Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Sep.2018, 10:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Završen 52. Bitef festival, ovacije za "Rekvijem za L."

Predstavom "Rekvijem za L." čiji su autori kompozitor Fabricio Kasol i proslavljeni koreograf Alen Platel, u izvođenju poznate belgijske kompanije "Le bale se d la be", večeras je u Sava Centru završen 52. Bitef festival.

U osnovi predstave, koju je publika ispratila ovacijama i dugim aplauzom, nalazi se muzička partitura Fabricija Kasola koja inventivno spaja Mocartov "Rekvijem", afričku muziku i još neke pravce iz muzičke tradicije.

Na ovu muziku je Alen Platel, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << jedan od vodećih svetskih koreografa, komponovao scensku partituru, jedan istovremeno minimalistički i monumentalni pogrebni ritual koji spaja različite tradicije, ali ga izvodi ansambl sastavljen skoro samo od Afrikanaca.

Obred izvodi ansambl sastavljen skoro samo od Afrikanaca, a posvećen je nepoznatoj beloj ženi, čiji se poslednji sati života prate preko video-rada u pozadini.

Brnabić: Bitef pokazuje hrabrost i originalnost Srbije

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je večeras, uoči zatvaranja 52. Bitefa, da je taj festival jedan od, ako ne i najbolji ambasador kulturne scene u inostranstvu.

"Bitef je ambasador kreativnog lica Srbije. Bitef je kreativa Srbije. Bitef pokazuje hrabrost Srbije, originalnost Srbije, inovativnost Srbije, sve ono najlepše što Srbija ima i to čini dugi niz godina", istakla je Brnabić u izjavi medijima.

Ona je rekla da sa Savetom za kreativne industrije, koji je osnovan pre šest meseci, radi na nizu inicijativa, a jedna od njih je bolja sistematska podrška Bitefu.

"Posle nekoliko meseci rada 17 individualaca i organizacija, koji su se odazvali mom pozivu, mojoj molbi da nam pomognu da zajedno vidimo kako da osnažimo kreativno lice Srbije, imamo 20 jako dobrih inicijativa na kojima sada radimo i nadam se da ćemo u narednim godinama osetiti promenu u oblasti kulture", rekla je Brnabić.

Umetnički direktor i selektor Bitefa Ivan Medenica zahvalio je premijerki Brnabić koja je više puta pokazala nameru i želju da pomogne festivalu u rešavanju "strukturnih problema".

Zatvaranju Bitefa prisustvovala je, između ostalih, i premijerka Ana Brnabić, koja je izjavila da je taj festival jedan od, ako ne i najbolji, ambasador kulturne scene u inostranstvu.

"Bitef je ambasador kreativnog lica Srbje. Bitef je kreativa Srbije. Bitef pokazuje hrabrost Srbije, originalnost Srbije, inovativnost Srbije, sve ono najlepše što Srbija ima i to čini dugi niz godina", istakla je Brnabić u izjavi medijima.

Program Bitefa obuhvatio je 10 predstava iz Slovenije, Francuske, Srbije, Nemačke, Hrvatske, Estonije, Švajcarske, Izraela i Belgije.

U prologu izvedena je "Odilo. Zatamnjenje. Oratorijum" Dragana Živadinova iz Slovenije, na otvaranju "Svita br.3 Evropa" Žorisa Lakosta, a usledile su dve predstave Olivera Frljića - "Gorki - Alternativa za Nemačku?" u produkciji berlinskog pozorišta "Maksim Gorki" i "Šest lica traži pisca" Satiričkog kazališta "Kerempuh" iz Zagreba.

Publika je videla i projekat Maje Pelević "Bolivud", pa "NO43 Prljavština" estonskog Teatra NO99, kao i tri pozorišne instalacije: "Večna Rusija" ruske pozorišne kritičarke Marine Davidove u produkciji berlinskog pozorišta HAU, izraelski projekat "PA"AM" mladog umetnika Nadava Barnnee i "Zaostavština, komadi bez ljudi" Štefana Kegija i Dominika Ibera, u produkciji pozorišta "Vidi" iz Lozane.

Za par sati biće saopšteni dobitnici Gran prija "Mira Trailović" za najbolju predstavu i Specijalne nagrade "Jovan Ćirilov" za predstavu koja se ističe nekom svojom karakteristikom, a tradicionalno biće dodeljena i nagrada lista "Politika", kao i nagrada publike.

Kasol: Srpska muzika je izvanredna

Kasol podseća da Mocart nije završio svoj "Rekvijem" i da je njihov cilj bio da koristeći različite druge tradicije kreiraju novu ceremoniju žaljenja i novi način slavljenja smrti.

Četrnaest muzičara iz Konga, Južne Afrika, Belgije, Portugala okupilo se oko Mocartovog "Rekvijema". Rekonstruišući ga, oni stapaju sopstvene muzičke uticaje sa žanrovima poput džeza, opere i popularne afričke muzike.

"Ideja nije bila da koristimo tradicionalne afričke ceremonije, jer čak i muzičari iz Konga i Južne Afrike imaju različite rituale. Ideja je bila da kreiramo novu ceremoniju, u kojoj neće biti samo tuge, već i sreće. Mocartova ideja je bila slična. U njegovom Rekvijemu nalazimo uzbuđenje kakvo ne postoji kod drugih kompozitora. I mi smo nastojali da pronađemo način objedinjavanja Mocartove muzike i polifoničnosti afričke u jedno jedinstveno delo", objasnio je Kasol u intervjuu Tanjugu.

Čini se da je obred posvećen nepoznatoj beloj ženi, čiji se poslednji sati života prate preko video-rada u pozadini.

"L je početak imena Lusi, koja nam je poklonila poslednji sat svog života koji publika gleda tokom predstave, ali na francuskom L znači "ona" tako da mi govorimo o ženi uopšte", rekao je Kasol.

Scena je inspirisana memorijalnim spomenikom u Berlinu posvećenom holokaustu, koji je, kako kaže Kasol, simbolizuje kolektivnu smrt, dok Lusi simbolizuje individualnu smrt.

"Veza između individualne i kolektivne smrti oseća se i u muzici. Mocartov Rekvijem zahteva veliki broj ljudi i to je kolektivni čin, a u predstavi mi pokušavamo da izrazimo indivudualizam. Svako od muzičara može da iskaže svoja osećanja i svoju vezu sa Lusi na tom memorijalnom mestu", istakao je Kasol.

Iako je reč o intimnoj, nežnoj i dirljivoj priči o umiranju, predstava "Rekvijem za L." poprima, budući da je namerno određena da zatvori festival, političko značenje i u kontekstu 52. Bitefa ona postaje, prema rečima selektora Ivana Medenice, "crno opelo" za "beli svet", čiji smo raspad, uzrokovan novim desničarskim pokretima, autoritarnim režimima, ugrožavanjem demokratskih vrednosti i ljudskih prava, pratili prethodnih dana u predstavama ovogodišnjeg Bitefa čiji je slogan "Svet bez ljudi".

Kasol kaže da ljudi različito reaguju na predstavu i pronalaze različite simbole što je fantastično, dok on lično smatra da su svi, bez obzira na boju kože i druge razlike, jednaki pred smrću i da "Rekvijem za L." može biti posvećen svima koji individualno ili kolektivno pate zbog smrti.

Kasol već 25 godina istražuje različite kulture i muzičke tradicije posebno po zemljama Afrike.

"Posvetio sam svoj život upoznavanju tih ljudi, kako bih razumeo zašto je njihova muzika takva. To nije slučaj samo sa Afrikom, nego i sa Indijom, Amerikom. Izuzetno poštujem srpsku muziku, srpska muzika je izvanredna, kao i muzika Balkana uopšte sa svim svojim različitim i originalnim pristupima", istakao je Kasol.

Kaže da kada se preselio iz Italije u Belgiju pre 25 godina bilo je teško doći do muzike koja nije evropska zbog čega je morao da putuje da bi upoznao druge kulture i muziku.

"Danas imamo Jutjub i internet i lakši pristup svemu, ali to ne može zameniti odlazak u drugu zemlju, upoznavanje ljudi i tradicija.To je moja strast. Zato i obožavam da radim sa Platelom, jer on izuzetno poštuje muzičare i razume muziku, razume kako ljudi na sceni treba da osete muziku i emocije", dodao je Kasol.

Iber: Smrt je sve vidljivija, ali o njoj ne govorimo

Celinu od tri instalacije na 52. Bitefu zaokružuje rad "Zaostavština, komadi bez ljudi" čiji su koncept osmislili Štefan Kegi i Dominik Iber, u produkciji jednog od vodećih švajcarskih pozorišta, "Vidi" iz Lozane.

Kegi i Iber su u Pozorištu na Terazijama kreirali svojevrsni "muzej sećanja" na "obične" ljude kojih više nema ili koji će nas uskoro napustiti.

Osam soba, svaka minuciozna realistička inscenacija odlaska tih ljudi, odnosno projekcija načina na koji su oni zamišljali/želeli da odu s ovog sveta, projekcija je značenja koje to za njih ima, kao i oblika na koji žele da ih se jednog dana sećaju.

Kako su uopšte došli na ideju da se bave temom smrti, Iber kaže da uvek polaze od terena na kome stvaraju i pošto je u ovom slučaju to bila Švajcarska, zainteresovala ih je količina novca koja može da se nasledi i smrt kao tabu u toj zemlji.

"Ljudi u Švajcarskoj ne govore o novcu i ne govore o smrti, pa zato te dve teme idu odlično zajedno. Kada ostariš i imaš imovinu u Švajcarskoj, moraš da razmišljaš o tome kome će to ostati, a švajcarska ekonomija dosta ima udela u transferu novca od jedne drugoj generaciji i to je bila jedna od početnih tačaka. Istovremeno, ljudi ne žele da se pripreme za smrt i da razmišljaju šta će se desiti kada ih više ne bude bilo", rekao je Iber u intervjuu za Tanjug.

Kegi i njegovi saradnici proveli su dve godine obilazeći bolnice za negu neizlečivih bolesnika, kao i obične bolnice, naučne laboratorije i pogrebne zavode, domove za smeštaj starih lica i religijske centre, pogrebnike i advokate - sve one koji se svakodnevno suočavaju s temom smrti.

Potom su se susreli s ljudima koji su, svako iz svog razloga, odabrali da se pripreme za sopstvenu smrt i s nekima od njih napravili posebne prostorije u kojima je svako mogao da izrazi svoju ličnu zaostavštinu.

"Glavni nam je cilj bio da pronađemo ljude koji su, bilo zato što su stari, bolesni ili se bave opasnim sportom, bliži smrti od drugih i koji bi bili voljni da sa nama podele svoje priče. Na početku smo ljude tražili u bolnicama, staračkim domovima i u jednom trenutku smo shvatili da projekat ne treba da bude samo o umiranju od bolesti. Zatim se pojavila tema o eutanaziji koja je legalna u Švajcarskoj, zbog čega mnogo ljudi dolazi iz čitave Evrope da umre u Švajcarskoj i rešili smo da i to treba da bude deo projekta, a onda smo potražili i specifičnije slučajeve poput tipa koji se bavi skakanjem sa litice", objasnio je Iber.

U svakoj od osam soba publika otkriva ono što će ti ljudi ostaviti za sobom, način na koji oni zamišljaju sopstvenu smrt ili rekonstrukciju načina na koji zamišljaju prizor smrti.

Jedan stariji bračni par koji je odlučio da umre zajedno, seća se svog života i mladosti, jedna žena uspeva da ostvari veliki san pre nego što će umreti, jedan otac se obraća ćerki, jedan naučnik detaljno ispituje tehničke aspekte sopstvene smrti, jedan stanovnik Ciriha turskog porekla vidi svoju smrt kao povratak korenima i domovini.

Iber kaže da je većina ljudi s kojima su razgovarali ili koji su pristali da učestvuju u projektu dosta odmakla u procesu prihvatanja smrti.

"Ne govorimo o strahu od smrti, već o onome što ostaje iza nas. To može biti intelektualna zaostavština, nekretnine, novac, dugovi ili određen način života koji deca treba da nastave", rekao je Iber.

On kaže da se smrt skriva, da svi žele da budu mladi i lepi, da niko ne želi ni da pomisli da dobije rak i da je smrt i dalje veliki tabu u zapadnoj kulturi.

"Smrt je svuda oko nas, postala je mnogo vidljivija, čak i na televiziji gledamo krimi serije, ali istovremeno niko ne želi da govori o tome", primetio je Iber.

Scenograf i reditelj kaže da su reakciji na predstavu bile vrlo različite.

"Nisam dugo video toliko mnogo ljudi na jednom mestu da plače kao u Moskvi, ali to nije bilo zbog šoka, već iz emocija. U Nemačkoj publika je želela da debatuje, posebno o eutanaziji, više je analitički prišla projektu nego emotivno, tako da jedva čekam da vidim reakciju srpske publike", rekao je Iber.

Ipak, on naglašava da je "Zaostavština" zapravo o životu, ne o smrti, i da ljudi obično izađu mnogo bolje raspoloženi, čak se u nekim segmentima i nasmeju.

"Što smo duže radili na projektu, uviđali smo da on više govori o životu, nego o smrti, o tome da treba da cenimo život i vreme koje imamo na planeti. To je nešto što i publika oseti", istakao je Iber.

Dodao je i da vole da u svojim projektima rade s publikom i da su posetioci deo predstave na sličan način kao glumci i zato nastoje da ih uvuku u sam prostor i angažuju, a istovremeno u svakoj od soba se odigrava mini pozorišna predstava, dok u hodniku na plafonu se nalazi karta sveta s tačkicama koje se pale kada neka osoba premine.

"Zaostavština, komadi bez ljudi" može se pogledati i danas u tri termina.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...