Izvor: B92, 09.Maj.2023, 12:00
Da li će glavica luka sruštiti Erdogana sa vlasti?
U nedelju, 14. maja, u Turskoj će biti održan prvi krug predsedničkih izbora i, paralelno, parlamentarni izbori.
Ključno pitanje ovih izbora je da li će ujedinjena opozicija i njihov predsednički kandidat demokratski srušiti autokratski režim Redžepa Tajipa Erdogana, čoveka koji se sve više ponaša kao da je apsolutni vladar Turske, a ne izabrani političar.
Među političarima postoji konsenzus >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da bi Erdoganov ostanak na vlasti za Tursku otvorio pitanje da li demokratski sistem može da izdrži predugo autoritarnu vladavinu još nekoliko godina; Erdogan je predsednik od 2014, a u periodu 2003–2014. bio je na funkciji premijera.
Otkako je 2001. osnovao Partiju pravde i razvoja, moćni Erdogan svojim uticajem dominira svim aspektima društvenog života i ključnim turskim institucijama.
Produženje Erdoganove vladavine na predstojećim izborima moglo bi imati i odlučujući globalni geopolitički uticaj, s obzirom na njegovu bliskost sa Vladimirom Putinom, što otvara nezgodna strateška bezbednosna i ekonomska pitanja za Zapad, jer Tursku, kao državu sa 86 miliona stanovnika i neprocenjivom geografskom pozicijom, teško je politički izolovati u slučaju dalje radikalizacije Erdoganove politike.
Ipak, čini se da turska opozicija ovoga puta – sa izuzetno visokom inflacijom i posle strašnog zemljotresa, na talasu nagomilanih frustracija ima realnu šansu da vrati Tursku demokratskim standardima o kojima je sanjao otac moderne sekularne Turske Mustafa Kemal Ataturk.
Prvi put posle dugo vremena Erdogan nije popularniji u izbornoj trci od svog glavnog konkurenta. Lider opozicije Kemal Kiličdaroglu vodi sa 3 do 5 procentnih poena, pokazuju istraživanja javnog mnjenja.
Ta razlika je bila veća (12 procentnih poena), ali je Erdogan uspeo da je smanji brutalnom propagandom da u slučaju njegovog poraza niko neće braniti Tursku od terorista, a prema poslednjim anketama, dobio bi 45,4 odsto glasova, a Kiličdaroglu 48,1 odsto.
S obzirom na to da je tursko biračko telo pretežno desno, otprilike 60 do 40 odsto, fundamentalno je pitanje kako pobediti Erdogana kao majstora desničarske fantazijske manipulacije sa talentom za vođstvo i organizaciju. Kao penzionisani (i nagrađivani) državni službenik, Kiličdaroglu se fokusirao na novo otvaranje Turske, privlačenje stranih investicija i, što je najvažnije, zaustavljanje inflacije i devalvacije koje ubijaju standard Turaka. Kiličdaroglu, koji predstavlja šest velikih turskih partija, izabrao je običan žuti luk kao svog glavnog saveznika u javnom nastupu, seo za kuhinjski sto zasukanih rukava i sa naklonom u ruci poručio sunarodnicima:
"Ovo je prava agenda za naše građane. Oni znaju da će, kada ja dođem na vlast, doći demokratija, teći će novac, teći će investicije, valuta će rasti, doći će prosperitet... Ali ako on [Erdogan] ostane, ovaj luk u mojim rukama biće 100 lira. Sada je čak 30 lira." Turci znaju da je u poslednjih godinu i po dana luk u Ankari poskupeo pet puta.
Nasuprot njemu, Erdogan pokušava da se predstavi kao veliki lider u "turskom veku". Snimljen je, na primer, u pomorskoj bazi kako poziva na jačanje turske moći i uticaja porinućem novog ratnog broda. S obzirom na to da igra na adute vojne moći, snage, moći... postavljaju se pitanja da li će moćnik koji trese Tursku 20 godina priznati eventualni poraz ili će naći neki drugi, nedemokratski izlaz.
Predstojeći izbori najveći su izazov za Erdogana od 2003. godine.
Iako je nepristrasnim posmatračima jasno da Turska vapi za političkom i makroekonomskom stabilizacijom, na turskim izborima, sasvim je izvesno, niko neće pobediti koristeći čisto racionalne argumente.
Proćitajte još:
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
Pogledaj vesti o: Turska, Predsednički izbori
.jpg)
