Izvor: Blic, 19.Mar.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne nazire se kraj iračkog pakla
Pre pet godina, 19. marta u devet sati ujutro, u situacionoj sobi u podrumu zapadnog krila Bele kuće, predsednik SAD Džordž Buš izdao je „izvršno naređenje" o započinjanju operacije u Iraku. Za deset meseci posledice tog angažovanja - između 100.000 i čak milion žrtava, dva miliona izbeglica i bilioni dolara troškova u američkom budžetu, naći će se na stolu njegovog naslednika.
Na početku rata u Iraku američka administracija je predviđala da će biti potrebno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << između 50 i 60 milijardi dolara da se svrgne tadašnji irački lider Sadam Husein, uspostavi red i dovede nova vlada. Danas američko vojno angažovanje u ovoj zemlji košta 12 milijardi dolara mesečno, a Džozef Stiglic, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i oštri kritičar rata u Iraku, ocenjuje da će ceh dugoročnog angažovanja u Iraku do 2017. iznositi preko četiri biliona dolara.
I pored visoke cene rata, u govoru povodom godišnjice Buš je pozvao Amerikance da ga nastave „do pobede" i izneo tvrdnju da je Irak „važna strateška pobeda" protiv militantnih islamista.
„U SAD su u toku razumljive debate o tome da li je trebalo počinjati rat i možemo li izvojevati pobedu. Za mene su odgovori jasni: uklanjanje Sadama Huseina sa vlasti bila je ispravna odluka, i taj rat Amerika može i mora da dobije", poručio je on.
Tabor demokrata zastupa drukčije mišljenje. Prema podacima Hilari Klinton, kandidata za demokratsku predsedničku nominaciju, vojni troškovi su već znatno premašili bilion dolara, a „to je dovoljno da se pruži medicinska pomoć za svih 47 miliona Amerikanaca koji nemaju osiguranje, da se za svu američku decu obezbede kvalitetni vrtići".
Šef demokrata u Kongresu, senator Čarls Šumer ukazuje na to da problem nisu samo troškovi, nego i ograničen politički napredak u Iraku.
„Ova administracija još nema jasnu strategiju povlačenja naših vojnika, nema put ka političkom pomirenju, niti račun koliki će biti troškovi za naš budžet i ekonomiju", upozorio je Šumer.
Pouzdano se zna da je u Iraku za ovih pet godina poginulo blizu 4.000 američkih i 175 britanskih vojnika. Procene broja civilnih žrtava kreću se od 100.000 do milion. Zna se da je više od dva miliona Iračana izbeglo u inostranstvo, a još milion i po ima interno raseljenih.
Iračka vlada nema tačnu evidenciju. Svetska zdravstvena orgnaizacija i iračko ministarstvo zdravlja obavili su 2007. anketu u preko 10.000 domaćinstava u 18 iračkih provincija i ustanovili da je od aprila 2003. do juna 2006. u Iraku ginulo nešto više od 120 ljudi dnevno, ili oko 151.000 civila u prve tri godine okupacije.
Najvišu procenu broja poginulih u konfliktu dala je u septembru prošle godine britanska agencija „Opinjon riserč biznis", koja tvrdi da je rat odneo čak 1,2 miliona života.
Kritičari redovno ukazuju na to da je sporan i momenat friziranih izveštaja koji su iskorišćeni kao izgovor za započinjanje operacije u Iraku. Tvrdnje da Sadam ima oružje za masovno uništenje i da održava veze sa terorističkom mrežom Al Kaida, koje su kasnije osporili mnogi izveštaji, uključujući i izveštaj CIA, nanele su veliku štetu kredibilitetu i imidžu SAD u zemlji i inostranstvu.
„Od početka je to bio rat zasnovan na laži. Sve vlade lažu u vreme rata, ali američka i britanska propaganda u Iraku u poslednjih pet godina bila je neistinitija od bilo kog konflikta od Prvog svetskog rata naovamo", napisao je u londonskom „Indipendentu" analitičar Patrik Kokburn.
Ankete pokazuju da ovakvo mišljenje podržava američko javno mnjenje. Ispitivanje koje je 13. marta sproveo list „Ju-Es-Ej tudej" i „Galupov institut" pokazuju da 60 odsto anketiranih smatra da je rat u Iraku bio greška i želi da se američke trupe povuku iz te zemlje.
Irak nekad i sad
Od početka rata u martu 2003
Žrtve
Amerikanaca: 3.987 (stanje od 10. marta 2008)
Iračkih civila: prema iračkom prebrojavanju poginulih, oko 89.300
Interno raseljena lica
2,2 miliona (u januaru 2008) Iračana koji žive u inostranstvu oko dva miliona (januar 2008)
Proizvodnja nafte
Pre rata: 2,58 miliona barela dnevno
Februar 2008: 2,47 miliona
Snabdevanje Bagdada električnom energijom
(procenjeni broj sati dnevno)
Pre rata: 16-24
Februar 2008: prosečno 7,3
Stanovništvo koje raspolaže pijaćom vodom
Pre rata: 12,9 miliona
Januar 2008: 20,4 miliona
Stanovništvo koje raspolaže kanalizacijom
Pre rata: 6,2 miliona
Januar 2008: 11,3 miliona
Fiksni telefoni
Pre rata: 833.000
Mart 2007: 1.111.000
Mobilna telefonija
Pre rata: 80.000
Januar 2008: oko 10 miliona
Troškovi: Preko 500 milijardi dolara,
prema proceni Projekta nacionalnih prioriteta
Antiratni protesti
Policija u Vašingtonu uhapsila je juče desetak osoba na početku protesta povodom pete godišnjice američke invazije na Irak. Gomila, koja se okupila ispred zgrade Službe za unutrašnje prihode, zadužene za izdvajanje novca za Irak, izvikivala je: „Ovo je mesto zločina" i „Hapsite pogrešne ljude". Na drugom skupu u centru Vašingtona demonstranti su nosili transparente sa natpisima „Idemo iz Iraka", „Ne damo krv za naftu" i slično.
Podeljena mišljenja Iračana
Sami Iračani različito ocenjuju američko vojno prisustvo u svojoj zemlji. „Amerikanci su uništili ovu zemlju. Podelili su narod. Njihova politika je - zavadi, pa vladaj", rekao je za Dija Mahdi, službenik bagdadske izdavačke kuće „Al Sadun". Vlasnik kompanije Muvafak abu Hamra, smatra da je pad Sadamovog režima doneo veću versku slobodu. „Amerikanci su uradili ono što mi nismo mogli: uklonili su Sadama. Dugujemo im za to. Ali sada smo blizu toga da zaboravimo to dobro delo zbog patnji u poslednjih pet godina", objašnjava Hamra.
.jpg)
