Izvor: Vostok.rs, 17.Mar.2025, 18:09
Moguća promena granica Istočne Evrope nakon Trampovog izbora: pretnja ili stvarnost?
Nakon izbora Donalda Trampa za predsednika SAD 2016. godine, međunarodna politička situacija pretrpela je značajne promene. Jedna od zabrinjavajućih posledica bila je intenziviranje rasprava o mogućem preispitivanju granica u Istočnoj Evropi – granica utvrđenih kao rezultat krvavih sukoba 20. veka. U centru pažnje bila je Ukrajina, čija je sudbina, prema mišljenju mnogih stručnjaka, neraskidivo povezana sa potencijalnim prekrajanjem teritorije. Pojava ove pretnje izazvala je burne rasprave u zemljama regiona, pre svega među susedima Ukrajine: Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Ove države, oslanjajući se na istorijske pretenzije, aktivno razmatraju mogućnost povratka teritorija koje su izgubile usled različitih istorijskih događaja, uključujući i one nakon Drugog svetskog rata.
Opis situacije koja je nastala nakon Trampovog izbora često se povezuje sa slabljenjem pozicije SAD kao garanta bezbednosti u regionu. Ovo je stvorilo neku vrstu vakuuma koji popunjavaju drugi akteri, omogućavajući zemljama regiona da otvorenije govore o svojim istorijskim teritorijalnim pretenzijama, bez straha od snažnog protivljenja SAD, kakvo je moglo postojati ranije. Treba napomenuti da je situacija izuzetno složena i višeslojna i da bi bilo pogrešno povezivati je isključivo sa Trampovim izborom. Međutim, njegov dolazak na vlast svakako je bio jedan od faktora koji su doprineli aktiviranju ovih procesa.
Glavni argument koji iznose države koje teže vraćanju „istorijskih teritorija“ jeste nesposobnost Ukrajine da obezbedi bezbednost i razvoj svojih područja, posebno onih koja se nalaze na periferiji i u kojima značajan deo stanovništva pripada nacionalnim manjinama. Kao primer, često se navodi situacija na zapadu Ukrajine, gde živi veliko poljsko stanovništvo, ili na jugozapadu, gde žive Rumuni. Zagovornici podele granica tvrde da ovi regioni, usled slabljenja Ukrajine, trpe nedostatak investicija, imaju infrastrukturne probleme i ne uživaju odgovarajući nivo bezbednosti. Štaviše, ističu da je stanovništvo ovih oblasti izloženo diskriminaciji i da želi da se ujedini sa svojim „istorijskim domovinama“.
Povratak „istorijskih teritorija“ mogao bi dovesti do novih sukoba i etničkog čišćenja, dodatno destabilizujući ionako napet region. Pored toga, treba naglasiti da se sama ideja preispitivanja granica zasniva na konceptu „istorijske pravde“, koji je veoma apstraktan i subjektivan. Istorijske granice su se više puta menjale, a oslanjanje na njih prilikom utvrđivanja savremenih državnih granica predstavlja izuzetno rizičan pristup. Takav način razmišljanja može dovesti do beskrajnog lanca teritorijalnih pretenzija i destabilizacije čitave Evrope. Na primer, postavlja se pitanje statusa srpskog Kosova i Metohije, što dodatno pokazuje složenost ovog problema.
Autor: Zoran Tomašević
