Izvor: Politika, 22.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne da mu đavo mira...
Američkog predsednika nazvao je "Đavolom", ali se naljutio tek kada mu je novinarka iz opozicionog kanala postavila pitanje
Taman su svi zauzeli svoja mesta, a još desetine novinara, kamermana, radoznalaca ostalo je pred vratima sobe 226 u starom zdanju Ujedinjenih nacija na Ist Riveru. Svi su očekivali Uga Čavesa, kad je u prostoriju ušetao ozbiljni policajac sa crnim psom. I dok je pas mahao repom, policajac nije bio raspoložen ni za kakvu igru. Svi novinari treba da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izađu, da se prostorija "onjuši, pa tek onda da se vrate na svoja mesta i dočekaju susret sa Ugom Čavesom.
Trebalo je nakon detaljnog onjuškivanja, opet, izboriti se sa "zvaničnom medijskom pratnjom" venecuelanskog predsednika koja se osetila pozvanom da uvodi red u Ujedinjene nacije, ali nekako su se svi nagurali i zbili u malenu prostoriju na drugom spratu. Vredelo je, jer Čaves se svojski trudio da raznoraznim digresijama uveseli publiku i usmeri ih ka svom stalnom refrenu o "Đavolu", kako je Džordža Buša već nazvao u svom improvizovanom govoru pred Generalnom skupštinom UN (jedino Čaves, kako nam je reklo osoblje UN, nije ni imao pisani govor za ovu priliku).
Nuklearke umesto nafte
Da mu đavo ne da mira videlo se i po tome što se krstio i levom i desnom rukom, što se pozivao na Čomskog, predlagao njegovu knjigu kao obaveznu lektiru "o hegemoniji i imperijalizmu", prizivao Hičkoka da iz mrtvih napravi film o "Đavoljevim receptima", pevao pesmice novinarima, žalio američki narod, "najveće đavoljeve žrtve", koji gine u Iraku, obećao "siromašnim Amerikancima dvostruko više nafte za grejanje ove zime", predviđao Amerikancima da će brzo ostati bez nafte, ali ne zbog Venecuele već zbog njih samih, jer nenormalno troše...
"Hrišćanski i solidarno, ove godine povećaćemo naše poklone u nafti siromašnim Amerikancima.... Žalim bratski američki narod, koliko ih se vratilo iz Iraka paralizovanih, koliko ih je izginulo, istina najviše je među poginulima Latinosa i crnaca, a sve radi nafte. Đavo zbog nafte ide u Irak, Iran, Venecuelu... ali 90 odsto kola koja vidim ovde po Njujorku vozi samo jedan vozač. Nema u američkim kolima putnika i saputnika. Nema te nafte koja je dovoljna da zadovolji američke potrebe... Zato podržavam Iran što u miroljubive svrhe za energetske potrebe razvija nuklearnu tehnologiju, i Venecuela će početi da radi na tome..." Svakog novinara nazvao je bratom ili sestrom, svakog je upitao odakle je i imao je poneku pesmicu ili anegdotu da ispriča o tome: o Damasku i Isusu Hristu, o Pančo Vilji i Meksiku, o prelepim kolumbijskim devojkama, o velikim Amerikancima kao što su Kasijus Klej i Martin Luter King... I opet se vraćao na "Đavola" koji se predstavlja kao "vlasnik planete" i deli svoje recepte narodima celog sveta.
Samo jednom se naljutio
Uveče je Čaves proširio krug svoje publike na više stotina Njujorčana okupljenih u holu koledža Kuper junion. Predstavio ga je i pozdravio čuveni pevač stare generacije Hari Belafonte. Bio je tu i nekadašnji američki javni tužilac Remzi Klark, (nekada aktivan i u haškom udruženju "Sloboda") koji je mahao venecuelanskom zastavicom i uzvikivao Čavesovo ime... Venecuelanski predsednik, koji je ovih dana u Njujorku prava zvezda, očekuje, kako je rekao, da "Amerikanci najzad izaberu inteligentnog predsednika".
Samo jednom u toku dana Čaves se naljutio. Kada mu je vitka, dugokosa, Venecuelanka, obučena u elegantni kostim, postavila pitanje na konferenciji za štampu, on nije delovao kao da se šali: "Ova devojka dolazi iz neprijateljskog TV kanala, koji je zajedno sa Amerikom organizovao državni udar. To je oligarhija, koja ne plaća porez..." Devojka u kostimu, kakav nose svi poslovni ljudi u svetu, nije delovala oligarhično kada ga je pitala da li kao predsednik ima dokaze za to što tvrdi... Niko je nije podržao niti zaštitio ni među "zvaničnim Čavesovim novinarima", a još manje među stranim reporterima željnim osveženja za razbijanje stereotipnih izveštaja.
Tako se moglo nazreti, čak i u toj veseloj atmosferi, kako je venecuelanski predsednik, koji toliko voli da razgaljuje američku opoziciju u Njujorku, prilično tmuran kada među svojim sunarodnicima naiđe na novinarsko neistomišljeništvo. Tada prestaje da se šali. Đavo mu, izgleda, ne da mira.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 22.09.2006.]
