Izvor: Politika, 10.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupo prevođenje
Ukoliko bi se u institucijama EU sastanci vodili na tri, umesto na 21 jeziku, troškovi prevođenja bi pali sa 118 na manje od osam hiljada evra dnevno "Možda bi bilo nedemokratski zahtevati od članova Evropskog parlamenta da govore strane jezike, ali bi svakako donelo znatnu uštedu na troškovima prevođenja", smatra Aleksandar Stab, finski poslanik, o čijem će se izveštaju glasati iduće nedelje u Strazburu. Kako prenosi "EU obzerver", Stab u njemu oštro kritikuje Evropsku uniju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbog prevelikih troškova za prevođenje, nastalih zbog lošeg planiranja u zajedničkim službama.
Jasno je da korišćenje 21 zvaničnog jezika u institucijama EU košta, i "ako je to ceh koji treba da platimo da bismo se dobro razumeli, onda ćemo ga plaćati", kaže Stab, ali dodaje da oko 16 odsto tih troškova otpada na usluge koje su naručene, a onda otkazane u poslednjem trenutku. A iznos od oko 26 miliona evra samo u jednoj godini (2003) nije zanemarljiv, čak i ako se uzme u obzir da ukupna cena prevođenja čini manje od jedan odsto budžeta EU.
Za prevodilačke usluge se najviše plaća u "najdemokratskijoj evropskoj instituciji", Evropskom parlamentu: u proseku oko 1.500 evra dnevno po čoveku, ili za 30 odsto više nego u ostalim institucijama EU. Evropska komisija, recimo, za ovo troši 1.000 evra na dan.
Stab, izveštač iz budžetske komisije Evropskog parlamenta, navodi da je nekim kolegama jasno ukazao koliko košta njihova "opuštenost" u ponašanju: "ako, recimo, poslanik iz Poljske zatraži prevodioca za celodnevno zasedanje, to će koštati 1.500 evra, a ukoliko se ne pojavi na sastanku, to je bačen novac poreskih obveznika!"
Prva verzija izveštaja, u kojem je Stab predložio da se sačini neka vrsta "jezičkog profila" poslanika koji ne bi morao da baš na svaki sastanak vodi prevodioca, naljutila je opoziciju i odbačena je kao "previše radikalna". Jedna od zamerki je da bi takva praksa dovela do "rangiranja jezika", u kojem bi engleski najbolje prošao, jer ga govori najveći broj ljudi.
Štedljivi Finac priznaje da za 99 odsto ljudi u Evropskom parlamentu jezik nije prvenstveno sredstvo komunikacije, već odlika kulturne različitosti, ali smatra da je to pogrešno. Pre svega, navodi Stab, mi nastavljamo da pripadamo svom narodu i kad govorimo u Evropskom parlamentu, a svaka parlamentarna debata biće jasnija i življa ukoliko se vodi na jeziku koji razume većina ljudi. Da i ne pominjemo da bi, u slučaju da se sastanci vode na tri umesto na dvadesetak jezika, troškovi prevođenja bili smanjeni sa 118.000 evra na 8.900 evra na dan.
Velika ušteda bi bila i spajanje prevodilačkih službi Evropske komisije i Evropskog parlamenta, ali Stabov predlog ni tu nije naišao na podršku, ni u jednoj, ni u drugoj instituciji.
Evropska unija će, izgleda, i nadalje ostati "kula vavilonska", u kojoj će se uskoro govoriti još dva nova jezika (rumunski i bugarski), a kad dođe red i na sadašnje kandidate i pretendente da postanu članice Unije – još i turski, albanski, makedonski, hrvatski, srpski, bošnjački i crnogorski... Ukoliko, u međuvremenu, ne bude odlučeno da se četiri potonja posmatraju kao jedna celina, bar kad je u pitanju prevođenje.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 10.09.2006.]
