Izvor: B92, 17.Nov.2013, 12:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najezde partijskih preletača
Beograd -- Od prošlogodišnjih izbora i promene vlasti vidno je da članovi stranaka koje nisu na vlasti hrle ili bar žele da pređu, uglavnom u SNS, ali i u SPS i URS.
Tako je poslanica Dragana Đuković napustila Poslanički klub URS-a i dogovorila se s rukovodstvom Treće Srbije, koja je koalicioni partner SNS-u u Novom Sadu, da zastupa njihove interese u Skupštini.
Poslanica >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je za godinu tri puta u parlamentu menjala stranačku pripadnost. U Skupštinu je ušla na listi URS-a, kao član Narodne partije Maje Gojković, ali je posle nekoliko meseci prešla u samostalce. Zatim se vratila u URS i opet ga napustila. Poslanik Nenad Kitanović prešao je odmah posle izbora iz DS-a u URS-a, i posle devet meseci dobio subvenciju za firmu.
Mnogo je ovakvih primera i mogli bi se ređati unedogled. Kod nas je uvek bilo preletača i nezadovoljnih koji su izlazili iz partija i osnivali svoju stranku. Ali, čini se da je sada toga više nego ranijih godina, i da promena ideologije više nije smetnja za transfere, piše Politika. Sagovornici ovog lista objašnjavaju zašto je tako.
Dragomir Anđelković, analitičar, kaže da je samo delimično tačno da ideologija poslednjih godina nestaje iz politike.
"Ideologije i ranije nije bilo mnogo u partijama, ako se akcenat stavi na ubeđenja članstva a ne partijske ambalaže. To se najbolje videlo posle 5. oktobra, kada smo imali veliku seobu partijskih kadrova. Stranke iz redova DOS-a, proporcionalno delu kolača vlasti koje su dobile i kadrovskim deficitima koje su imale, preko noći su rasle kao kvasac. Što je bila prisutnija percepcija da su u pogledu članstva male, a da su, kao primera radi DSS, dobile mnogo, postajale su snažniji magnet za karijeriste svih boja, ali i brojne frustrirane građane koji ne vide mogućnost da reše svoje probleme bez posedovanja kurentne partijske knjižice.”
Anđelković kaže da se ista priča ponavlja od formiranja i naglog jačanja SNS-a, ali da je novo to što je ideologija počela da gubi smisao i među "običnim" glasačima. "Ideološka ubeđenja dugo su bila mnogo snažnija među njima nego u redovima partijskog članstva, ali sada su i oni otišli u ravnodušnost. Partije su za brojne birače postale ’proizvodi’, slično kao deterdženti, koje su spremni da probaju i menjaju."
Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija, kaže kaže da je znatno više ljudi promenilo stranku nego posle izbora 2008. godine i pre toga.
"Ulog u igri je sada veći. Ljudi misle da će ova vlast relativno dugo trajati i zato preleću iz jedne u drugu stranku. Da Srbija nije jedinstven primer, pokazuje italijansko iskustvo. Između 1996. i 1999. godine od 600 poslanika njih 100 je promenilo ’boju’ a neki i po dva puta. Kod nas su poslanici izuzetno pokretna skupina i prelaze na isto mesto i u novoj partiji. U Engleskoj, kada pređete iz jedne u drugu partiju morate dugo da argatujete, da biste pokazali da niste došli iz neke koristi.”
"Prelazak u drugu partiju olakšan je i činjenicom da u Srbiji nema antisistemskih partija, ali ni partijske indentifikacije”, kaže Goati.
"U Engleskoj ili Francuskoj političari se poistovećuju sa svojom partijom, a birači glasaju za nju i kada nije u najboljem položaju. Ovde vlada partijski promiskuitet s obrazloženjem da su svi isti. Ali, nisu isti ljudi, iako je ista politika. To je pokušaj da se nađe opravdanje. Posebno obeshrabruje to što posle prelaska, u novoj stranci sleduje isti ili viši nivo. To znači da partije nisu formirane, da su članovi fluidni i oni se mogu prevesti u drugu stranku. Sve to događa se jer smo novouspostavljeno demokratsko društvo, gde ljudi nemaju predstavu o etičkim granicama ponašanja. Misle da je najbolji najkraći način.”
Branko Radun, politički analitičar, kaže da su razlozi za prelazak u drugu partiju mišljenje ljudi da treba biti uz vlast, da nemaju perspektivu u svojoj stranci i slabost opozicije.
"Ta slabost povećava preletaštvo. U DS-u je oslabljen autoritet, a to pojačava rejting SNS-u. Promenio se i odnos prema politici i institucijama – to je postao biznis i ljudi to hoće da naplate. Uvek je to bilo prisutno ali sada je to ogoljenije, ljudi hoće s onima koji će im omogućiti posao.”
„Privlačnost vladajuće stranke je pojačana slabošću opozicije, time što tajkuni nisu više politički akter od značaja, ali i mogućnošću da Vlada ima većinu i ako ode neko od koalicionih partnera. Zato sada već ima onih koji se nude a neki su i aplicirali za prebeg”, kaže Radun za Politiku.
Pogledaj vesti o: Srpska Napredna Stranka
