Izvor: Deutsche Welle, 31.Jan.2019, 09:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska i Venecuela: novi savez?
Kako se kriza u Karakasu rasplamsava, tako se čini da su odnosi Venecuele i Turske sve bolji. Ili bar odnosi Madura i Erdogana. Pritom i ekonomija tu igra važnu ulogu, pre sv ega trgovina zlatom. Šta se krije za svega?
Nakon što se Huan Guaido prošle nedelje u Karakasu proglasio za privremenog predsednika, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan bio je jedan od retkih šefova država koji je izrazio podršku dosadašnjem predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru. Na određeni način >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << on mu se revanširao za solidarnost koju je Maduro iskazao prema njemu nakon neuspelog puča u Turskoj 15. jula 2016. godine.
„Brate moj, ostani nepokolebljiv“, navodno je Erdogan rekao Maduru u telefonskom razgovoru. No Maduro nije dobio podršku samo od turskog predsednika. Mnogi ljudi iz svih krajeva sveta podržali su ga preko društvenih mreža. Hešteg #WeAreMaduro bio je sveprisutan – ali najviše podrške stiglo je upravo iz Turske. Kada je reč o Maduru, uočljivo je da su istog mišljenja i većina levo orijentisanih Turaka i Erdoganove pristalice. Zato i ne iznenađuje to što je Maduro svoj prvi intervju povodom krize Guaido“ dao jednoj turskoj televiziji.
Politički i ekonomski interesi
Serkan Bajram je poslanik vladajuće turske stranke AKP i predsednik parlamentarne grupe tursko-venecuelanskog prijateljstva. On smatra da iza intenziviranja veza između dveju zemalja stoje ne samo politički, već i ekonomski razlozi. „Turska reaguje na činjenicu da predsednika koga je izabralo 68 odsto stanovnika žele da smene nedemokratskim sredstvima“, kaže Bajram.
Guaido, koji se sam proglasio za privremenog predsednika, za turskog poslanika je neko koga su „postavile globalne sile“.
Brzorastuća trgovina zlatom
Turska, objašnjava Bajram, radi na širenju svoje trgovine, i to ne samo sa Venecuelom, već i generalno. Prema navodima Turskog instituta za statistiku (TÜIK), 2018. godine uvezeno je plemenitih metala u vrednosti od 900 milijuna dolara. Samo godinu dana ranije, Turska iz Venecuele uopšte nije uvozila plemenite metale. Ali onda je prošle godine venecuelanska vlada objavila da plemenite metale više ne želi da prerađuje u Švajcarskoj, već u Turskoj, kako bi eventualno izbegla međunarodna ograničenja.
Pošaljite Facebook Twitter google+ Whatsapp Tumblr Newsvine Digg
Trajni link https://p.dw.com/p/3C9cI
I učestalost obostranih poseta govori o približavanju dveju država. Od prve posete Madura Turskoj u oktobru 2016, oba šefa države su se do decembra 2018. godine više puta posećivala. Kada je Erdogan poslednji put na povratku iz Argentine sa samita G-20 napravio pauzu u Karakasu, javno je kritikovao SAD i međunarodne sankcije Venecueli.
„Erdogan želi da polira svoj imidž“
Novinar Metin Jegen ocenjuje, međutim, da iza Erdoganovog interesa za Madura nisu ekonomski interesi. On smatra da turski predsednik ima dva cilja. S jedne strane, kaže Jegen, „Erdogan je pre nekog vremena pokušao da igra ulogu suparnika SAD na istoku. Taj imidž sada želi da pojača. S druge strane, on svojim pristalicama želi da pokaže da je na strani potlačenih“.
Ersa Akgemidži je ekspertkinja za Latinsku Ameriku na univerzitetu Seldžuk. Ona ocenjuje da je Erdoganova podrška Maduru pre svega retoričke prirode. Erdogan želi da ojača svoju sliku „žrtve puča“, kaže Akgemidžijeva. „Mislim da Erdogan podržava Madura pre svega zato što misli da to jača njegovu sopstvenu poziciju. Dakle, ako bi se sutra promenio odnos snaga, to bi moglo da utiče i na podršku Venecuele Turskoj.“
Socijalističke vlasti Venecuele bi mogle da padnu svakog trenutka. To će se veoma odraziti i na ruske interese, i to ne samo politički. Rusija je u Venecueli imala milijardske poslove, a strahuje i od pada cene nafte. (28.01.2019)
Linije fronta slične su onima tokom Hladnog rata. Zato ne može da se isključi ni mogućnost da u Venecueli dođe do građanskog rata ili pak vojne intervencije, jedna je od ocena u nemačkoj štampi. (25.01.2019)
Uprkos ideoloških razlika između njih, Ersa Akgemidži uočava i sličnosti između Erdogana i Madura: „Oba državnika se smatraju autoritativnim. Oni su usamljeni borci. A tu su i slični ekonomski problemi dveju zemalja i njihovo kritičko držanje prema SAD.“
Madurovi motivi
Ašli Pelit, novinarka koja takođe poznaje Latinsku Ameriku, objašnjava da je glavni Madurov motiv za bliskost s Turskom loša humanitarna situacija u zemlji izazvana finansijskom krizom. Pomoć Turske u vidu slanja prehrambenih namirnica važna je za Venecuelu, smatra Pelitova. Maduro pokušava da sa Turskom izgradi odnos kakav je u svoje vreme Čavez imao s iranskim predsednikom Ahmadinedžadom.
Uprkos svim sličnostima između dva političara, novinarka Metin Jegan ipak je sigurna: kada bi Maduro živeo u Erdoganovoj Turskoj, on ne bi bio zadovoljan. „Maduro je komunista. Da živi u Turskoj verovatno bio bi u zatvoru.“
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
Pogledaj vesti o: Turska
DRŽI IH U ŠACI Zbog čega vojska daje podršku Maduru iako zemlja tone u SVE DUBLJI HAOS?
Izvor: Blic, 31.Jan.2019
Sa Venecuelom u ekonomskoj i političkoj krizi, više od 20 država priznalo je opozicionog lidera Huana Guaida za privremenog predsednika, uključujući i SAD. Dodatni problem predsedniku Nikolasu Maduru napravio je visoki vojni predstavnik u SAD, pukovnik Hose Luis Silva, koji mu je okrenuo leđa i...
