Izvor: Deutsche Welle, 07.Maj.2017, 22:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubedljiva pobeda Makrona
Emanuel Makron je izabran za najmlađeg predsednika u istoriji Pete Republike. Osvojio je oko 66 odsto glasova, skoro dvostruko više od Marin Lepen. On je obećao da će raditi na prevazilaženju podela u zemlji.
Prvi rezultati govore o pobedi socijalno-liberalnog kandidata centra Emanuela Makrona, lidera pokreta En Marš! (Napred!). Kako su ankete i prognozirale, Makron je pobedio ubedljivo. Prema izlaznim anketama, osvojio je oko 65,8 odsto glasova dok je Marin >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Lepen, šefica Nacionalnog fronta, osvojila samo 34,2 odsto. Tako je Makron profitirao od jasne podrške većine drugih kandidata koji su nastupili u prvom krugu.
„Otvoreno je novo poglavlje u dugoj istoriji. Želim da to bude poglavlje nada o obnovljenog samopouzdanja“, rekao je Makron. „Iskoristiću svu energiju da opravdam poverenje.“ On je naglasio da razume zabrinutost ljudi koji su glasali za Lepenovu i da će pokušati da politiku usmeri i prema „besu, strahu i sumnjama“ koje se tiču ekonomske neizvesnosti i imigracije. „Boriću se protiv podela“, rekao je novoizabrani predsednik.
Marin Lepen je rekla da Nacionalni front mora temeljno da se obnovi kako bi „dorastao istorijskoj prilici i očekivanjima koja su Francuzi pokazali u drugom krugu“. „Pozivam sve patriote da nam se pridruže“, rekla je ona.
Bivši ministar ekonomije u kabinetu odlazećeg predsednika Fransoa Olanda tako je postao najmlađi lider Francuza još od Napoleona, sa svega 39 godina. Svo vreme kampanje glasno se zalagao za jačanje Evropske unije, a javno je podržavao i izbegličku politiku Angele Merkel. Pokušaće da sprovede reformu tržišta rada, ali, kako je najavio, vodeći računa o socijalno ugroženima. Za to mu je potrebna i podrška parlamenta koju će pokušati da pridobije na parlamentarnim izborima sledeće godine kada će izaći sa svojim pokretom Napred!
Parižani prate obraćanje Makrona u dvorištu Luvra
Sedmicu pred izbore obeležila je oštra televizijska debata dvoje predsedničkih kandidata, kao i curenje hiljada elektronskih pisama iz Makronovog štaba. Pokret je saopštio da su u pitanju rutinske prepiske, ali i mejlovi privatne prirode, koji su pomešani sa izmišljenim pismima kako bi „stvorili konfuziju“. O ovoj temi se u Francuskoj gotovo nije izveštavalo s obzirom da je na snazi bila predizborna tišina.
nr/rtr/dpa/afp
