Izvor: Blic, 27.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sanader bliži formiranju vlade
Premijer Hrvatske Ivo Sanader, po svemu sudeći, to će i ostati budući da je HDZ iz nedeljnih parlamentarnih izbora izašao kao pojedinačno najjača stranka u Hrvatskoj sa ukupno 66 mandata u Saboru (61 osvojen u Hrvatskoj i još pet zahvaljujući glasovima dijaspore). Sanader je još u nedelju uveče proglasio pobedu, međutim opozicioni SDP, koji je osvojio 56 mandata, nije priznao poraz. Čelnik te stranke Zoran Milanović saopštio je da je završilo „samo prvo izborno poluvreme", >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao i da će on i njegova stranka odmah krenuti u sastavljanje vlade.
Jedno je izvesno, a to je da će budući mandatar biti onaj ko najbrže skupi parlamentarnu većinu, što je potvrdio i Stjepan Mesić, predsednik Hrvatske, rekavši da će mandat za sastav vlade dati „onome ko mu dokaže da ima parlamentarnu većinu od 77 mandata".
Analitičari kažu da opozicioni SDP ima veći koalicioni potencijal od HDZ. Zoran Milanović pored svojih 56 mandata može još da računa i na sedam mandata Hrvatske narodne stranke (HNS) Vesne Pusić i tri mandata Istarskog demokratskog sabora (IDS), što je ukupno 66 mandata.
Veliku ulogu u formiranju buduće vlade imaće mandati nacionalnih manjina (Srbi imaju tri mandata), kao i koalicija Hrvatske seljačke stranke (HSS) i Hrvatske socijalno-liberalne stranke (HSLS). HDZ, prema tome, sve svoje nade polaže u zeleno-žutu koaliciju (HSS i HSLS) i mandate predstavnika manjina, na koje računa i SDP.
HDZ bi na postojećih 66 mandata mogao da doda osam mandata koalicije HSS-HSLS, što su ukupno 74 mandata. Još po jedan mandat bi Sanaderu mogao da stigne od Hrvatske stranke umirovljenika i ekstremnodesničarskog HSP Ante Đapića, što bi sve zajedno činilo 76 mandata, jedan manje od potrebnog. Preostali mandat ili mandati mogli bi da stignu od Srpske samostalne demokratske stranke Milorada Pupovca, koja je, da podsetimo, i u prošlom mandatu podržavala Sanaderovu vladu.
SDP takođe mora da računa na koaliciju HSS-HSLS, a prema dosadašnjim izjavama Ivana Friščića, predsednika HSS, veće su šanse da se ta stranka priključi SDP, nego HDZ, što bi SDP donelo još šest mandata, pa bi se „saldo" te stranke popeo na 72 i trebalo bi joj još pet mandata do većine. Njih bi mogli da potraže među manjinama, od kojih im se jedan poslanik priklonio i pre izbora, a trojica drugih su ujedno i članovi koalicionih partnera (HNS i IDS). U tom slučaju bi im nedostajao jedan mandat, koji bi takođe mogli da obezbede od poslanika manjina, među kojima su u Srbi.
Treba napomenuti da SDP nije učestvovao u izborima za dijasporu jer smatra da Hrvati u BiH nisu dijaspora, već tamošnji konstitutivni narod. Niko ne računa na tri mandata Hrvatskog demokratskog saveza Slavonije i Baranje Branimira Glavaša.
Skoro sve stranke juče popodne su bile oprezne u izjavama, uz ocenu da je još „prerano govoriti o koalicijama", ali bilo je jasno da iza kulisa već traju besomučni pregovori u trci za prikupljanje mandata.
Trojica zastupnika srpske manjine (Miroslav Pupovac, Vojislav Stanimirović i Ratko Gajica), koji su nakon prošlih izbora podržavali Sanaderovu vladu, sada će ići - kako je izjavio Pupovac - „sa onima koji im dokažu da će imati jaku i stabilnu vladu".
Na parlamentarne izbore u Hrvatskoj izašlo je 64 odsto upisanih birača, a u inostranstvu 23 odsto, od toga najviše u BiH. Još nisu poznati konačni rezultati izbora, pa predsednik Državne izborne komisije Branko Hrvatin upozorava da još može biti promena.
Srpski poslanici
Od 20 kandidata srpske nacionalne manjine, koliko ih se borilo za tri zastupnička mesta u Saboru, najviše uspeha imala su trojica kandidata SDSS, koji su bili zastupnici i u dosadašnjem sazivu Sabora: Milorad Pupovac (oko 26 odsto glasova), Vojislav Stanimirović (oko 22 odsto) i Ratko Gajica (oko 16 odsto glasova).
I HDZ i SDP silno žele našu podršku
I HDZ i SDP su silno zainteresovani da dobiju našu podršku. U kontaktu smo sa predsednicima obe stranke, i oni žele da završe pregovore što pre. Mi, međutim, nastojimo da vidimo ko i kakvu prednost ima, osim rezultatske. Jedno je sigurno - nećemo odmah poleteti u zagrljaj niti levo niti desno, nego ćemo nastojati da u pravom momentu donesemo odluku - kaže u intervjuu za „Blic" Milorad Pupovac, lider Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), koja će imati tri mandata u novom sazivu hrvatskog Sabora.
Zbog tesnih izbornih rezultata dve političke grupacije - koalicija HSS-HSLS sa jedne i SDSS sa druge strane presudno će uticati na formiranje vlade. Pupovac kaže da će jedan od uslova za srpsku podršku HDZ ili SDP biti i jedno ministarstvo u budućoj vladi i nekoliko mesta zamenika ministra. On dodaje da će na odluku kome će dati podršku „presudno uticati spremnost jedne od partija da ispuni zahteve i prava srpske zajednice u Hrvatskoj".
Koliko je presudna odluka SDSS na formiranje vlade?
- Dve grupacije presudno utiču - Hrvatska seljačka stranka i mi, s tim da je njihova pozicija manje delikatna od naše, pa mogu lakše doneti odluku. Naša pozicija je značajno delikatnija i otuda nešto sporije donosimo odluke.
Od čega zavisi podrška Srba?
- Nekoliko stvari je presudno. Prvo - ko je u stanju da formira bolju vladu za opšte interese Hrvatske i zajednice naroda koji mi predstavljamo. Drugo - ko je u stanju da napravi vladu koja će biti stabilna i garantovati političku stabilnost zemlje. Onda, naravno, dolaze i zahtevi sa naše strane. Naši uslovi su - priznavanje radnog staža, regulisanje pitanja neisplaćenih penzija, stanarsko pravo, zapošljavanje srpske zajednice i razvoj povratničkih sredina. Ali isto tako i povratak srpske tradicije i kulture u obrazovni sistem i u vrednosni sistem Hrvatske, počev od obnove spomenika koji su važni za istoriju ovih prostora, poput Petrove gore.
Već dan posle izbora u hrvatskoj štampi je navedeno da vam je ponuđeno Ministarstvo nauke, obrazovanja i sporta. Koji su politički zahtevi SDSS?
- Nama je nuđeno ministarstvo još 2003. godine, konkretno meni su ponudili da vodim Ministarstvo nauke, obrazovanja i sporta. Naravno da je i sada otvorena priča za ministarstva. Jedan od naših uslova je da dobijemo člana vlade i to će se dogoditi po prvi put od kako srpska zajednica učestvuje na izborima u Hrvatskoj. tražićemo i mesta zamenika ministara. Nastojaćemo da tako pokrijemo više oblasti.
U pojedinim biračkim odborima Srbima nije bilo dozvoljeno da izaberu da glasaju za „obične" stranačke liste, već samo za manjinske?
- Da to je bio problem u Dalmaciji i Lici. To nam je umanjilo glasove, ali je teško proceniti i koliko. Sasvim je sigurno da smo zbog toga na gubitku i ovde u i Srbiji. Bojim se da sada nemamo značajniju mogućnost da to promenimo. ali to jeste protivustavno ponašanje i nastojaćemo da se to u budućnosti reguliše.
