Izvor: RTS, 17.Jul.2020, 17:38

Šta bi se desilo kada bi Unesko odlučio da skine Aja Sofiju sa liste

Predsednik Komisije Srbije za saradnju sa Uneskom Goran Milašinović rekao je za RTS da je jedna od delikatnosti proglašavanja Aja Sofije za džamiju u tome što u Konvenciji o svetskoj baštini iz '72. godine, koju je potpisala Turska, ne stoji namena nijednog dobra. Aja Sofija je stavljena na listu svetske baštine '85. godine kao deo serijskog upisa, ne samo kao Aja Sofija, odnosno ne kao pojedinačno dobro.
Ove nedelje u domaćoj, ali i regionalnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << javnosti pominjao se Unesko – Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu i to po dvostrukoj osnovi. Odlukom Izvršnog saveta ove organizacije od 10. jula, područije Đerdapa je upisano na listu globalnih geoparkova i time je postao prvi geopark u Srbiji.

S druge strane, velika polemika sa političkom i verskom konotacijom vodi se povodom izjave predsednika Turske Erdogana da će 24. jula crkvu Aja Sofija, koja je od 1935. godine Muzej preimenovati u džamiju.
Doktor Goran Milašinović, predsednik Komisije Srbije za saradnju sa Uneskom, rekao je, gostujući u Jutarnjem programu, da se radi o jedinstvenom spomeniku kulture, najstarijem vizantijskom spomeniku Justinijanovoj hrišćanskoj bogomolji, koja je dugo vremena, skoro devet vekova bila hrišćanska a potom je postala muslimanska od Mehmeda Osvajača – a od 1934. godine je muzej. 
"Ona je prijavljena u Unesku i stavljena na listu svetske baštine 85. godine kao deo serijskog upisa, ne samo kao Aja Sofija, ne kao pojedinačno dobro", ukazao je Milašinović.
Taj serijski upis je zapravo značio – istorijski spomenici Istanbula, podvlači Milašinović i dodaje da je nemoguće Aja Sofiju posebno izdvojiti.
"S druge strane, druga delikatnost proglašavanja za džamiju je u tome što u Konvenciji o svetskoj baštini iz 72. godine, koju smo potpisali kao Jugoslavija, a Turska takođe, ne stoji namena nijednog dobra", kaže predsednik Komisije za saradnju sa Uneskom.
Milašinović ističe da u Konveciji Unesko nije specifikovao kojom će se namenom baviti neko dobro i kako će to izgledati. To je isključivo na odlučivanju u nacionalnoj državi kojoj pripada neko dobro.
Prilično blage reakcije "Zbog toga se ova situacija dogodila – prilično su blage reakcije. Ovo je nešto što bi trebalo da uzbudi ceo svet jer imate jedno istorijsko dobro koje je simbol veze između istoka i zapada, koje je kao muzej zapravo upisano, a sada se pretvara u drugu namenu", rekao je Milašinović. 
Prema njegovim rečima, to nije prvi slučaj. "Imali smo prošle godine isti slučaj sa poznatom vizantijskom crkvom Hora – Svetog Spasitelja u Polju, u Istanbulu, koja je takođe pretovrena u džamiju.
Podseća da je i 2014. godine bilo pretvaranja iz muzeja u džamiju navodeći primer male Aja Sofija u Nikeji. U toj crkvi se dogodio prvi Vaseljenski sabor kao i sedmi sabor.
"Ta crkva je takođe bila muzej po odluci Ataturka, poznata kao džamija od 1300. godine, a 2014. je, odlukom turske vlade, pretvorena ponovo u džamiju", rekao je on.
Serijski upis Aja Sofije Ovo nije prvi slučaj, stvari se događaju. "Delikatnost Uneskovog upisa ono što im omogućuje – vidite da su sve reakcije čak ključnih igrača, Rusije, vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, osim Grčke, prilično blage", ističe Milašinović.
"Unesko ima međuvladin komitet koji je izdao svoje saopštenje i reagovao je na ovo: upozoreno je da će ovakav događaj značajno uzbuditi međunarodnu javnost i sigurno je da će Unesko pokušati nekim mehanizmima da privoli Tursku da promeni ovu odluku", ukazuje Milašinović.
Prema njegovim rečima, to neće biti lako. Zakonska prepreka u smislu da se muzej pretovri u džamiju ne postoji. Svi političari se izjašnjavaju da je to unutrašnja stvar Turske, dodaje Milašinović. 
"Imamo uveravanja da će muzej ostati u svom muzejskom delu – eksponati, freske i mozaici ostaće u istom obliku. Videćemo kako će to izgledati", kaže on. 
Ako bi Unesko hteo da skine Aja Sofiju sa liste to bi bio skandal nad skandalima – ne bi mogao da skine samo Aja Sofiju budući da je serijski upis – postoje i drugi istorijski spomenici Istanbula koji su zajedno stavljeni na listu sa Aja Sofijom i to ne bi moglo da se uradi, objasnio je Milašinović.
O kulturnoj baštini na Kosovu To sve pokazuje, kako kaže, jednu stvar – da smo preventivnim radnjama možete nešto da promenite.
"Mi smo preuzeli velike radnje da napravimo zaštitu našeg kulturnog blaga preventivnim radnjama, da ne dozvolimo da Kosovo bude deo Uneska, jer ako je deo Uneska, onda vodi i brigu o svemu što je na njegovoj teritoriji. Mi ne bismo mogli da sprečimo promenu namene bilo kog našeg dobra na Kosovu, a znamo koliko su značajni za čovečanstvo", kaže Milašinović. 
"Uradili smo da Kosovo ne bude u Unesku, radnjama da dokažemo da to kulturno dobro neće imati adekvatnu zaštitu i namenu ako bude u službi države Kosova, ako Kosovo bude deo Uneska – onda dobija status države", istakao je Milašinović.
Kaže da se ne može kontrolisati namena ali možemo biti sigurni da to niko neće pretovriti u džamije i da će ono što je vrednost tih crkava – istorijska i duhovna vrednost ostati.
"Nemamo nijedan mehanizam kojim možemo da utičemo na promenu odluke buduće tzv. države ako je ona članica Uneska", zaključio je Milašinović.

Nastavak na RTS...

Nezavisne Novine: Šta bi se desilo kada bi Unesko odlučio da skine Aja Sofiju sa liste