Izvor: Vesti-online.com, 28.Jan.2015, 06:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zona evra preti Grčkoj
Janis Varufakis (53) imenovan je za ministra finansija u novoj grčkoj vladi, a od ove vesti juče se digla kosa na glavi briselskoj administraciji, a posebno čuvenoj trojci grčkih poverilaca (MMF, Evropska komisija i Evropska centralna banka). U Briselu su juče i prekjuče zasedali ministri finansija EU i ekspresno poručili da neće popustiti pred zahtevima Atine.
- Biti deo zone evra znači ispuniti dogovore >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << iz prošlosti - izjavio je Jereon Dijselbloem, predsednik Evrogrupe (ministri finansija država zone evra).
Finski ministar finansija Aleksander Štub je ipak rekao da su ostavljena otvorena vrata za novu grčku vladu i da je EU spremna da pregovara o mogućem produženju roka za otplatu dugova. MMF je takođe poručio da je spreman da nastavi da "podržava" Grčku ističući da "ne može da zamisli" da Grčka napusti zonu evra. Ne slučajno, jer bi izlazak Grčke koštao zonu evra 1,2 triliona evra prema neutralnim procenama i pitanje je da li bi evropska monetarna zajednica ovakav potres uopšte preživela.
Novi grčki ministar finansija upozorio je u predizbornoj kampanji da "Grčka nema šta da izgubi".
- Ako EU ne bude htela da pregovara bolje je umreti i setiti se duha Grčke iz 1940. godine - rekao je grčki ministar u jednom intervjuu.
U prevodu to znači da ako EU ne pomogne Grčkoj da pokrene svoju ekonomiju kako bi mogla da vraća dugove, Atina će izaći iz zone evra, ali to znači da će sa sobom u propast povući i ceo postojeći evropski finansijski sistem.
Varufakis je čovek koji se usudio da poruči evropskim kancelarijama i Briselu da bi Grčka mogla da natera Evropu da se promeni. Prosto rečeno protivnik neoliberalne ekonomije čije je osnovno pravilo da se tržište organizuje samo što u praksi znači da kada banke zarade novac zadrže zaradu za sebe, a kada ga izgube u berzanskom kazinu - onda to plaćaju poreski obveznici odnosno narod. Pritom direktori tih banaka u deficitu dele milionske bonuse.
- Dosta je s tim ciničnim prebacivanjem bankarskih gubitaka na leđa najslabijih poreskih obveznika - kaže Varufakis i insistira da u grčkoj nije reč o grčkoj krizi već o evropskoj krizi i da je štaviše reč o sistemskoj krizi neoliberalnog ekonomskog modela.
Varufakisov plan za izlazak Grčke iz ekonomske i političke katastrofe počiva na četiri stuba. Prvi je grčki dug: nova vlada će tražiti da ritam njegove isplate zavisi od ekonomskog rasta Grčke, a ne kao do sada da EU novim kreditima. Drugi su reforme koje neće uništiti zemlju i državne sektore kao prosveta i zdravstvo.
Treći stub su investicije koje grčka vlada ne može da reši bez pomoći EU. Evropskoj centralnoj banci biće predloženo da bi da kupi grčke obligacije i tako održi nisku kamatu za grčke dugove. Četvrti stub je rešavanje grčke humanitarne krize kakvu smo do sada u Evropi viđali samo za vreme ratova.
Nastavak na Vesti-online.com...
.jpg)
