Izvor: Politika, 17.Nov.2013, 12:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najezde partijskih preletača
Dragomir Anđelković: Partije su za brojne birače postale „proizvodi”, slično kao deterdženti, koje su spremni da probaju i menjaju
Od prošlogodišnjih izbora i promene vlasti vidno je da članovi stranaka koje nisu na vlasti hrle ili bar žele da pređu, uglavnom u naprednjake, ali i u SPS i URS. Tako je poslanica Dragana Đuković napustila Poslanički klub URS-a i dogovorila se s rukovodstvom Treće Srbije, koja je koalicioni partner SNS-u u Novom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sadu, da zastupa njihove interese u Skupštini.
Poslanica je za godinu tri puta u parlamentu menjala stranačku pripadnost. U Skupštinu je ušla na listi URS-a, kao član Narodne partije Maje Gojković, ali je posle nekoliko meseci prešla u samostalce. Zatim se vratila u URS i opet ga napustila. Poslanik Nenad Kitanović prešao je odmah posle izbora iz DS-a u URS-a, i posle devet meseci dobio subvenciju za firmu.
Mnogo je ovakvih primera i mogli bi se ređati unedogled. Kod nas je uvek bilo preletača i nezadovoljnih koji su izlazili iz partija i osnivali svoju stranku. Ali, čini se da je sada toga više nego ranijih godina, i da promena ideologije više nije smetnja za transfere. Naši sagovornici objašnjavaju zašto je tako.
Dragomir Anđelković, analitičar, kaže da je samo delimično tačno da ideologija poslednjih godina nestaje iz politike. „Ideologije i ranije nije bilo mnogo u partijama, ako se akcenat stavi na ubeđenja članstva a ne partijske ambalaže.
To se najbolje videlo posle 5. oktobra, kada smo imali veliku seobu partijskih kadrova. Stranke iz redova DOS-a, proporcionalno delu kolača vlasti koje su dobile i kadrovskim deficitima koje su imale, preko noći su rasle kao kvasac.
Što je bila prisutnija percepcija da su u pogledu članstva male, a da su, kao primera radi DSS, dobile mnogo, postajale su snažniji magnet za karijeriste svih boja, ali i brojne frustrirane građane koji ne vide mogućnost da reše svoje probleme bez posedovanja kurentne partijske knjižice.”
Anđelković kaže da se ista priča ponavlja od formiranja i naglog jačanja SNS-a, ali da je novo to što je ideologija počela da gubi smisao i među „običnim” glasačima. „Ideološka ubeđenja dugo su bila mnogo snažnija među njima nego u redovima partijskog članstva, ali sada su i oni otišli u ravnodušnost. Partije su za brojne birače postale ’proizvodi’, slično kao deterdženti, koje su spremni da probaju i menjaju.”
Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija, kaže kaže da je znatno više ljudi promenilo stranku nego posle izbora 2008. godine i pre toga.
„Ulog u igri je sada veći. Ljudi misle da će ova vlast relativno dugo trajati i zato preleću iz jedne u drugu stranku. Da Srbija nije jedinstven primer, pokazuje italijansko iskustvo. Između 1996. i 1999. godine od 600 poslanika njih 100 je promenilo ’boju’ a neki i po dva puta. Kod nas su poslanici izuzetno pokretna skupina i prelaze na isto mesto i u novoj partiji. U Engleskoj, kada pređete iz jedne u drugu partiju morate dugo da argatujete, da biste pokazali da niste došli iz neke koristi.”
„Prelazak u drugu partiju olakšan je i činjenicom da u Srbiji nema antisistemskih partija, ali ni partijske indentifikacije”, kaže Goati.
„U Engleskoj ili Francuskoj političari se poistovećuju sa svojom partijom, a birači glasaju za nju i kada nije u najboljem položaju. Ovde vlada partijski promiskuitet s obrazloženjem da su svi isti. Ali, nisu isti ljudi, iako je ista politika. To je pokušaj da se nađe opravdanje. Posebno obeshrabruje to što posle prelaska, u novoj stranci sleduje isti ili viši nivo. To znači da partije nisu formirane, da su članovi fluidni i oni se mogu prevesti u drugu stranku. Sve to događa se jer smo novouspostavljeno demokratsko društvo, gde ljudi nemaju predstavu o etičkim granicama ponašanja. Misle da je najbolji najkraći način.”
Branko Radun, politički analitičar, kaže da su razlozi za prelazak u drugu partiju mišljenje ljudi da treba biti uz vlast, da nemaju perspektivu u svojoj stranci i slabost opozicije.
„Ta slabost povećava preletaštvo. U DS-u je oslabljen autoritet, a to pojačava rejting SNS-u. Promenio se i odnos prema politici i institucijama – to je postao biznis i ljudi to hoće da naplate. Uvek je to bilo prisutno ali sada je to ogoljenije, ljudi hoće s onima koji će im omogućiti posao.”
„Privlačnost vladajuće stranke je pojačana slabošću opozicije, time što tajkuni nisu više politički akter od značaja, ali i mogućnošću da Vlada ima većinu i ako ode neko od koalicionih partnera. Zato sada već ima onih koji se nude a neki su i aplicirali za prebeg.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 17/11/2013
Pogledaj vesti o: Ujedinjeni Regioni Srbije, Srpska Napredna Stranka
Najezde partijskih preletača
Izvor: B92, 17.Nov.2013
Beograd -- Od prošlogodišnjih izbora i promene vlasti vidno je da članovi stranaka koje nisu na vlasti hrle ili bar žele da pređu, uglavnom u SNS, ali i u SPS i URS...Tako je poslanica Dragana Đuković napustila Poslanički klub URS-a i dogovorila se s rukovodstvom Treće Srbije, koja je koalicioni...
