Izvor: Blic, 17.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Belorusiji uhapšeni poljski špijuni
Odnosi između Belorusije i Poljske naglo su zaoštreni nakon što su vlasti u Minsku uhapsile pet osoba za koje veruju da su špijunirale za poljsku obaveštajnu službu.
Prema navodima Državnog bezbednosnog komiteta Belorusije (KGB), uhapšeni su pokušavali da dođu do informacija o rusko-beloruskom protivavionskom odbrambenom sistemu.
„Uhapšeni su bivši vojnici i oni su za poljsku obaveštajnu službu pokušavali da pribave poverljive informacije. Oni nisu načinili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << štetu odbrambenim sposobnostima Belorusije", rekao je Viktor Vegera, zamenik šefa beloruskog KGB.
On je istakao da su uhapšeni pokušavali da pribave informacije o mestima na kojima se nalazi strateški odbrambeni protivavionski sistemi tipa S-300.
Četvorica uhapšenih su državljani Belorusije, a jedan je državljanin Rusije, koji je predat ruskoj Federalnoj službi bezbednosti (FSB). Među uhapšenima je Vladimir Ruskin, bivši pripadnik vojske Belorusije. On je u izjavi za belorusku televiziju rekao da ga je poljska obaveštajna služba vrbovala posle incidenta na granici. Naime, Ruskin je pokušao da pređe poljsko-belorusku granicu sa pet puta većom količinom alkohola od dozvoljene. Progledali su mu kroz prste u zamenu za prikupljanje poverljivih informacija. Jedan od uhapšenih je Viktar Bohdan, bivši načelnik bezbednosti protivavionske raketne brigade.
Kazna za špijuniranje u Belorusiji je do 15 godina zatvora, osim u slučajevima ako je rezultat špijunaže gubitak ljudskog života. Tada se izriče smrtna kazna.
Špijunska afera je vrhunac napetih odnosa između Minska i Varšave koji traju već nekoliko meseci. Poljska, članica NATO i EU, najoštriji je kritičar autoritativnog režima Aleksandra Lukašenka. Njemu i drugim beloruskim zvaničnicima je zabranjeno da putuju u zemlje članice NATO, EU i SAD.
Lukašenko je nedavno najavio da će zatvoriti sve nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva, a za koje tvrdi da su leglo špijuna čiji je cilj smena režima u Belorusiji.
On je istakao da predsednik SAD Džordž Buš ima mnogo važnijih problema kao što je rat u Iraku, nego da finansira opoziciju u Belorusiji.
„Buš svakako ima više problema nego mi. Belorusija je mesto u koje više neće moći da šalje novac. Inflacija dolara će biti velika", rekao je Lukašenko.
Istočna granica Belorusije zanimljiva je i Rusiji, naročito posle najava iz Varšave da će pristati na izgradnju američkog antiraketnog štita. Moskva je oštro protestovala i odgovorila suspenzijom sporazuma o neširenju konvencionalnog naoružanja.
Izgradnja štita počinje u februaru
SAD bi mogle da počnu gradnju raketnog štita u Poljskoj u februaru 2008. godine, izjavio je Vitold Vaščikovski, zamenik šefa poljske diplomatije. „Ukoliko do jeseni postignemo konačan dogovor sa SAD i ukoliko Kongres izglasa odluku o finansiranju čitavog programa, izgradnja bi mogla početi već u februaru sledeće godine", izjavio je Vaščikovski. Poljski predsednik Leh Kačinjski juče se sastao sa američkim predsednikom Džordžom Bušom kako bi razgovarali o detaljima plana o gradnji sistema raketne odbrane.
„Rusija je odlukom da zamrzne učešće u sporazumu o konvencionalnom naoružanju u Evropi postala nepredvidiva zemlja", izjavio je u Vašingtonu poljski ministar odbrane Aleksander Ščiglo.
