Izvor: RTS, 20.Feb.2022, 22:03

Vijetnam – da li je neobična kovid politika unazadila novog azijskog ekonomskog tigra

Novi azijski ekonomski tigar Vijetnam je u prvih godinu i po dana epidemije imao samo 400 preminulih od novog koronavirusa. Međutim, razbuktavanje epidemije usled širenja delta soja u leto prošle godine izazvalo je, možda, brzopletu reakciju vlade, koja je u nedostatku vakcina dala neobičnu direktivu da fabrike, koje ne mogu da svoje radnike zatvore u mehur i odvoje ih od ostatka populacije, moraju da prekinu rad. To je dovelo do velikih poremećaja u proizvodnji, zapošljavanju i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << drastičnog pada BDP-a u zemlji koja je do početka epidemije pune tri decenije ostvarivala impresivni ekonomski rast između pet i devet i po posto.
Svaka zemlja ima svoj pristup borbi protiv novog koronavirusa i za održanje ekonomske aktivnosti, standarda stanovništva i likvidnosti državne kase.

U Vijetnamu se sada svode podaci u vezi efekata prošlogodišnje vladine politike za obuzdavanje kovida na ekonomiju. Naime, kao metod za očuvanje zdravlja stanovništva vijetnamska država je sredinom prošle godine počela postupno, najpre na jugu zemlje, da sprovodi pravilo da privredni subjekti moraju da obezbede smeštaj za noćni boravak radnika i izoluju ih od ostatka društva ili prekinu rad.
To je praktično značilo da zaposleni nedeljama i mesecima ne mogu da se vrate svojim domovima i porodicama.
Vlada u Hanoju je pribegla takvoj meri prošlog leta zbog širenja vrlo zaraznog delta virusa, pošto nije uspela da na vreme obezbedi dovoljan broj cepiva, pa je, recimo, u julu, u vreme širenja tog soja samo četiri odsto populacije zemlje bilo vakscinisano.
Višedecenijski visoki ekonomski rastU državi s preko 98 miliona stanovnika radost materijalnog bogaćenja i trošenja poslednjih godina je zahvatila mase, jer ona već tri decenije konstantno ostvaruje visoki ekonomski rast zahvaljujući, između ostalog, jeftinoj i brojnoj radnoj snazi, ali i stojicizmu i trpljenju kada je u pitanju izvršavanje radnih zadataka, koji strani investitori, naročito oni azijski, posebno cene.

Zemlja s Indokineskog poluostrva bila je u potpunosti razorena višedecenijskom borbom protiv japanskog, francuskog i američkog okupatora, a i nakon toga, do devedesetih godina prošlog veka, je bila i politički i ekonomski zatvorena, naročito u odnosu na kapital SAD i njenih azijskih saveznika poput Japana i Južne Koreje.
Međutim, Vijetnam je u proteklih desetak godina sve privlačnija destinacija za strane investitore, u dobroj meri i zbog rasta troškova života i poslovanja u susednoj Kini, kao i zahteva koje kineska vlada nameće stranim preduzećima za transfer tehnologija.
Usled toga sve više južnokorejskih, japanskih, tajvanskih, pa i američkih i zapadnoevropskih preduzeća prebacuju svoja postrojenja iz najmnogoljudnije zemlje sveta u njenog južnog suseda.
Bitan element u privlačnosti Vijetnama za strane investitore su, naravno, i obilje mlade radne snage, jačanje industrijske baze, dugogodišnji pozitivni ekonomski trendovi i postepeni rast kupovne moći stanovništva.
Naime, komunistička država s prestonicom u Hanoju je od 1990. godine do epidemije kovida svake godine beležila visoki ekonomski rast od preko pet posto. Rekordna je bila 1995. kada je obim vijetnamske ekonomije porastao za devet i po procenta, a i u 2017. i 2018. bivša francuska kolonija je postigla impresivni rast bruto društvenog proizvoda od preko sedam posto.
Vijetnam je sada veliki izvoznik električnih i elektronskih aparata, odeće i obuće, plastike i gume, te važna karika u lancu snabdevanja puno međunarodnih kompanija.
Epidemijska politika pogubna po ekonomiju?Društva poput Vijetnama, u kojima je u prošlosti dominirala konfučijanska misao koja stavlja akcenat na kolektivitet, društvenu harmoniju i poslušnost u odnosu porodične i državne autoritete i koja i danas zadržavaju te tradicionalne vrednosti u svojoj kulturnoj matrici, mogu da računaju na veću disciplinu stanovništva, pogotovo ako pri tom imaju i razvijen partijski aparat i entuzijastično hode za njih relativno novim putem razvoja i bogaćenja po kapitalističkom receptu.

Moguće je da su, pored želje da se obuzda virus, kulturni faktori kao što su radinost i poslušnost radnika, te vera u partijsku disciplinu naveli vijetnamsku vladu da u uslovima kada nije bila u stanju da obezbedi dovoljno vakcina izda direktivu o zadržavanju radnika u preduzećima.
Protekli meseci su, međutim, pokazali da je tako nešto, ipak, u praksi teško izvodivo, ako ne i nemoguće.
Naime, izgradnja smeštaja i uspostavljanje snabdevanja hranom izenada je opteretila preduzeća novim, nepredviđenim troškovima. Na primer, kompanija "Pou Čen", koja pravi patike za "Adidas" i "Najki" i zapošljava 56.000 radnika, bila je prisiljena da u potpunosti zatvori svoje fabrike na tri meseca jer nije bila u stanju da brzo izgradi čitav grad spavaonica potreban za smeštaj zaposlenih.
Dalje, motivacija radnika koji su izolovani od porodica i prijatelja i praktično žive samo da bi radili je drastično opala.
Desetine hiljada zaposlenih odlučili su se da tokom zaključavanja gradova ne ostanu u fabrikama u industrijskim zonama na obodu velikih urbanih sredina, već se vrate u zavičaj, kako bi sačuvali zdravlje.
To je dovelo do paradoksalnog fenomena da se u Vijetnamu, koji ima vrlo mlado stanovništvo i milione nezaposlenih sposobnih za rad, puno preduzeća rve s problemom neodostatka radne snage.
Da bi privoleli radnike da se vrate na proizvodne linije, kompanije u Vijetnamu su počele da zaposlenima nude pakete pomoći u hrani, isplaćuju novčane bonuse, a jedan deo preduzeća je i podigao plate za čak 15 do 20 posto, što je nadalje poskupelo poslovanje.
I konačno, rizični društveni eksperiment, kako bi se mogla nazvati odluka vijetnamske vlade da fabrikama naloži zatvaranje ukoliko nisu sposobne da smeste radnike u svom krugu i odvoje ih od drugog stanovništva, kontroverzan je i zbog brojnih primera u kojima je novi koronavirus probio izolaciju i raširio se među radnicima, jer postrojenja, naravno, zahtevaju snabdevanje delovima i sirovinama za proizvodnju i potrepšinama za zaposlene, te ne mogu postojati u vakuumu bez ikakve veze sa spoljnim svetom.
Loši ekonomski pokazatelji za drugu polovinu prošle godineU Vijetnamu je do sada zvanično zabeleženo oko 2,65 miliona slučajeva zaraze novim koronavirusom i preko 39 hiljada žrtava.
Međutim, do jula prošle godine kada je u zemlji počeo da se brzo širi delta soj virusa Vijetnam je bio jedna od najuspešnijih zemalja sveta kada je u pitanju borba protiv tog smrtonosnog patogena, sa svega četiri stotine preminulih za godinu i po dana epidemije.
Kada je usled eksplozije virusa u tromesečju jul-septembar 2021. primenjena oštra politika zatvaranja gradova, u čijem sklopu se našlo i pravilo da preduzeća treba da prekinu s radom ako ne mogu da smeste radnike u svom krugu i izoluju ih od ostale populacije, vijetnamski BDP se smanjio za 6,17 posto u odnosu na period april-jul, što je bio najveći pad od kad je zemlja počela da vodi tu vrstu statistike.
Takođe, državni statistički zavod je objavio da je u istom tromesečju (jul-septembar) broj radnika koji su pretrpeli poremećaje u radu zbog epidemije bio za čak 15,4 miliona veći nego u prethodnom. Od toga, njih čak 4,7 miliona je izgubilo posao, dok su ostali morali da rade kraće radno vreme ili odu na prinudni odmor.
U istom periodu i broj novozaposlenih je pao za dva miliona u odnosu na interval od aprila do jula.
To sve, čini se, sugeriše da su kašnjenje u vakcinisanju i stroga epidemiološka pravila, među kojima i višenedeljna, pa i višemesečna zatvaranja preduzeća koja nisu mogla da obezbede smeštaj za izolaciju svojih radnika od ostatka populacije, ozbiljno uzdrmali vijetnamsku ekonomiju u prošloj godini.
U međuvremenu znatno je uznapredovalo vakcinisanje, pa domaći mediji javljaju da je do 17. februara u Vijetnamu revakcinisano 77 posto populacije, odnosno, dato ukupno 186 i po miliona doza, od čega je čak 32 miliona treća po redu vakcina.
To obećava i bolje dane za ekonomiju te zemlje u jugoistočnoj Aziji.

Nastavak na RTS...