Izvor: Danas, 16.Dec.2015, 22:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vugla, Gugl i pegla
Zvoni mi pre neki dan telefon, kažu: "Marijan Rističević na Tviteru prozvao tvog oca." Ćale je inače znao sa konjima, glumio je džokeja Vidoja u filmu "Poslednja trka", ali je trenutno opravdano sprečen da odgovara Rističeviću, tako da, ipak, moraću ja.
Zoran Đinđić je svojevremeno rekao: "Život je čudo! Od 40.000 spermatozoida samo jedan uspe." Da je pratio karijeru Marijana Rističevića, poslanika Narodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << seljačke stranke (NSS), koja se od Srpske napredne stranke (SNS) razlikuje samo zato što im početna slova nisu raspoređena identično, nego su čudesno pretumbana, Đinđić bi garantovano rekao: "Ima doduše nekoliko slučajeva kad jedan uspe, ali onih 39.999 neuspešnih prevagnu."
Te bi slogan Marijana Rističevića na sledećim izborima trebalo da bude: "Jedan od onih koji su prevagnuli".
Poslanik Rističević, dakle, vrsta nastala ukrštanjem Zmaja od Šipova i Zmaja od Šipova, trenutno živi pod devizom "što nema u vugla ima u Gugla", pa se posvetio Guglu, čije komplikovane procese upotrebe nikako ne može da savlada. Od čoveka koji, dokazano, ne zna da koristi ni vugla, teško je bilo očekivati da bolje rezultate pokaže kod Gugla.
Te je Rističević nespretnim korišćenjem Gugla i još nespretnijim korišćenjem vugla, umesto moje, došao do fotografije mog ćaleta, i na Tviteru napisao: "Kad ovaj lik na TV nacionalnom kanalu izvređa nekoga sa Babićeva teleća glava u škembetu, onda nema reakcije novinara!" Pošto mu je neko objasnio da to nisam ja, pokazao je da sem Gugla i vugla ima problem sa korišćenjem Tvitera, jer ne zna kako da obriše prethodno objavljeno, pa je mudro dodao: "E onda ima dobrog sina, alal vera, fali vam samo još Kokan i njegovo nadanje da će biti krvi!"
Jedini problem Rističevića jeste što pola Srbije kada ga vidi ima potrebu da baci peglu. Što, naravno, ne podrazumeva da pola Srbije trenutno pegla.
Bacanje pegle je tradicionalni srpski običaj sličan bacanju kamena s ramena. Ima tih osoba koje kad vidite, jedino što imate da kažete jeste bacanje pegle.
To što pola Srbije na pomen Rističevića automatski dobija nagon za bacanjem pegle, više govori o njemu nego o Srbiji. Baca vam se pegla, istina, i kad vidite ostatak srpske političke scene, ali kad vidite njega, to dolazi nekako automatski. Što verovatno znači da imate automatsku peglu.
Onih 50,6 ili 50,7 odsto građana Srbije koji na prizor Rističevića ne dobiju nagon da bace peglu, najverovatnije imaju jak stomak. To ne podrazumeva da redovno rade trbušnjake, već verovatno ni nemaju peglu. Ali se nadaju da će je kad-tad kupiti. Jer vidite vi šta se dešava - reforme, regionalna stabilnost, izlazak iz recesije i ulazak u harem. To valjda znači da ćemo svi jednog dana imati peglu.
E sad, kada u stvarnom životu bacite peglu, okolina vas obično pita: "A što piješ kad ti škodi?"
Pitanje za Rističevića u celoj ovoj bizarnoj priči jeste jedino: "A što koristiš Gugl kad ti škodi?" Preciznije: "A što koristiš vugla kad ti škodi?"
.jpg)
