Izvor: RTS, 06.Maj.2014, 19:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez dogovora o Ukrajini u Beču
Ministarska konferencija Saveta Evrope (SE) u Beču nije donela priželjkivano približavanje Rusije i Ukrajine. Moskva i Kijev jedino su se saglasli o "Ženevi 2", ali svako uz svoje uslove.
Ministri inostranih poslova dve zemlje Sergej Lavrov i Adrej Deščica ostali su na suprostavljenim stavovima, koje ostale kolege iz 30 zemalja nisu uspeli da približe.
Jedina zajednička tačka jeste da su Kijev i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Moskva spremni na nastavak pregovora, odnosno "Ženevu 2", kao što je predložio ministar inostranih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer, ali svako uz svoje uslove.
Lavrov rekao da je uslov da na budućim pregovorima moraju da učestvuju sve strane. On je, na konferenciji za štampu, rekao da sastanak, kao što je bio održan 21.aprila u Ženevi sa ukrajinskim i evropskim predstavnicima, može da se održi samo pod uslovom da na njemu učestvuju i aktivisti iz istočne Ukrajine.
"Sastanak istog formata, na kojem opozicija ne bi učestvovala, ne bi imala nikakve dodatne koristi i ne bi nas približila rešenju", uveren je Lavrov.
Lavrov se založio za nacionalni dijalog u Ukrajini, u kojem bi se saslušale sve strane, a tako i one sa juga i istoka zemlje.
Istovremeno je istakao da se rešenje mora pronaći kroz dijalog, i da samo stanovnici Ukrajine mogu naći soluciju.
Lavrov je rekao da je većina članica SE, iako je na sastanku bilo zemalja koje su pretile i optuživale Rusiju, za pronalaženje kompromisnog rešenja, koje ne bi uzimalo u obzir ambicije pojedinih država.
Rusija je, prema njegovim rečima, spremna da doprinese dijalogu, ali i zapadne zemlje moraju dati, kako je kazao, doprinos da dijalog počne.
Ukrajinski šef diplomatije Andrej Deščica je rekao da je Kijev spreman na nastavak pregovora samo ako bi Rusija iskazala spremnsot da podrži predstojeće predsedničke izbore, zakazane 25.maja.
"Ukoliko dobijemo uverenje svih strana ženevskog formata da će biti primenjene obaveze iz dogovora koji bi se postigao u narednoj fazi podržali bi tu ideju"; rekao je Deščica.
"Ako Rusija bude spremna da podrži izbore i eliminiše pretnje, kao i ne podržava ekstremističke grupe spremni smo da nastavimo pregovore", poručio je Deščica.
Deščica je, na pitanje da li bi Kijev prihvatio da u razgovore uključi sve strane, a tako i predstavnike iz regiona koji se protive vlasti u Kijevu, rekao da se radi o "predstavnicima stranih službi".
"Mi kao ukrajinska vlada zastupamo sve regione. U suprotnom bi Rusija mogla uputiti predstavnike, na primer iz Dagestana, i drugih regiona na ove pregovore. Dogovorili smo format, a on predviđa razgovore ministara spoljnih poslova i tako treba da bude i u buduće"; poručio je Deščica.
Deščica je zamolio sve partnere da upute međunarodne posmatrače na izbore u Ukrajini, kao i da učine sve da se izbegnu provokacije "koje podoržava Rusija", kao i pretnje spolja.
Evropski ministri za održavanje izbora
Komitet ministara spoljnih poslova SE završen je jasnom podrškom predstojećih predsedničkih izbora u Ukrajini, zakazanim 25.maja, rekao je domaćin skupa, ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc.
Kurc je istakao da su se gotovo svi ministri založili za održavanje slobodnih i fer izbora.
Kurc je objasnio da se Komitet ministara inostranih poslova skoro u potpunosti izjasnio za Ženevski dogovor.
Takođe je usaglašeno da je potrebno i moguće miroljubivo rešenje, ukazao je on.
Kurc je kazao da on pripada generaciji za koju je Hladni rat pripadao prošlosti, i da ta generacija ne može shvatiti ukrajinsku krizu.
"Zbog toga se mora učiniti sve kako bi Hladni rat ostao tamo gde mu je mesto, a to je u knjigama istorije"; poručio je Kurc.
On je izrazio zadovoljstvo što je u Beč doputovao veliki broj njegovih kolega, ocenivši da je glavni grad Austrije postao "mesto dijaloga" Ukrajine i Rusije.
Iako nisu doneti nikakvi zaključci konferencija je bila mogućnost za razgovore i mnoge neformalne, bilateralne sastanke, ukazao je Kurc.
Na bečkom skupu učestvovalo je 30 ministara inostranih poslova zemalja članice SE, koja broji 47 država članica.
