Izvor: RTS, 14.Apr.2022, 20:55
Nikolić: Poljoprivreda i investicije ublažavaju krizu u Srbiji
Međunarodne ekonomske prilike su sve komplikovanije i neizvesnije, sukob u Ukrajini traje, sankcije Rusiji se zaoštravaju i nagoveštavaju se nove. Došlo je do visokog rasta spoljnotrgovinske razmene i enormnog povećanja uvoza. Zapad je potcenio efekat uvođenja sankcija Rusiji, kaže Ivan Nikolić iz Evropskog instituta i ističe da krizu u Srbiji ublažavaju poljoprivreda i investicije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Podaci publikacije "Makroekonomske analize i trendovi" ilustruju da je došlo do visokog rasta spoljnotrgovinske razmene i enormnog povećanja uvoza koji je dvostruko premašio rast vrednosti izvoza. Glavne komponente tog rasta su uvoz sirove nafte i gasa, uvoz koksa i naftnih derivata, uvoz hemijskih proizvoda i na kraju, uvoz električne energije.
"U ovom trenutku je jedino izvesno da je sve neizvesno", kaže direktor za naučno istraživački razvoj Evropskog instituta Ivan Nikolić za emisiju "U središtu pažnje" Prvog programa Radio Beograda.
Ističe da su Zapad, pre svega Evropa potcenili efekat uvođenja sankcija Rusiji, što se nadovezalo na negativne efekte pandemije.
"Više cene hrane, poskupljenje energenata i ostalih berzanskih proizvoda produkuju veći spoljnotrgovinski deficit, prazne se rezerve preko visokih uvoznih cena, inflacija se širi svuda u Evropi. Inflacija u Srbiji porasla je u martu za 0,8 odsto u odnosu na februar i iznosi 9,1 odsto međugodišnje", kaže Nikolić.
Ako se uporedi sa svetskim ekonomijama, to je, ističe - dobar rezultat.
"U SAD je inflacija 8,5 odsto, Velikoj Britaniji 9 odsto, Nemačkoj 7,6, Španiji 9,8... Mnogo zemalja je već ušlo u tzv. dvocifrenu zonu jer se inflacija kreće u okvirima dvocifrenih brojeva i iznosi 15 odsto", kaže Nikolić.
Negativni efekti krize u Srbiji su pod kontrolomFebruarski podaci za Srbiju prikazuju sliku privredne aktivnosti koja je vrlo povoljna sa jednim izuzetkom. To je smanjenje proizvodnje u elektroprivredi koja je u februaru ove godine produbila međugodišnji pad na više od jedne četvrtine.
"Presudna komponenta pada ukupne industrijske proizvodnje je sektor za snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija. Zbog toga je uvoz više nego osmostruko uvećan. Prerađivačka industrija je zabeležila osetan porast. Ključni doprinos tome dale su prehrambena industrija, industrija duvana, proizvodnja osnovnih metala a i u sektoru rudarstva zadržan je vrlo visok rast", rekao je Nikolić.
Zaštita standarda stanovništvaIvan Nikolić podseća da je zbog rasta cena Narodna banka Srbije krenula sa promenom monetarne politike i efektivnim zaoštravanjem, da bi od nedavno i nominalno podigla referentnu kamatnu stopu na 1,5 odsto.
"Država je ograničila rast cena osnovnih životnih namirnica koje su direktno vezane za životni standard, država pokušava da obuzda kanal širenja inflacije, izbegli smo porast cena električne energije, kao i porast cena gasa za domaćinstva. Na privrednu aktivnost u ovoj godini definitivno će uticati i dalje visoka investiciona aktivnost koja potiče iz projekata koji su pokrenuti i prethodnih godina a odnose se na infrastrukturne radove i stanogradnju", ukazuje Nikolić.
Podseća na značajno bolje rezultate koje Srbija ima u poljoprivredi.
"Bez obzira na više cene energenata i đubriva, beležimo bolje rezultate u poljoprivredi od ostalih zemalja, što je možda i najznačajnije jer se time obezbeđujemo u smislu potrebne hrane i značajnim viškovima za izvoz. Ako znamo da je cena hrane i na tržištu u okruženju i globalno posmatrano višestruko viša, onda će iz tog izvora biti obezbeđen veći devizni priliv, koji bi mogao da ublaži efekat uzdržanosti investitora", ističe Ivan Nikolić.
.jpg)
