Izvor: RTS, 12.Dec.2018, 20:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potpisi koji nedostaju na paktu iz Marakeša
Srbija je jedna od 164 države koje su u Marakešu podržale Sporazum Ujedinjenih nacija o bezbednim i urednim migracijama. Države ne moraju da ga primene, ali moraju da donesu plan za ispunjavanje postavljenih ciljeva. U Ujedinjenim nacijama kažu da je to akcioni plan međunarodne saradnje za sprečavanje haosa. Za Srbiju on je nastavak odgovorne politike.
Više od 160 država podržalo je u Marakešu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << neobavezujući sporazum Ujedinjenih nacija. Kažu da treba da omogući bezbedno, uređeno i humano kretanje ljudi po svetu. Pakt o migracijama nisu podržale SAD i desetak evropskih zemalja poput Mađarske, Austrije, Poljske, Slovenije, Hrvatska.
"Države koje istupaju sada iz ovakvog sporazuma su u stvari one koje se rukovode populističkim razlozima, pre svega da odgovore svojim dnevno političkim potrebama i raste jedan animozitet i strah prema migraciji, pa čak i onoj koja je regularna", ukazuje Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.
Mnoge zemlje se, ističe, plaše da će ovakvim sporazumom u budućim dokumentima migracija biti još pojačana.
"Suština jeste da sporazum predviđa da migracija donosi problem, da je migracija neminovna. Sporazum takođe insistira da se poštuju prava ljudi koji su migranti, ali se tako podstiče i naglašava suverenitet zemalja i saradnja među zemljama u rešavanju ovog problema", rekao je Đurvić.
U Srbiji je u prihvatnim centrima Komesarijata za izbeglice smešteno 3.850 migranata. Mnogima je osim krova nad glavom, obezbeđeno i obrazovanje, a tako će, najavljuje resorni ministar Zoran Đorđević, biti i ubuduće.
"Srbija kao tranzitna zemlja i kao zemlja u kojoj je dosta migranata do sada prošlo želi na odgovoran način da se ponaša prema njima, da oni na putu do svoje krajnje destinacije mogu u Srbiji da osećaju gostoprimstvo i da mi o njima brinemo. Nama su najveći problem maloletni migranti", istakao je Đorđević.
Većina migranata prihvata da bude smeštena u neki od 16 prihvatnih centara. Najviše ih je i dalje iz Avganistana, Irana, Pakistana i Iraka.
