se završi. Ali trajno isključiti Rusiju iz svetske trgovine? Veoma je teško. Rešiti svetske probleme (klimatke promene na primer) bez Rusije? Teško, pa čak i nemoguće. Naravno da je to moguće samo SA Rusijom. Ali samo sa Rusijom BEZ Putina.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.
.jpg)
