Izvor: Press, 29.Avg.2015, 13:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za neke migrante ni žičani zid od četiri metra u visinu nije prepreka

Žičani zid, koji Mađarska gradi na granici sa Srbijom, s namerom da zaustavi prolaz migranata sa Bliskog istoka, trebalo bi, kako je ranije najavljeno, da bude gotov do 31. avgusta, a da li će on opravdati svoju svrhu - pokazaće vreme.
         Međutim, ekipa Tanjuga uverila se da nikakva žica, pa makar bila visoka četiri metra, ne može da bude prepreka onima koji su bili prinuđeni da napuste >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << svoje domove i spas pronađu daleko od ratnih razaranja. U jednom voćnjaku, nedaleko od Horgoša, uz samu granicu sa Mađarskom, grupa migranata odmara, a čim su ugledali Tanjugovu ekipu na solidnom engleskom jeziku raspitivali su se kakva je situacija na prelazima i može li se bez problema preko granice. Kada su čuli da mađarska policija bez problema propušta ljude na svoju teritoriju, ali da ih odmah upućuje u obližnji Prihvatni centar, gde će morati da se registruju i da ostave otiske prstiju, samo su odmahnuli glavom. Rekli su Tanjugu da su iz Sirije i da su na putu već tri sedmice. Ne žele, objašnjavaju, da uđu u Prihvatni centar na mađarskoj strani zato što im je rečeno da će tamo morati da ostanu duže od sedam dana, te da su u tom centru uslovi života veoma loši. Prijatelji koji su već u tom centru su ih, objašnjavaju, o tome obavestili SMS porukama. Prema tim informacijama u sobama predviđenim za dvadesetak osoba boravi njih između 60 i 100, što ostanak čini neizdrživim. Jedino je, kažu, dobro to što ih Mađari ne lišavaju ličnih stvari i mobilnih telefona. Ovoj grupi, inače, ne smeta to što bi im Mađari uzimali otiske prstiju, ali ne žele, tvrde, da u Prihvatnom centru "uzalud traće vreme". "Mi Sirijci smo jaki", rekao je jedan od njih reporteru Tanjuga pokazujući mišicu, a onda je ustao u i krenuo. Za njim su prema ničinoj zemlji krenuli i ostali. Usput su našli drvenu paletu, koju su naslonili na žicu i, pomažući jedan drugome, dok je jedan čuvao stražu i gledao levo i desno da ne naiđe neka patrola, preskočili je i nestali u obližnjoj šumi. Kranji cilj im je Nemačka. I baš kao na filmu, u trenutku kada je poslednji Sirijac iz grupe preskočio žičanu ogradu, začula se policijska sirena... Za dvojicu policajaca koji su došli na lice mesta, bilo je kasno. Grupa Sirijaca je imala sreću, jer ih je skrivala šuma.
Prelaz kod Reske nesmetan, jer nema žičanog zida
       Na putu od Horgoša ka Kanjiži, na severu Srbije bilo značajno manje migranata koji, na pružnom prelazu nedaleko od mađarskog mesta Reske, gde zbog železničkog saobraćaja žičanog zida nema, nesmetano prelaze na teritoriju susedne države. Njihov prelazak mirno su posmatrali pripadnici mađarske polilcije, a jedan od njih je Tanjugovom reporteru rekao da se tu u blizini nalazi prihvatni centar.  Do mesta Reske, ekipa Tanjuga je naišla na nekoliko manjih improvizovanih kampova u kojima se migranti odmaraju. Neki su pekli kukuruz. Svi migranti, oni koji granicu prelaze noću, kao i oni koji to čine usred bela dana, su ilegalci. Rukovodilac privremenog prihvatnog centra u Kanjiži i službenik Republičkog komesarijata za izbeglice Srđan Ristić rekao je da je proteklih dana u Kanjižu dnevno stizalo i po 2000 izbeglica, ali da je od ponoći, na primer, njihov broj jedva dvestotinak. Okupljeni u grupice migranti se druže ili odmaraju u hladovini, telefoniraju ili surfuju po internetu. Neki brinu o ličnoj higijeni ili peru veš na više improvizovanih česama u krugu kampa. Ristić je Tanjugovom reporteru rekao da u privremenom Prihvatnom centru imaju sve uslove za za život za to kratko vreme koje tu provedu, odnosno ne nastave put dalje ka Nemačkoj, Švedskoj...  "Imaju besplatni Internet, mokre čvorove za muškarce i posebno žene, medicinsku pomoć, prevodioca", objašnjava Ristić. Kamp, u kome ima 25 velikih i nekoliko manjih šatora, deluje veoma čisto, a radnici čistoće neprestano skupljaju otpatke. Žale se da migranti za sobom ostavljaju mnogo đubra. Inače, Ristić podseća da je od 12. avgusta, kada je kamp osnovan, kroz njega prošlo 19.000 izbeglica i svi oni su, kaže, verovatno odavno van Srbije. Ristić je naveo i da Republički komesarijat za izbeglice zajedno sa resorima zdravlja i rada i zapošljavanja, čine sve da se situacija u Kanjiži i samom kampu poboljša. Slobodni novinar Džon Bosnić, Amerikanac srpskog porekla, bio je "vodič" grupi migranata od Beogada do Kanjiže.  Reporteru Tanjuga je u Kanjiži ispričao da se sa nekolicinom migranata upoznao na beogradskoj Železničkoj stanici, te da im je omogućio i da prespavaju u njegovom stanu. Bosnić, međutim, smatra da kamp u Kanjiži nije najbolje organizovan jer ne postoji sistem, a samim tim nema reda, što dovodi do toga da se migranti često međusobno sukobljavaju zbog mesta u autobusu. Nema, kaže, ni autobuskih karata. "Ovi ljudi sada hoće dalje preko granice, ako može mirno, može, ako bude problema sa mađarskom policijom, tražiće da se vrate i da nađu drugi put do Evrope", objasnio je Bosnić koji kao frilenser pomaže kolegama iz italijanskog Skaj Teležurnala 24, a koje, kako je objasnio, poznaje još iz Tokija. Svi oni, pojašnjava, putuju zajedno sa istom grupom migranata.
Smanjen broj izbeglica ka u kampu u Kanjiži
       Migranti sa Bliskoga istoka, koji prolaze kroz Prihvatni kamp u Kanjiži, a čiji broj se u poslednja dva dana značajno smanjio u odnosu na prošli vikend, na tom prostoru se zadržavaju najviše 12 sati, rekao je zamenik predsednika te opštine Ervin Hužvar. Hužvar je reporteru Tanjuga rekao da se duže od tog vremena migranti u Kanjiži zadržavaju samo u slučaju kada su vremenski uslovi nepovoljni.  Kroz kamp u opštini Kanjiža, prema njegovim rečima, dnevno prođe između 1.000-1.500 migranata. Početkom sedmice je zabeležen skok, a to znači da ih je u tim danima bilo i 3.000 dnevno. Povećani broj migranata dogodio se zbog posledica koje su se dogodile na grčko-makedonskoj granici prošlog vikenda. Hužvar, međutim, za razliku od direktora Centra za prihvat migranata Srđana Ristića nije siguran da su svi ti ljudi napustili Srbiju. Izvesno je, kaže, jedino da je njihov broj smanjen. On kaže i da je situacija sa podizanjem zida na granici sa Mađarskom veoma veliki izazov i za opštinu i za njene građane, kao i da su ljudski i materijalni resursi te opštine limitirani. "Ali ovih dana počinje da stiže finansijska pomoć i nadam se da će se to nastaviti i ubuduće, jer mi isključivo iz sredstava naše opštine ne možemo da pokrijemo sve troškove tranzitne zone", rekao je Hužvar. On je naglasio da je stanovništvo njegove opštine dobronamerno i tolerantno prema migrantima, ali da je, kako je rekao, sa rastom njhovog broja proteklih dana primetno rasla i zabrinutost stanovništva. Hužvar je podsetio da Prihvatni centar u tranzitnoj zoni na vašarištu funkcioniše od 12. avgusta, smešten je na prostoru 1,1 hektara i ima kapacitet od 800 ljuda.  "Trudili smo se da napravimo takvo mesto, gde mogu da ispune sve svoje potrebe, tamo ima dosta sanitarnih čvorova, mogu da dobiju hranu, da se odmore i da, ako žele, nastave put ka Mađarskoj", rekao je Hužvar. Inače, migranti sa Bliskog istoka na mestima gde još uvek nije postavljen žičani zid granicu prema Mađarskoj uglavnom prelaze noću, mada nesmetano na određenim mestima to čine i tokom dana.


Za Kanjižu 14 miliona dinara za pomoć migrantima
 
     Predsednik Pokrajinskog saveta za migracije Mihalj Njilaš najavio je danas da je za Kanjižu opredeljeno 14 miliona dinara finansijske pomoći u rešavanju problema migranata, dok će za Suboticu iznos biti određen naredne nedelje.
U mađarskom prihvatnom centru loši uslovi

     Reporteru Tanjuga su ispričali da noću prelaze oni migranti koji ne žele da se nađu u mađarskom prihatnom centru zbog veoma loših uslova smeštaja, pre svega. Prema pričama onih koji su se našli u toj situaciji, na prostoru predviđenom za dvadesetak do trideset ljudi smešteno je dva puta više migranata.

Nastavak na Press...