Izvor: Politika, 15.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rez u partiji i armiji
Republikancima bi na čelo mogao da dođe Latinos, a Pentagonu se najavljuje smanjenje špijunskih aktivnosti
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 14. novembra – Birači su zahtevali promenu vladajuće politike i administracija Džordža Buša i njena Republikanska partija su se odmah bacili na za njih nezahvalan posao – da rade po "packama" koje im je udarila većina građana, izglasavši da upravljanje parlamentom pređe u ruke opozicione Demokratske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << partije. Ispostavlja se, pri tom, važnost poslovice "Lakše je navići nego odvići", jer im je bilo mnogo lakše da dugo nipodaštavaju neistomišljenike, nego da brzo prihvate kritiku na sopstveni račun, kao bitan deo političkog odlučivanja.
Obaveza da se primeni iskazana volja birača nadjačava, ipak, nelagodnosti pri naknadnom priznavanju sopstvenih zastranjivanja. Posle izborne eliminacije više svojih "perjanica", republikanci su počeli i rezove u dva oslonca njihove dosad apsolutne dominacije, armiji i partiji, gde se nižu kadrovske pa i koncepcijske promene.
Uspon rođenog na Kubi
Upravo je saopšteno da će se promeniti vrh stranke – s čijeg čela je odlazak najavio šef njenog Nacionalnog komiteta Ken Melman (40) – i to na prilično senzacionalan način. Čuje se, naime, da je iz Bele kuće lansiran predlog da se za novog partijskog šefa izabere Mel Martines (60), čime bi on postao prvi Latinos za kormilom republikanaca.
Ovakav zaokret izazvao je različita reagovanja u partiji. Dok "realistično krilo" takvo postavljenje doživljava kao posledicu naglog gubljenja izborne podrške Latinosa, pripadnici "konzervativne struje" ga kritikuju kao znak popustljivosti prema sve zapaljivijem pitanju statusa imigranata, ogromnom većinom iz Latinske Amerike.
Senator sa Floride, Martines, ima krajnje zanimljivu biografiju. Rođen je na Kubi, a u SAD je, u svojih 16 godina, prebačen, kako se navodi, kao jedno od 14.000 dece u okviru katoličke "Operacije Petar Pan". Kada je došao ovamo nije znao engleski, ali je intenzivnim usavršavanjem savladao taj jezik i postao diplomirani pravnik, pa istaknuti političar...
Za stupanje na čelo partije treba da ga u januaru izabere 165-člani republikanski Nacionalni komitet. To telo obično uvažava predlog Bele kuće, kad je njen čovek šef države, ali nije isključeno da konzervativci pruže otpor jer Martinesa smatraju zastupnikom "amnestiranja ilegalnih imigranata", u čemu oni vide opasnost po nacionalnu bezbednost. Takvu "nepodobnost" ova struja zamera i lično predsedniku Bušu, koji za reforme imigracionog zakonodavstva mogao da dobije više podrške među opozicionim nego među predstavnicima svoje partije.
Bušov predlog da Donalda Ramsfelda (74) na čelu Pentagona zameni Robert Gejts (63), šef CIA u predsedničkom mandatu Buša starijeg, takođe je izazvao nelagode u delu vladajuće strukture. Jer Gejts je najavio sasecanje dosad rastuće špijunske službe Pentagona, a time i potkresivanje njihovih finansiranja koje je odnosilo čak 80 odsto sadašnjeg nacionalnog budžeta za obaveštajni rad, izveštava "Vašington post".
Kontraproduktivna konkurentnost
U nagoveštenom tumbanju bez funkcija bi mogla da ostanu i dvojica glavnih Ramsfeldovih saradnika kojima budući šef zamera, uz ostalo, što su fondom od milijardu dolara za poslednje tri godine proširili obaveštajne aktivnosti u inostranstvu, a da o takvim poduhvatima nisu obaveštavali ni tamošnje ambasadore SAD, ni ispostave CIA.
Kontraproduktivna konkurentnost vojne i civilne obaveštajne mreže uzima se, inače, kao jedan od razloga za podbačaje u iračkom i globalnom ratu protiv terorizma, a što je bio i odlučujući motiv građana da nanesu izborni poraz vladajućim republikancima.
U međuvremenu, Buš se suočava sa sve više teškoća u "prilagođavanju spoljne politike kritičkom izbornom rezultatu". Juče se, tako, konsultovao s desetočlanom dvopartijskom Studijskom grupom za Irak, ali nema nagoveštaja da je išta konkretno dogovoreno osim što je obostrano konstatovano da je potreban "svež pristup" tom frontu, sve tragičnijem i po same Amerikance.
Izborna groznica poprima, ujedno, i nove perspektivne oblike u začinjanju borbe za predsedničko mesto po isteku Bušovog mandata kroz dve godine. Kandidaturu je već najavilo nekoliko republikanaca među kojima i bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani, dok za njihovog favorita važi senator iz Arizone Džon Mekejn (70). Demokrate u toj igri još "mešaju karte", pri čemu se kao "glavni adut" pominje bivša "prva dama", senatorka Hilari Klinton (59), čija je popularnost u stranci znatno veća nego u biračkom telu...
--------------------------------------------------------------------------
Bušova turneja
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 14. novembra – Američki predsednik Džordž Buš danas počinje osmodnevnu turneju po Aziji, kojom će pokušati da donekle nadomesti poljuljani autoritet Vašingtona posle poraza vladajućih republikanaca na parlamentarnim izborima. Glavna stanica mu je Vijetnam – gde se održava samit Azijsko-pacifičke ekonomske kooperacije (APEK) na kome će se, kako je najavljeno, sastati i s liderima Rusije i Kine, Vladimirom Putinom i Hu Đintaoom.
To će biti i prvi dolazak Buša u tu zemlju iz koje je Amerika bila primorana da povuče svoje trupe, pre tri decenije, posle dugog rata. M. P.
M. Pantelić
[objavljeno: 15.11.2006.]
