Izvor: Politika, 12.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepravedno zaboravljeni disidenti
Predavanje Alekse Đilasa u Vašingtonu o privrženosti nekadašnjeg disidentskog pokreta izvornim demokratskim principima koji su danas iznevereni i na Zapadu i na Istoku Aleksa Đilas podsetio je 10. aprila publiku u vašingtonskom centru "Vudro Vilson" na nepravedno zaboravljenu, zapostavljenu ili potisnutu temu disidenata u Istočnoj Evropi i Jugoslaviji. U "Novinama i zaboravu: ili šta možemo naučiti od disidenata u komunizmu", kako je naslovljeno predavanje beogradskog istoričara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sociologa i pisca, univerzalne slobodarske i demokratske vrednosti Linkolnove Amerike namerno su, reklo bi se, "ubacivane" u priču o moralnim, nenasilnim, upornim borbama pojedinih intelektualaca u Istočnoj Evropi. Uz mnoštvo činjenica, citata i događaja iz epohe disidenata, od samog početka do kraja jednočasovnog izlaganja, provučena je poruka da su neke od izvornih vrednosti zapadne demokratije za koje su se zalagali pojedini intelektualci ondašnje Istočne Evrope danas izneverene, kako na Zapadu, tako i na Istoku. Đilas je, na primer, podsetio na potpuno odsustvo nacionalizma u Linkolnovim govorima u vreme američkog građanskog rata, što zvuči krajnje neobično u "ovoj Americi Buša, Čejnija, Rajsove i televizije Foks". Naprotiv, Linkoln je hvalio zemljake što su doprineli univerzalnim principima slobode, a vojnike što su ih odbranili.
Posle sovjetske invazije na Čehoslovačku 1968, gušenja Praškog proleća, novopostavljenog predsednika Gustava Husaka nazivali su "predsednikom zaborava". Njegov glavni cilj bio je da natera ljude da zaborave, ili da se prave kako se više ne sećaju sloboda koje su do tog trenutka počeli da uživaju... Nastupilo je vreme Brežnjevljeve stagnacije, a čak i u Jugoslaviji, koja je bila nezavisna, otvorenija i prosperitetnija od zemalja Istočne Evrope, ljudi su bivali hapšeni zbog kritičkog mišljenja, knjige su zabranjivane, filmovi izbacivani sa bioskopskih repertoara...
Disidenti su, kako tvrdi Đilas, odbacivali bilo kakvu ideju o takozvanom trećem putu, koju su im nametali pojedini levi intelektualci sa Zapada. Čak i oni koji su nekad bili komunisti bili su umorni od eksperimenata. Kada je došlo do "revolucija u Istočnoj Evropi" 1989. bilo je donekle ironično, kako je svojevremeno primetio Timoti Garton Eš, da one ne iznedravaju nove ideje već samo "nove realnosti". Treba pozdraviti sve disidente, a naročito one koji su izveli revoluciju 1989. godine, što su prevazišli svoju gordost i suzbili unutrašnju potrebu da kreiraju originale, tako tipičnu za intelektualce. Tako su otvorili vrata realističnoj praksi i politici. U Vašingtonu, međutim, danas se stepen demokratičnosti jedne zemlje ocenjuje prema tome koliko je ona voljna da sledi imperative američke spoljne politike..., kritikovao je Đilas. Zapad bi morao da preispita neke od osnovnih koncepata u poimanju međunarodne politike i odnosa, predložio je beogradski pisac a nekadašnji disident. Naročito, kako je precizirao, zahtev za direktne i momentalne rezultate i vrlo uske definicije uspeha i neuspeha.
Disidenti, kako je podsetio, nisu tražili da se proglase mučenicima, već su samo do kraja verovali da postoje principi za koje je vredno mučiti se. I to je bila njihova velika pobeda nad moralnom neosetljivošću, cinizmom i korupcijom u njihovim zemljama. Ali, takođe, opomena Zapadu protiv egocentričnosti i samodovoljnosti, rastuće površnosti i nezainteresovanosti za ostatak sveta... Disidenti danas nikako ne bi smeli da padnu u zaborav, rekao je Đilas, opominjući da su oni bili najuporniji u traženju istine koje nikada nisu hteli da se odreknu.
Šteta što na ovom događaju, planiranom da traje čitav sat, nije bilo vremena za dodatna pitanja, kako je to uobičajeno u centru "Vudro Vilson". Aleksa Đilas je svoje predavanje tempirao da za nekoliko minuta premaši predviđeno vreme. Nije bilo dovoljno vremena da se odgovori na pitanje profesora Džona Lempija sa univerziteta Merilend o tome šta su nekadašnji srpski disidenti učinili u postmiloševićevoj eri u kojoj nije došlo do "očekivanog progresa" a možda ni do adekvatnog odgovora Zapada... Bila bi to prilika da se tema sa opšteg nivoa prebaci na aktuelnu goruću situaciju u Srbiji... Ali to je ostavljeno za neki drugi put.
Z. Šuvaković
[objavljeno: 12.04.2007.]
.jpg)
