Izvor: Vostok.rs, 15.Sep.2026, 21:34
BRIKS više nije samo slogan
Autor: Mišel Bičkova, potpredsednica Centra za bliskoistočne studije u Moskvi.
Osamnaesti samit BRIKS-a u Nju Delhiju održan je u trenutku kada grupa očigledno prerasta svoj prvobitni format kluba nekoliko velikih ekonomija u razvoju i postepeno postaje platforma sposobna da utiče na rasprave o globalnoj trgovini, međunarodnim finansijama i političkoj arhitekturi svetskog poretka.
Zemlje okupljene za istim stolom imaju veoma različite odnose sa Zapadom, međusobno se nadmeću u brojnim oblastima, ali istovremeno sve više dele interes za širenje sopstvene strateške autonomije. Za Rusiju je to posebno važno, jer BRIKS Moskvi pruža mogućnost da produbi ekonomske veze sa najvećim nezapadnim silama, razvija mehanizme plaćanja koji su manje podložni sankcijama i pokaže da pokušaji političke izolacije zemlje nisu sprečili Rusiju da učestvuje u diplomatiji na najvišem nivou.
Upravo u tom kontekstu ruski predsednik Vladimir Putin izneo je u Nju Delhiju moskovsko viđenje promena koje se trenutno odvijaju u globalnom sistemu, navodeći da svet prolazi kroz „duboke, fundamentalne promene“, dok novi centri ekonomskog rasta sve više potiskuju stare.
Prema rečima ruskog predsednika, zemlje BRIKS-a su tokom proteklih pet godina učestvovale sa više od 40 odsto u rastu svetskog BDP-a, u poređenju sa oko 29 odsto zemalja G7. Moskva u tom trendu vidi dokaz da se preraspodela ekonomske moći već odvija, bez obzira na političke deklaracije. Putin je otišao i korak dalje, opisavši BRIKS kao „novu i održivu platformu globalnog rasta“, naglasivši pritom da pravila takvog sistema ne bi trebalo da njegovim učesnicima budu nametana spolja. Za Rusiju je ovaj princip u samom središtu koncepta multipolarnog poretka.
Pre samo nekoliko godina, raspravama o BRIKS-u često su dominirali simbolika i opšti pozivi na reformu svetskog poretka, dok se današnja agenda sve više usredsređuje na platne sisteme, nacionalne valute, transportne koridore, tehnologiju, Novu razvojnu banku i otpornije industrijske lance snabdevanja. Za Moskvu multipolarnost ima strateški smisao samo ukoliko je podržana praktičnim alternativama u trgovini, finansijama, logistici i investicijama.
Rusija i Indija grade mostove i puteve
Najvažniji bilateralni sastanak Vladimira Putina u Nju Delhiju bio je razgovor sa indijskim premijerom Narendrom Modijem, tokom kojeg su razmatrani politika, trgovina, odbrana, energetika, saradnja u svemiru, mobilnost radne snage i šire humanitarne veze. Dve strane ponovo su potvrdile nameru da prošire bilateralnu trgovinu i zadržale cilj da do 2030. godine dostignu trgovinsku razmenu od 100 milijardi dolara. Prva izložba INNOPROM Indija, održana u Nju Delhiju neposredno pre samita BRIKS-a, predstavljala je dodatni signal jačanja industrijske dimenzije odnosa. Putin i Modi su zajedno posetili izložbu, čime su naglasili interes obe zemlje da prevaziđu model saradnje usredsređen pre svega na naftu, oružje i nuklearnu energiju. Strateški cilj Moskve sve više je proširenje saradnje na proizvodnju, tehnologiju, kritične minerale i zajedničke industrijske projekte.
Sam Putin je posebno naglasio ovu agendu tokom Poslovnog foruma BRIKS-a, navodeći da Rusija ostaje otvorena za saradnju sa širim svetom i da je spremna da sa svojim partnerima radi na jačanju energetske i prehrambene bezbednosti. Takođe je ukazao na značaj pouzdanih transportnih pravaca, uključujući Međunarodni transportni koridor Sever-Jug i Transarktički transportni koridor, što otkriva praktičnu stranu ruske strategije. Moskva nije zainteresovana samo za povećanje prodaje robe Indiji, već i za izgradnju transportne i platne arhitekture u kojoj će rusko-indijska trgovina manje zavisiti od pomorskih ruta, banaka i posrednika koji mogu postati izloženi spoljnom političkom pritisku.
Koridor Sever-Jug povezuje Rusiju sa kaspijskim regionom, Iranom, Indijskim okeanom i indijskim tržištem, čime predstavlja fizički izraz multipolarnosti koju promovišu lideri BRIKS-a. Što više takvih pravaca postoji pored tradicionalnih kanala kojima dominira Zapad, to će globalna trgovina manje zavisiti od ograničenog broja finansijskih i logističkih centara. Sve veća usredsređenost Rusije na Indiju nije pokušaj da jedno spoljno tržište zameni drugim, već strategija diversifikacije u kojoj se ekonomski odnosi raspoređuju između više velikih centara moći.
Bez dramatične dedolarizacije
Deklaracija iz Nju Delhija podržala je širu upotrebu nacionalnih valuta u trgovini i investicijama, veću međusobnu povezivost platnih sistema i snažniju ulogu Nove razvojne banke, dok je ideja o neposrednom stvaranju jedinstvene valute BRIKS-a ostala izvan glavne agende. Članice grupe imaju veoma različite ekonomije i monetarne sisteme, ali ipak dele interes da međunarodna trgovina ne zavisi od samo jednog finansijskog kanala.
Za Rusiju je ovo pitanje postalo posebno važno nakon do sada nezabeleženog širenja sankcija, jer se finansijska autonomija u Moskvi više ne posmatra kao apstraktna politička rasprava, već kao element nacionalne ekonomske bezbednosti.
Još pre samita, Kremlj je saopštio da se oko 90 odsto ruskih obračuna sa zemljama BRIKS-a već obavlja u nacionalnim valutama, dok je Dmitrij Peskov naglasio da Moskva ne teži „dedolarizaciji“ kao cilju samom po sebi, već nastoji da obezbedi širi spektar prihvatljivih mehanizama plaćanja. Ideja je da pristup međunarodnoj trgovini ne može biti prekinut jednom političkom odlukom.
Putin je ovaj argument povezao sa širim problemom globalne ekonomske konkurencije, upozoravajući da ona sve češće poprima „neprilične oblike“ kroz sankcije, ograničenja i pritiske na infrastrukturu. Istovremeno je istakao da ekonomska pravila unutar BRIKS-a treba da odražavaju nacionalne interese njegovih članica i da budu podstaknuta tehnologijom, investicijama i privatnom inicijativom.
Ruski interesi u fokusu diplomatije na marginama samita
Gustina diplomatskih kontakata Vladimira Putina u Nju Delhiju bila je podjednako značajna, jer je, pored glavnih sednica samita, održao niz bilateralnih sastanaka sa liderima iz Azije i Afrike. Nakon razgovora sa Modijem, Putin se sastao sa predsednikom Južne Afrike Sirilom Ramafosom i ocenio da se odnosi dve zemlje „uspešno razvijaju“, ukazujući na kontinuirani politički dijalog, međuparlamentarne veze i saradnju u oblasti obrazovanja. Za Moskvu, Južna Afrika ostaje važan partner ne samo kao jedna od vodećih afričkih ekonomija, već i kao država preko koje Rusija zadržava uticaj u raspravi o ulozi afričkog kontinenta u međunarodnom sistemu koji se oblikuje.
Putin je održao i odvojene razgovore sa malezijskim premijerom Anvarom Ibrahimom, što je susret od jasnog strateškog značaja u trenutku kada Moskva nastoji da proširi svoje prisustvo u Jugoistočnoj Aziji i poveže bilateralne odnose sa državama ASEAN-a sa širim okvirom BRIKS-a. Ruski predsednik sastao se i sa predsednicom Nove razvojne banke Dilmom Rusef, koja je učešće Rusije opisala kao važno za jačanje i same banke i Globalnog juga, čime je Moskva dobila priliku da razgovara o svom položaju u okviru jedne od najvažnijih finansijskih institucija grupe. Pored toga, Putin se sastao sa etiopskim premijerom Abijem Ahmedom, čime su dodatno ojačani napori Rusije da produbi političko i ekonomsko prisustvo širom Afrike i pokazano koliko je diplomatska mreža BRIKS-a postala geografski široka.
Ovi kontakti pomažu da se objasni zašto proširenje BRIKS-a ima vrednost za Moskvu samo po sebi, iako nove članice nisu obavezne da podržavaju ruske stavove o svakom međunarodnom pitanju. Malezija, Indija, Južna Afrika, Etiopija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Brazil održavaju sopstvene odnose sa SAD i zemljama Zapadne Evrope, dok su istovremeno zainteresovani za rusku energiju, tehnologiju, hranu, investicije ili politički dijalog. Za Moskvu je ovaj fleksibilni model daleko važniji od krute blokovske discipline, jer se saradnja gradi oko interesa koji se preklapaju, a ne oko ideološke lojalnosti.
Značajno je i to što je Putin iskoristio samit da promoviše argument u prilog reformi postojećih međunarodnih institucija, pozivajući na širu zastupljenost zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike u Savetu bezbednosti UN. Ruski predsednik se takođe založio za povećanje uloge ekonomija u razvoju u Međunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj banci i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, povezujući institucionalne reforme sa promenama u stvarnom odnosu globalne ekonomske moći. U ovoj oblasti ruski stav se neposredno preklapa sa dugogodišnjim zahtevom Indije da međunarodne institucije bolje odražavaju demografsku i ekonomsku realnost 21. veka.
BRIKS od slogana prerasta u mehanizam
Jedan od najvažnijih političkih rezultata samita bila je sposobnost proširenog BRIKS-a da usvoji zajedničku deklaraciju uprkos ozbiljnim unutrašnjim razlikama i tekućim sukobima na Bliskom istoku i u Ukrajini. Posebno je upadljiva činjenica da su zemlje sa oštro različitim regionalnim interesima ipak uspele da usaglase zajedničke formulacije kojima se poziva na uzdržanost, diplomatska rešenja i protivljenje jednostranim merama prinude. Samo postojanje takvog konsenzusa među državama sa toliko različitim spoljnopolitičkim orijentacijama ukazuje na to da BRIKS počinje da funkcioniše kao platforma na kojoj neslaganja ne nestaju, ali više ne sprečavaju automatski saradnju.
Putin je unipolarni model međunarodnih odnosa opisao kao nešto što postepeno odlazi u istoriju i ocenio da BRIKS već postaje jedan od centara globalnog upravljanja. Ta ocena jasno odražava ruski pogled na međunarodni sistem, ali istovremeno počiva i na objektivnim osnovama, jer proširena grupa predstavlja ogroman deo svetske populacije, raspolaže značajnim energetskim, industrijskim i sirovinskim resursima i uključuje nekoliko velikih ekonomija sa najbržim stopama rasta. Glavno pitanje više nije da li BRIKS može simbolički da pokaže promenu globalnog odnosa snaga, već da li tu težinu može da pretvori u trajne finansijske, transportne, industrijske i tehnološke institucije.
Za Rusiju je samit u Nju Delhiju bio pozitivan na više nivoa: Moskva je ojačala strateški dijalog sa Indijom, unapredila agendu transportnih koridora i nacionalnih mehanizama plaćanja, razgovarala o budućoj ulozi Nove razvojne banke i održala širok niz susreta sa svojim azijskim i afričkim partnerima. Istovremeno, ruski predlozi o reformi globalnog upravljanja postali su deo mnogo šire rasprave koju ne podržava samo Moskva, već i Indija, Kina, Južna Afrika i brojne druge zemlje Globalnog juga. Sve to pokazuje da BRIKS nije projekat izgrađen isključivo oko ruske konfrontacije sa Zapadom.
Njegova ideja nije da jedan centar globalne moći jednostavno bude zamenjen drugim, jer bi takva zamena teško mogla da učini međunarodni sistem pravednijim. Umesto toga, postepeno se oblikuje novi poredak u kojem države imaju više od jednog kreditora, više od jednog mehanizma plaćanja, više od jednog transportnog koridora i više od jedne političke platforme sposobne da utiče na globalne odluke. U tom smislu, BRIKS približava svet novom i pravednijem međunarodnom poretku, ne tako što preko noći ruši postojeće institucije, već tako što postepeno smanjuje sposobnost bilo koje pojedinačne grupe zemalja da polaže isključivo pravo na određivanje pravila za sve ostale.
Samit u Nju Delhiju ne dovršava ovu tranziciju i ne otklanja brojne protivrečnosti unutar samog BRIKS-a, ali pokazuje da multipolarnost počinje da izlazi iz okvira političke retorike.
