Izvor: Deutsche Welle, 12.Feb.2015, 17:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tračak nade za dva dana
Samit u Minsku je okončan sa nadom u primirje. Ali postignuti sporazum ostavio je mnoga pitanja otvorenim. Sporazum treba uzeti sa skepsom, smatra Ingo Mantojfel.
Sigurno su maratonski noćni pregovori u Minsku, kao i samit Evropske unije u Briselu, bili razlog tome što su samo delovi postignutog sporazuma procureli u javnost. Nakon samita, na kojem su učestvovali nemačka kancelarka Angela Merkel, kao i predsednici Rusije Vladimir Putin, Francuske Fransoa Oland i Ukrajine Petro >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Porošenko, prvi se oglasio ruski predsednik Putin na kratkoj konferenciji za novinare i pritom obznanio da su se strane u konfliktu dogovorile o primirju u istočnoj Ukrajini koje će stupiti na snagu 15. februara. To su potom potvrdili i nemačka kancelarka i francuski predsednik. Oboje su, uz oprezni optimizam, govorili o tračku nade. Ipak, čovek se pita, na čemu ta nada počiva.
Minsk 2 nije više od Minska 1?
Okončanje borbi i ubijanja na istoku Ukrajine bilo bi bez sumnje rezultat koji može da raduje, ali kada se u obzir uzmu u međuvremenu objavljene informacije o aktuelnom sporazumu, treba zadržati skepsu. Kada se pažljivije prouči dogovoreni paket mera, mora se konstatovati da taj novi sporazum – Minsk 2 – ne ide puno dalje od prvog potpisanog u septembru 2014. I tada je dogovoren prekid vatre i povlačenje teškog naoružanja, ali to primirje nije bilo dugog veka. U međuvremenu su borci koje podržava Rusija na svim frontovima osvojili nove teritorije. Borba se rasplamsala naročito oko železničkog čvora Debaljceva, koje su separatisti navodno okružili, a koje ukrajinske trupe, razumljivo, neće predati bez borbe.
Ingo Mantojfel, urednik DW-redakcije Evropa
Pošto sporazum stupa na snagu tek za dva dana, nije isključeno da će se borbe za Debaljcevo intenzivirati da bi se vojno, na terenu, stvorio svršen čin. Iz tih, ali i iz drugih razloga, potrebno je zadržati skeptičan stav prema tome da li će primirje od 15. februara zaista biti ispoštovano. Svaki sporazum o primirju, naime, ima samo onda izgleda da bude uspešan, ako demilitarizovanu zonu između strana u sukobu nadgleda neka nezavisna, treća strana. Ipak, veoma je upitno da li OEBS može da odigra tu ulogu, jer je u novom sporazumu uloga nadgledanja primirja koju bi trebalo da preuzme ta organizacija, opisana oskudnim i relativno uopštenim rečima. Verovatnoća da će se borbe nastaviti veoma je velika.
Osim ovoga, razne tačke dogovora traže od ukrajinskog državnog vrha, ne samo da trpi istočno-ukrajinski režim neprijateljski nastrojen prema Kijevu, već i da mu finansijski pomogne. Istovremeno, veoma uopšteno se govori o tome da bi ukrajinska država trebalo da krajem 2015. ponovo preuzme kontrolu nad ukrajinsko-ruskom granicom. Dakle, za Ukrajinu ovaj sporazum ne predstavlja bezbednosni dobitak.
Nada do vikenda
Do 15. februara Evropa bi mogla da se nada da će primirje postati stvarnost. Ipak, ni u kom slučaju nije izvesno da će Minsk 2 okončati krvoproliće. Onda bi sledeće nedelje na stolu ponovo biti pitanje sankcija, ali i isporuka oružja Ukrajini.
.jpg)
